Više od crvenog kartona vernicima

Nemanja Majdov je saopštio da mu je Međunarodna džudo federacija (IJF) zabranila da se pet meseci bavi svojim poslom. Ne samo što ne može da učestvuje na turnirima nego ni na kampovima i pripremama. Kao razlog je naveo što se na Olimpijskim igrama u Parizu, uoči meča, prekrstio?!

Međunarodna džudo federacija ima etički kodeks, kojim ne dopušta religiozne gestove. U poglavlju „Poštovanje drugih” piše da je zabranjeno da se pokazuje bilo kakav verski predmet ili pokret pre meča, dok on traje i po njegovom završetku.

Dakle, sve po propisima. Čak je na to ranijih godina i upozoravan.

U stvari, to je samo izgovor. Kažnjen je što nije bez roptanja prihvatio da ga je pobedila Rumunka Joana Babijuk. Da, baš ona, a ne Grk Teodoros Celidis, jer mu je dodelila tri šida (opomene) i time ga diskvalifikovala.

Majdov je u Pariz otišao s najvećim očekivanjima i to s punim pravom, jer je svetski vicešampion. Višegodišnji naporan trud je propao već u osmini finala, iako nije pobeđen. S tim nije mogao da se pomiri, pa je osuo drvlje i kamenje na sudije i one koji vode džudo u svetu. Šut ne može s rogatim i sad ga je stigla osveta.

Da je tako potvrdio je predsednik Džudo saveza Rusije Sergej Solovejčik u izjavi novinskoj agenciji Tas:

– Majdov je bio diskvalifikovan zbog kršenja etičkog kodeksa Međunarodne džudo federacije: nije se poklonio na kraju borbe, otvoreno je negodovao protiv odluke sudije. Poštovanje pravila je jedna od osnova naše sportske grane. Džudo nije samo borba, nego i vaspitanje: ono nas uči da poštujemo one oko nas, da se uzdržavamo i da budemo spokojni. Što se tiče religioznog gesta u pravilnicima IJF je rečeno da su iznad svega sportska načela. Nema podela ni po nacionalnom, ni po religioznom, ni po bilo kakvom drugom osnovu.

U datom slučaju Majdov nikako nije mogao da deluje nepovoljno na protivnika, jer je Celidis Grk pravoslavac kao i on. Drugo, sloboda veroispovedanja je, bar do sada, važila za jedno od ljudskih prava uzdizanih u ravan svetih.

Uopšte, zašto bi nekome smetao nečiji ritual? Tim pre što Jevreji, hrišćani i muslimani veruju u istog boga.

Mnogo je sujevernih sportista, koji su ubeđeni da će da ih bije maler ako propuste da izvedu svoj „obred” ili ne ponesu amajliju. I to ne mora da ima veze s religijom: neko vodi računa kojom će nogom prvom da zakorači na igralište (borilište itd.), neko nosi odeću koja mu „donosi sreću”...

Ako se ova „etička zapovest” dosledno sprovede šta onda sa zastavama zemalja na kojima su krst ili polumesec? Možda sutra problem nastane i zbog i religioznih imena: recimo, sretnu se Španac Hesus (Isus) i Arapin Muhamed?

Uzgred, same Olimpijske igre su u svojoj postojbini bile deo verske svetkovine. U slavu boga Zevsa, kome je u Staroj Olimpiji baš zbog toga i podignut hram.

A Solovejčikovo pozivanje na to da nema podele je prodavanje magle. Pa svi učesnici predstavljaju neku naciju, to jest državu. Uostalom, članovima saveza na čijem je čelu zabranjeno je da učestvuju u Parizu baš zbog toga.

