Gradsko rivalstvo prevladavalo usred modne nedelje

Specijalno za „Politiku”
Milano – Leto ispunjeno fudbalom se zvanično završilo. Uživali smo u Evropskom prvenstvu, Olimpijskim igrama i videli smo kako izgleda nov format Lige šampiona. Pad lišća koji simbolizuje dolazak jeseni znači i hladnije dane i duže noći. Prvi dan novog godišnjeg doba u Italiji dočekan je u velikom veselju. Vikend iza nas bio je praznik za sve fudbalske sladokusce.

Bilo je vreme za jedan od najvećih derbija Evrope. U žiži modne nedelje koncentracija ljudi u Milanu bila je usmerena na najvažniju sporednu stvar na svetu – fudbal.

„Kalčo” kažu Italijani, a „Derbi dela Madonina” je ime vatrenog susreta između Intera i Milana. Dva gradska rivala dele veliku istoriju. Oba kluba imaju više od veka postojanja, a iza njih su 240 zvaničnih utakmica. Inter ima bolji skor, 91 pobedu naspram Milanovih 80 uz 69 nerešenih utakmica. Aktuelni šampion Italije u poslednje dve godine drži primat nad gradskim rivalom. Inter je šest puta uzastopno pobedio u derbiju, izjednačivši tako rekord rivala iz četrdesetih godina prošlog veka.

Milan je loše počeo sezonu, sa samo jednom pobedom u pet utakmica. Novom treneru Paulu Fonseki se uzdrmala uloga šefa struke, polako su počele glasine da mu vreme ističe. Može se reći da je klubu „gorelo pod nogama”. Pritisak je bio na „roso-nerima” da naprave neki rezultat, kako sezona ne bi otišla u propast pre nego što je i počela.

Tokom celog dana po ulicama Milana glavna moda bila je nošenje dresova Intera, koji je bio domaćin na nedeljnom derbiju. Od Duoma, glavne bazilike grada, pa sve do stadiona kolone podržavalaca Intera šetale su ulicama. Svi putevi do fudbalske destinacije bili su u bojama „nero-azura” sa kojom kapi crveno-crnog dezena u tamnoplavoj reci. Ta reka tekla je po ulicama, trgovima i metroima sve do njenog ušća„ stadiona „Ćuzepe Meaca”.

Na istorijskom stadionu izgrađenom 1926. igrale su se raznorazne utakmice, od finala LŠ do Svetskog prvenstva 1990. godine. Sada je bio red na novi ligaški spektakl.

Čim bi publika kročila iz metroa, automobila ili autobusa naelektrisala bi se atmosfera oko čuvene fudbalske arene. Lepršale su se Interove zastave, orile su se razne pesme a pokoji navijač je već u prevozu zagrevao glasne žice za utakmicu. Ljubitelji fudbala koji su prvi put došli na legendarni stadion bili su oduševljeni, odmah bi vadili mobilne telefone iz džepova kako bi, brže-bolje, slikali zadivljujući prizor pred sobom. Bilo je lepo videti da su u pojedinim grupama dolazili navijači sa različitim dresovima. Jedan otac je tako nosio dres Intera ponosno se šetajući s mladim sinom u garnituri Milana raspravljajući se ko će biti bolji te večeri.

Pored ulazak na stadion publiku su čekali prepuni štandovi. U ponudi je bilo sve što jednom navijaču treba da skupi snagu za 90 minuta opakog navijanja. Već dva sata pred početak meča stvorila se gužva ispred prodavaca sendviča i pica, ali ni blizu kao kod štandova za pivo. Ko je hteo morao je da izdvoji osamsto dinara za alkoholno osveženje. A pred meč skoro svaka osoba imala je makar jedno pivo u ruci.

Kako je i poslednji zrak sunca napustio nebo tako je na stadion stupila organizovana grupa gostujućih navijača. Pred ulazak na teren počeli su sa paljenjem pirotehnike. Penjanje na stadion je iskustvo za sebe. Spiralna platforma koja ide uvis jedna je od mnogih vrlina istorijskog „Đuzepa Meace”. Meč je počeo minutom ćutanja u slavu preminulog Tota Skilačija (nekadašnji špic Intera i najbolji strelac SP 1990). A zatim se zaorilo glasno navijanje. Interovih podržavalaca je definitivno bilo više, ali to nije značilo da su bili najglasniji. Sasvim suprotno, jedan sektor „roso-nera” dobijao je bitku kad je reč o decibelima. Stadion je bio pun, 75.366 ljudi došlo je da uživa u prvom milanskom derbiju sezone. Red za osveženja na pauzi bio je dugačak, toliko da je priličan broj navijača kasnio na drugo poluvreme. Arhitekte stadiona mislile su i na taj problem, pa su stavili prozore da verni gledaoci ne propuste sekund akcije čak i dok čekaju red za osveženje.

Utakmica se na kraju preokrenula u korist gostiju, pa je u ostatku večeri crvena strana Milana slavila. Niz od šest uzastopnih pobeda Intera je prekinut. Igrači su nakon finalnog zvižduka skakali od sreće skoro kao navijači.

Nakon što se tamnoplava reka slila u ušće, u poslednjim momentima prvog dana jeseni došlo je vreme da se Interovi dresovi vrate odakle su došli, ovog puta ispod pognutih glava razočaranih navijača. U neizvesnoj završnici Milan je pobedio sa 2:1(1:1). Igrač odluke bio je štoper Mateo Gabija, koji je glavom doneo preko potrebna tri boda „roso-nerima”

Sledeći rival Interu na stadionu „Đuzepe Meaci” dolazi iz Beograda. Crvena zvezda, kao i njeni verni pratioci, imaće prvog oktobra priliku da se oprobaju na ovom stadionu u okviru drugog kola novog formata Lige šampiona. Pred „crveno-belima” je velika bitka. Ko zna, uvek postoji šansa da se provedu poput Milana u nedelju.