Da li će biti ukinuta zabrana uvoza srpske robe na KiM

Priština bi mogla da se suoči sa pozivima za isključenje iz Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA) i drugim kaznama, ukoliko nastavi da zabranjuje uvoz robe iz centralne Srbije. To je nedavno izjavio specijalni izaslanik Nemačke za zapadni Balkan Manuel Zaracin, preneo je Tanjug.

Zaracin je u poslednje vreme dvaput posetio Prištinu, dok je Jorn Rode, nemački ambasador u Prištini, rekao početkom septembra da je Zaracin, tokom svoje druge posete, pozvao Albina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija, da ukine zabranu uvedenu u junu 2023. na uvoz proizvoda srpskog porekla, što, kako je dodao, blokira slobodnu trgovinu u regionu i opstruira CEFTA.

Kako je pre par dana takođe preneo i RTS u oktobru, na skupu povodom desetogodišnjice osnivanja Berlinskog procesa, jedinog regionalnog formata koji pokriva sve zemlje regiona, centralni cilj biće deblokiranje regionalne ekonomske saradnje u okviru organizacije CEFTA, najavio je i tada Zaracin.

– U slučaju da ne ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije, Berlinski proces može ostati bez daljeg učešća Prištine, a to upozorenje stiglo je iz nemačke ambasade, nakon što je vlada odbila da u CEFTA bude predstavljana sa fusnotom – rekao je on.

Istovremeno, od vlade u Prištini se traži da ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije. „Ako rešenje CEFTA postane nemoguće sa Kosovom, moraće da se desi bez njega. Biće odluka Kosova u kojim delovima regionalne saradnje će nastaviti da učestvuje”, kategorični su iz nemačke ambasade.

Zaracin je medijima na Kosovu rekao i da je zabrana plasmana srpske robe problem i za nemačke proizvođače u Srbiji.

Istovremeno, od vlade u Prištini se traži da ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije. Ma koliko bio, kako kaže, „prokosovski orijentisan”, Manuel Saracin ne može da pređe preko jednostranih poteza vlade u Prištini, pre svih preko zabrane srpske robe, usmeno donete, a koja pogađa i nemačke fabrike i proizvođače na teritoriji centralne Srbije.

„Ali moramo biti jasni, mi, Nemačka, želimo slobodnu trgovinu u regionu i to uključuje robu iz Srbije. Ne samo srpska roba već i nemački proizvodi koji se proizvode u Srbiji ne smeju da uđu na Kosovo i to nije u skladu sa našim principima slobodne trgovine. Ne možemo da napravimo takav sporazum za zajedničku trgovinu na regionalnom tržištu, imajući ovakvu situaciju”, naglasio je Saracin medijima u Prištini i dodao da ako se ne obezbedi uspeh zajedničkog regionalnog tržišta i velikog plana Evropske komisije, a kamen temeljac toga će biti samit 14. oktobra u Berlinu, naravno da će odmah uslediti „Otvoreni Balkan”. Dakle, „Otvoreni Balkan” je stvoren da zaobiđe Kosovo.

Na sve to odgovorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je iz Njujorka poručio da Nemačka ne preti Albancima.

– Albanci prete svima time što ne žele slobodan protok roba, usluga, kapitala i ljudi. Albanci sa Kosova, naravno iz Prištine, a videćemo kako će to dalje da se odvija – rekao je Vučić.

Koliko je realno očekivati da se Priština isključi iz sporazuma?

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i usluge Privredne komore Srbije, objašnjava da ovaj potez predstavlja pritisak na Kosovo, imajući u vidu konstruktivan stav Srbije po pitanju pregovora Beograda i Prištine.

– Pritisak od strane Evropske unije, a u ovom slučaju Nemačke, jeste do sada najveći korak u rešavanju problema blokade plasmana srpske robe na Kosovu i Metohiji koji traje više od godinu dana. Posle dugo vremena nečinjenja, sada je jasno da je nedopustivo da se i nadalje jednostrano krši sporazum o slobodnoj trgovini u regionu, konkretno CEFTA. Opet, nije ni u duhu medijacije EU u procesu pregovora Beograda i Prištine. Zato verujemo da će iz ovoga izaći pozitivan rezultat za Srbiju. Očekujemo ukidanje ograničenja kako bi roba iz centralne Srbije na tržištu KiM bila značajno konkurentnija, ali i da će se uskoro vratiti na onaj nivo koji je imala i pre blokade – kazao je Stanić.

Inače, zbog zabrane izvoza robe na Kosovo i Metohiju od juna 2023. godine, kada je uvedena, do polovine ovog jula, privreda Srbije zabeležila je štetu od 250 do 300 miliona evra. I sada je situacija na tom planu manje-više ista, jer vlasti u Prištini i dalje ne odustaju od svoje politike. Obim ograničenja se ipak malo smanjio, tako da repromaterijali i mašine prolaze granicu, ali na Kosovo i dalje ne mogu da odlaze finalni proizvodi iz Srbije.

Prema podacima PKS-a, u periodu od januara do juna ove godine ukupna trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila je oko 120 miliona evra. Otprema, odnosno izvoz, vredela je 101 milion evra. Zabeležen je pad za 45 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada nije bilo blokade.

S druge strane, doprema, to jest uvoz, iznosila je 18 miliona evra, a u pitanju je pad za 12 procenata. Bilans razmene, odnosno koliko smo više izvezli, nego uvezli robe sa Kosova i Metohije u Srbiju, vredeo je oko 92 miliona evra.

Iako su traženi na Kosovu, finalni proizvodi i sirovine su i dalje blokirani. Pomoću njih se, kada nema blokade, ostvaruje godišnje oko 450 do 500 miliona evra prometa. U tom ukupnom iznosu, oko 400 miliona evra odnosi se na otpremu (izvoz) na Kosovo, dok se 100 miliona evra prometa odnosi na dopremu (uvoz) robe sa Kosova u Srbiju.