Moguća nastava srpskog u školama u Mostaru

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nakon Glamoča, gde su đaci srpske nacionalnosti od ove godine prvi put dobili priliku da uče maternji jezik, osnovci u Mostaru uskoro bi mogli dobiti istu mogućnost. U gradu Alekse Šantića, gde danas živi oko 5.000 Srba, znatno manje nego pre rata, deca pohađaju nastavu na hrvatskom i bosanskom jeziku u skoro 20 osnovnih škola.

„Amandmanima na Ustav Hercegovačko-neretvanskog kantona (HNK) stvorili su se preduslovi da se uopšte može razmišljati da se traži uvođenje srpskog jezika u Mostaru”, izjavio je zamenik predsednika Gradskog veća Mostara Velibor Milivojević. On je napomenuo da postoji zakonska i ustavna mogućnost da se u nekim osnovnim školama u Mostaru uvede srpski jezik.

„Ako od ukupnog broja učenika u svim odeljenjima jednog razreda tri do pet odsto njih žele da pohađaju nastavu na jednom od jezika konstitutivnih naroda, mora im se obezbediti najmanje pohađanje nastave iz maternjeg jezika i veronauke. Ako ih je šest do 11 odsto, može se tražiti i istorija, a 12 do 20 odsto i nacionalna grupa predmeta”, pojasnio je Milivojević. On je rekao da je 28 prvaka upisano na pravoslavnu veronauku, što je najveći broj od povratka Srba u Mostar.

Predsednica Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta” Gradski odbor Mostar Sanja Bjelica Šagovnović rekla je da je napravljen prvi korak kako bi se videlo kava su razmišljanja roditelja o mogućnostima pokretanja procedura i uvođenju srpskog jezika u pojedine škole. Ona je za „Politiku” navela da srpska deca u HNK, u kom po crkvenim podacima oko 200 đaka pohađa pravoslavnu veronauku, nemaju mogućnost obrazovanja na svom jeziku. Ona je podsetila da po kantonalnom ustavu sve do pre oko dve godine Srbi nisu bili konstitutivan narod, a da su se nakon tih izmena stekli preduslovi za izmene u nastavnom planu i programu.

„Naša deca su u potpunosti integrisana u društvo, škole pohađaju tamo gde žive i tako treba i da ostane. Deca treba da u svom gradu odrastaju što normalnije i što lepše, sa drugarima svih nacionalnosti. Ali mislim da je došlo vreme da i mi tražimo svoja prava i da se počne razgovarati o uvođenju srpskog jezika tamo gde za to postoji zakonski osnov. U nekim školama u Mostaru za to su se stekli uslovi jer postoje razredi sa tri odsto đaka srpske nacionalnosti”, navela je Šagovnovićeva.

Ona kaže da je anketa pokazala da su roditelji veoma zainteresovani za uvođenje srpskog jezika, ali napominje da je neophodno da se nađe rešenje da se deca zbog toga ne prebacuju iz škole u školu.

„Ne želimo da ishod naše aktivnosti bude bilo kakva segregacija, ali treba da se nađe način da deca uče maternji jezik. Nadam se da ćemo do naredne školske godine uspeti, a za to je potrebna politička volja kantonalnih vlasti”, dodala je Šagovnovićeva.