„Zlatni lav" za akcionu heroinu bez presedana

Venecija, Lido – Glumica kalibra Sigorni Viver ima malo rivala. Ojačana svojim značajnim pozorišnim obrazovanjem, osvojila je veliku filmsku publiku filmom „Vanzemaljac” Ridlija Skota, ubrzo postavši simbolična figura osamdesetih godina prošlog veka. Tokom te decenije stvorila je imidž heroine bez presedana u žanru akcionog filma, sposobne da pobednički parira muškim modelima koji su do tada dominirali epskim i avanturističkim filmovima.

Ovim i još mnogim rečima poštovanja umetnički direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera je argumentovano obrazložio odluku da „Zlatni lav” za životno delo 81. Mostre u noći svečanog otvaranja ode u ruke Sigorni Viver, čuvene američke glumice tri puta nominovane za nagradu Oskar za uloge u filmovima „Vanzemaljac”, „Gorile u magli” i „Galaksijska potraga”. Reč je o glumici obdarenoj izuzetnim temperamentom, koja je delikatno a ubedljivo stvorila imidž žene što je samouverena, dinamična i odlučna u beskrajno različitim nijansama, a istovremeno i magnetno privlačno ženski osetljiva.

Zanimljivo je kod Viverove, a i na to je Barbera ukazao, što je ona, iako je davno otvorila put do statusa moćne glumice, neprestano nastavila da traga za ličnim identitetom. Izazivala je i svoju ličnost i svoj glumački talenat kroz izbore koji se su kretali od žanrovskih filmova do komedija, umetničkih dela do filmova za decu. Ona nije bila samo savitljivi instrument u rukama reditelja, već više autentični saradnik koji je značajno doprineo uspehu filmova Džejmsa Kamerona, Pola Šredera, Pitera Vira, Majkla Apteda, Romana Polanskog, Rajtmana, Majka Nikolsa, Anga Lija i mnogih drugih. U njihovim delima Sigorni Viver je spontano nametala svoje harizmatično prisustvo, svoju kompleksnu ličnost, autentičnost, čak i kontradiktornost.

U obraćanju povodom uručenja nagrade, Alberto Barbera je zato još dodao i sledeće: „’Zlatni lav’ za životno delo je samo priznanje za zvezdu koja je izgradila mostove između najsofisticiranijeg umetničkog filma i filmova koji se bave publikom na iskren i originalan način, ostajući istrajno verna sebi.”

Prihvatajući „Zlatnog lava”, Sigorni Viver čiji se odigran lik Elen Ripli u „Vanzemaljcu” smatra jednim od najznačajnijih ženskih protagonista u istoriji filma, između ostalog je izjavila: „Zaista mi je čast da primim nagradu za životno delo od Venecijanskog festivala, pošto je to privilegija koju delim sa svim filmskim stvaraocima i saradnicima sa kojima sam radila tokom godina. Ponosno prihvatam nagradu u čast svih što su pomogli da se ovi filmovi ožive...”

Pojavivši se veoma rano na glumačkoj sceni Sigorni Viver je, kao neko ko je veoma visok i poseduje nekonvencionalnu lepotu, bitno odudarala od tada važećih holivudskih standarda zbog čega joj je talenat na početku osporavan, ali je ona sve predrasude vrlo brzo odbacila dokazavši se kao dramska glumica sposobna da bude i akcioni heroj. Rođena 1949. u Njujorku kao Suzan Aleksandra Viver (majka joj je bila glumica, otac izvršni direktor NBS kanala), sebi je još u 14. godina dodelila nadimak Sigorni po jednom sporednom liku iz romana „Veliki Getsbi” i još kao vižljasti devojčurak bila je zapažena u školskim predstavama, jer je od malih nogu pokazivala interesovanje za umetnost performansa. Zbog visine, u odnosu na drugu decu se, kako kaže, osećala kao „džinovski pauk” zbog čega je gubila samopouzdanje. U 18. godini otputovala je u Izrael da bi volontirala u kibucu, a potom je upisala prestižni Univerzitet Stanford, gde je intenzivno počela da se bavi pozorištem. Na kraju je 1972. godine diplomirala engleski jezik i prijavila se u Školu drame Univerziteta Jejl, koji je završila sa zvanjem magistra likovnih umetnosti 1974. godine.

Sigorni Viver ima vrhunsko obrazovanje i među holivudskim glumcima ona je jedan od retkih intelektualaca. Poznata je i po društvenom angažmanu. Posle filma „Gorile u magli” postala je pristalica Fonda za gorile Dajane Fos čiji je i dalje počasni predsednik, a pamti se i njeno obraćanje medijima 2006. na početku rasprave o politici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kada je ukazala na rasprostranjenu pretnju okeanskim staništima koju predstavlja industrijska metoda hvatanja riba. Viverova je 2009. bila i među potpisnicima peticije u znak podrške Romanu Polanskom kada je putujući na festival bio priveden na osnovu optužbi za seksualno zlostavljanje iz 1977. godine. S grupom drugih umetnika izjavila i da bi „hapšenje filmskih stvaralaca koji putuju u neutralne zemlje moglo da otvori vrata za radnje čije posledice niko ne može da zna, čime bi se narušila tradicija filmskih festivala kao mesta za slobodan i bezbedan rad...”

Od male uloge u „Eni Hol” Vudija Alena 1977, preko planetarnog hita „Vanzemaljac” koji je 1979. vinuo u orbitu, pa preko „Godine opasnog življenja”, „Dejv”, „Ledene oluje”, „Lovaca na duhove”, „Gorile u magli”, „Radne devojke” pa do „Avatara”, o ulogama Sigorni Viver javno se sve pisalo i sve se zna. Za razliku od karijere njen je privatni život zaista privatan i mediji u njega nemaju pristup. Zna se da je udata za reditelja Džima Simpsona (još od 1984), da imaju kćerku Šarlot (rođena 1990) i da kao porodica žive na Menhetnu, u njenom rodnom Njujorku.

U dvorani Grande na venecijanskom Lidu Viverova je dočekana i ispraćena ovacijama, a već danas će se naći pred studentima filma i posetiocima na masterklasu organizovanom u njenu čast.