Bemus donosi jasnije vrednosne parametre društvu

Svečano otvaramo 56. Bemus (Beogradske muzičke svečanosti), pod sloganom „Igre muzičkih velikana” 1. oktobra nastupom Jonasa Kaufmana, najprestižnijeg svetskog tenora na vrhuncu njegove karijere. Zatvaranje festivala 26. istog meseca obeležava ljubimac publike, sjajni pijanista izuzetne inostrane karijere, Simon Trpčeski, koji će za jedno veče izvesti dva velika koncerta za klavir i orkestar, ističe maestro Bojan Suđić, umetnički direktor ove najznačajnije i najstarije muzičke manifestacije u Srbiji, inače redovni profesor Fakulteta muzičke umetnosti. Na naša pitanja odgovara iz Rusije, gde diriguje veliki gala koncert, neposredno pred nastupe u Srbiji i Nemačkoj.

Kakvi nas programi i vrhunski solisti uskoro očekuju?

Bemus ove godine predstavlja jedanaest pažljivo odabranih programa raspoređenih u tri i po nedelje. Ostajemo verni osnovnoj koncepciji – odabiru najboljih svetskih umetnika koji svojim nastupima utiskuju Beogradske muzičke svečanosti među značajne festivale na svetskoj mapi muzičkih događaja, kao i gostovanjima naših najistaknutijih muzičara i ansambala. Između Kaufmana i Trpčeskog, ovih stubova ovogodišnjeg Bemusa, nalaze se nastupi dve srpske čelističke zvezde, Maje Bogdanović i Petra Pejčića, francuske flautistkinje Silvije Karedu, gruzijske pijanistkinje Eve Gevorgjan sa dirigentom Sergejom Smbatjanom, nemačkog violiniste ruskog porekla Kirila Trusova, te naše violinistkinje Julije Hartig. Ovogodišnji festival odaje počast i našem velikanu, kompozitoru i ranijem umetničkom direktoru Bemusa Zoranu Eriću, koji nas je nedavno napustio, što je pokazatelj našeg odnosa prema negovanju kulturnog nasleđa Srbije. Srpsku narodnu muzičku tradiciju slušaćemo u Etnografskom muzeju, čime se nastavlja uspostavljena praksa negovanja izvorne narodne muzike i novijeg stvaralaštva na njenom tragu.

Pored solista, koji orkestri dominiraju sada? U skorije vreme pojavio se veći broj novih ansambala kod nas, šta je iniciralo njihovo osnivanje?

Ove godine nastupaju Vojvođanski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar RTS-a, ansambli Madlenijanum, Metamorfozis i Virtuozi, kao i sjajni Hor RTS-a, koji čine okosnicu festivalskog programa. Pojava novih ansambala u Srbiji predstavlja dokaz da uprkos svim izazovima, naša zemlja i dalje obiluje vrhunskim umetnicima. Oni ne samo da doprinose kulturnoj sceni Srbije, već i podstiču umetničku konkurenciju, što je siguran znak snage i vitalnosti naše kulture. Time potvrđujemo i iskustva najrazvijenijih muzičkih centara u svetu, gde su određeni festivalski i omladinski orkestri prepoznati kao neki od najkvalitetnijih ansambala uopšte. Iako za 56. Bemus nismo naručili nove kompozicije, odlučili smo da akcenat stavimo na naša već afirmisana umetnička imena i njihova reprezentativna dela. Publika će moći da čuje kompozicije srpskih autora Stevana Hristića, Dušana Radića, Ivana Jevtića i Svetislava Božića.

Sada je i Sava centar otvoren, u kom smislu je to olakšica? Da li će nam Plava dvorana omogućiti i gostovanja velikih stranih orkestara, kao nekada?

Ponovno otvaranje Plave dvorane Sava centra predstavlja veliki dobitak za Beograd i Srbiju. Veliki je broj izuzetnih događaja koji su se tu desili u prošlosti, te nam je zato svima veoma stalo da se publici u Sava centru ponovo prezentuju najspektakularniji koncerti, operske i baletske predstave. Ova najveća, obnovljena sala u regionu, obavezuje da i kvalitet programa u njoj bude na najvišem nivou, te je Bemus i tradicionalno okrenut saradnji sa Sava centrom, kao prostorom za najzahtevnije muzičke događaje. Plava dvorana je simbol stremljenja i veličine naše kulture, a Kolarac, sa svojom prirodnom akustikom, ostaje trajno hram muzike u Beogradu, pored ostalih prostora za kamernije muziciranje. Nadamo se da ćemo u budućnosti videti i realizaciju nove koncertne dvorane, o kojoj je bilo dosta napisa ranijih godina.

Uoči izbijanja pandemije kovida 19 postali ste umetnički direktor Bemusa i ovo je sada vaš treći mandat. Na šta ste ponosni kad je reč o postignućima, a šta biste želeli još da promenite?

Sa ponosom mogu reći da je moj rad na Bemusu bio obeležen borbom za očuvanje i unapređenje naše muzičke kulture u vremenima velikih izazova. Uspeli smo da, uprkos pandemiji i svim teškoćama, festival ne samo opstane, već i ponovo postane jedan od značajnih događaja na kulturnoj sceni regiona. Prošlogodišnje pune dvorane i odlične kritike doživljavam kao potvrdu da Srbija zna da prepozna i podrži ono najbolje u umetnosti. Moja želja je da Bemus nastavi da raste i bude ponos našeg naroda, simbol naše kulture. Verujem da smo na dobrom putu da ovaj festival opet zasija punim sjajem, na način koji je trasiran prvih godina postojanja Festivala, kada je Beograd okupljao brojne svetske prestižne ansamble, soliste i dirigente.

Da imate neograničen budžet za Bemus koga biste angažovali da gostuje kod nas i kako biste u tom smislu postavili organizaciju manifestacije?

Sa značajnijim finansijskim sredstvima mogli bismo da osiguramo da Bemus ne zaostaje ni za najvećim svetskim, evropskim i regionalnim festivalima, kao što su oni u Ljubljani ili Bukureštu. Sa izdašnim budžetom mogli bismo da dugoročno planiramo i organizujemo festival koji bi svake godine iznova podizao ugled Srbije u svetu. Naša zemlja zaslužuje takav festival, jer ona ima snagu, istoriju i kulturu koja to omogućuje. Sa dugoročnom strategijom i velikom finansijskom podrškom Bemusu postavili bi se još jasniji vrednosni parametri u društvu koje se, negujući i ulažući u sopstvenu kulturu, bez ostatka bori i za sopstveni identitet i za zasluženo visoko mesto na svetskoj kulturnoj lestvici.