On je kao primer uzornog ponašanja naveo slučaj s prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Dohi kada su se u finalu sastali Inal Tasojev iz Rusije i Tedi Riner iz Francuske:

– Odlično se sećamo šta se tada desilo na tatamiju i kako je bilo u Inalovoj duši, ali je on svojim muževnim ponašanjem, dostojnim pravog džudiste, dao primer milionima ljudi u celom svetu. Džudo federacija Rusije se nije žalila, nego je prosto verovala u pravičnost IJF i na kraju je naš sportista dobio zasluženu zlatnu medalju.

Tada sudije nisu videle da je u produžetku borbe Tasojev izveo pobedonosni protivnapad, ali jesu da je potom zahvat njegovog protivnika bio uspešan. Posle nekoliko dana Međunarodna federacija je priznala grešku, duboko se izvinila Tasojevu i dodelila mu zlatnu medalju. Baš lepo. Ali zlatnu medalju je ostavila i Francuzu, da ne bude oštećen. A što na istom takmičenju u istoj kategoriji ne mogu da budu dva prvaka – nema veze!

Uzgred, Afrofrancuz Riner je u Parizu, gde je Osetinac Tasojev bio o svom trošku, ali nije mogao da se takmiči, četvrti put postao olimpijski pobednik. Grk Celidis je, posle poklonjene pobede protiv Majdova, dogurao do bronze.

Nije džudo jedini sport u kome su naročito osetljivi na sve što je versko. Još uoči Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. Fifa je isti jasak učinila i podrobno objasnila šta se sve ne sme (na primer, da se posle gola strelac prekrsti ili da pogleda u nebo, da se ne vide religiozni simboli ili tetovaže).

Uglavnom, na meti su hrišćanska znamenja (muslimankama je, na primer, dozvoljeno da iz verskih razloga imaju nešto drugačiju sportsku opremu). Ali red će doći i na ostale tradicionalne religije. Kao poplava se šire zabrane svega što je nekada krasilo evropsku kulturu. Na primer, nameće se da se ne čestitaju Božić i Vaskrs, nego da se zameni sa „Srećan praznik!”. Kad se ti stari hrišćanski običaji iskorene biće na meti muslimanski, budistički, jevrejski.

Evo najsvežijeg putokaza u budućnost. U fudbalskom prvenstvu Nemačke, prvak Bajer iz Leverkuzena je, 14. septembra, pobedio u Hofenhajmu s 4:1. Nigerijac Viktor Bonafejs je dao dva gola i posle oba je skinuo sportski šorts (dobro je da nije „zaboravio” da obuče donji veš). Kažnjen je? Ne, a i zašto bi?! Žuti karton se pokazuje za skidanje dresa, a on je skinuo gaće. Nigde ne piše da je to zabranjeno. A pošto prostakluk nije verski znak nijedne normalne religije na svetu, onda je sve u redu. Sam Bonifejs je posle utakmice blagoizvoleo da sve „lepo objasni”:

– Nisam hteo nikoga da provociram. Uradio sam to pred našim navijačima. To je trend s „Tiktoka” jednog uticajnog čoveka u Nigeriji. Obećao sam mu da ću da navijam za njega i to nisam zaboravio.

Na stranu što je prvi gol dao u prvom poluvremenu, a drugi u drugom, tako da je malo verovatno da su na obe strane bili navijači njegovog tima. A i da jesu ono što je uradio je nezamisliv primitivizam (bar po dosadašnjem shvatanju šta je dobro, a šta nije).

Još je briljantniji zaključak sajta bundesliga.com, koji je preneo njegovu izjavu:

„I to je sve! Ostaje samo da se nagađa šta je pripremio 23-godišnji igrač za sledeći put.”

Sigurno je da neće da se prekrsti, klanja, blago udara sebe pesnicom u grudi ili da spoji u krug palčeve i kažiprste na obe ruke. To su hrišćanski, muslimanski, jevrejski i budistički znaci i njima nema mesta u novom vrlom svetu „politički korektnom svetu”, koji potiskuje onaj stari „opterećen” religijom. Ona, istina, nije neraskidivo povezana sa sportom, ali ljudska kultura hiljadama godina cveta iz nje.