Nacije moraju zajedno da rade na rešavanju problema

Zemlje članice Ujedinjenih nacija usvojile su krajem prošlog meseca u Njujorku Pakt za budućnost, u kome se zauzimaju da će zacrtati bolju sutrašnjicu za čovečanstvo zahvaćeno ratovima, siromaštvom i klimatskim promenama. Zbog toga, Samit budućnosti nije mogao da se održi u kritičnijem trenutku, a usvajanje ovog dokumenta predstavlja direktan odgovor na ove hitne izazove, sa ciljem da se međunarodni sistem prilagodi za bolju otpornost i efikasnost, kaže za „Politiku” Matilde Mord, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji. Kako je istakla, iako su izazovi ogromni, ovaj sporazum predstavlja korak ka jačanju globalnog jedinstva i obezbeđuje da UN ostane ključna sila za zajedničko delovanje u svetu koji se brzo menja.

Možete li objasniti značaj ovog pakta i kako on ima za cilj da transformiše međunarodno upravljanje?

Svet se suočava sa sve većim sukobima i geopolitičkim podelama, polarizacijom u društvima, rastućim ekološkim i klimatskim problemima, kao i novim kompleksnim izazovima povezanim sa digitalizacijom i veštačkom inteligencijom – i to se naziva vremenom polikrize. Istovremeno, multilateralizam i međunarodna saradnja, koji su ključni za zajedničko rešavanje ovih pretnji čovečanstvu, ugroženi su. Pakt postavlja strateški pristup za revitalizaciju globalnog upravljanja, fokusirajući se na to da institucije postanu inkluzivnije i prilagodljivije. Bavi se hitnom potrebom za saradnjom i sposobnošću nacija da zajednički rade na rešavanju današnjih višeslojnih problema. Pakt naglašava kontinuiranu evoluciju koju naši međunarodni sistemi moraju proći, jer su stvoreni za sasvim drugačiji svet. Kao što je generalni sekretar rekao: „Ne možemo stvoriti budućnost koja odgovara našim unucima sa sistemima izgrađenim za naše bake i deke.”

Jedna od ključnih komponenti Pakta za budućnost je reforma Saveta bezbednosti UN. Šta one podrazumevaju i kako će poboljšati efikasnost saveta?

Predložene promene u SB UN su ključni korak u rešavanju dugogodišnjih problema u vezi sa njegovom reprezentativnošću i efikasnošću. Savet je bio kritikovan jer ne odražava tačno geopolitičke realnosti današnjeg sveta, pre svega zbog svoje statične strukture koja je uglavnom ostala nepromenjena od njegovog osnivanja. Pakt osvetljava nekoliko ključnih oblasti za reformu. On poziva na povećanje zastupljenosti Azijsko-pacifičkog regiona, Afrike i Latinske Amerike, priznajući potrebu da se isprave istorijske nepravde. Ovo bi moglo učiniti savet inkluzivnijim i demokratskijim. Prošireno članstvo ne bi samo poboljšalo reprezentaciju već bi donelo i raznovrsnije perspektive na globalne probleme, što bi doprinelo sveobuhvatnijem donošenju odluka. Štaviše, tekuće diskusije o upotrebi i ograničenju prava veta su od velikog značaja. Njegovo ograničavanje moglo bi dovesti do bržih i odlučnijih akcija u kriznim situacijama. Naravno, ove reforme neće se desiti preko noći. Kao što je navedeno, cilj nije da se preduhitre tekuće diskusije, već da se one podstaknu. Vrata za dijalog su otvorena, i ovo je ključni korak ka tome da Savet bezbednosti bolje izvršava svoj mandat održavanja globalnog mira i bezbednosti.

U digitalnoj sferi, pakt uključuje sveobuhvatne mere za upravljanje veštačkom inteligencijom (AI) i digitalnu saradnju. Koji su potencijalni rizici povezani sa novim tehnologijama i kako oni mogu da se ublaže?

Nove tehnologije, posebno veštačka inteligencija, oblikuju naš svet, nudeći uzbudljive mogućnosti za razvoj, ali i postavljajući jedinstvene izazove. S jedne strane, AI može podstaći značajan napredak i inovacije. S druge strane, ona donosi rizike, poput poremećaja na tržištu rada, problema sa privatnošću i produbljivanja jaza između onih koji imaju pristup digitalnim resursima i onih koji ga nemaju. Kako bi se ovi problemi rešili, pakt postavlja plan koji podstiče države da sarađuju kako bi veštačka inteligencija i digitalne tehnologije bile bezbedne i pravedne za sve. To znači postavljanje standarda kako bi se sprečile zloupotrebe, poput širenja dezinformacija ili narušavanja privatnosti, uz istovremeno promovisanje transparentnosti i etičke upotrebe tehnologije. Takođe, naglasak je stavljen na pomoć zemljama u razvoju i marginalizovanim populacijama. Cilj je osigurati da oni ne budu zaostali u ovoj digitalnoj tranziciji, stvarajući budućnost u kojoj tehnologija služi kao alat za jednakost, a ne za podelu. Kroz podsticanje saradnje i odgovornosti možemo težiti digitalnom okruženju koje koristi svima.

Nedavni izveštaj UN-a ističe globalno zaostajanje u postizanju ciljeva Agende 2030. Iz vaše perspektive, koje mere treba preduzeti kako bi se ubrzao napredak?

Opredeljenje globalne zajednice za Agendu 2030. ima za cilj da donese stvarne promene, ali put do toga bio je pun izazova. Postizanje ovih ambicija zahteva strateške promene koje prevazilaze samo retoriku. Glavni fokus treba da bude na mobilizaciji značajnih investicija, što zahteva reformisan globalni finansijski sistem. Taj sistem mora bolje služiti zemljama u razvoju, dajući im snažniji glas, rešavajući krizu duga koja ometa njihov rast i omogućava povoljnije finansiranje. Izgradnja efektivnih partnerstava je ključna, posebno u važnim oblastima kao što su hrana, energija, socijalna zaštita i digitalna povezanost. Međutim, važno je prepoznati prepreke. Posledice pandemije kovida 19, tekući globalni sukobi i nadolazeće klimatske pretnje podsećaju nas na krhkost napretka. Put napred zahteva integrisane pristupe, gde različiti akteri doprinose konkretnim rezultatima. Krajnji cilj je „da niko ne bude zapostavljen”, osiguravajući da održivi razvoj utiče na najranjivije, stvarajući pravedniji i otporniji svet.

Kao stalni koordinator UN-a u Srbiji, kako ocenjujete napredak zemlje u postizanju ciljeva održivog razvoja (SDGs)?

Srbija dobro napreduje. Oko četvrtinu ciljeva je na pravom putu, što je bolje od globalnog proseka. Zemlja je postigla značajne uspehe u oblastima zdravstvene zaštite, poput zdravlja majki i dece, poboljšanog pristupa vodi za piće i uspešno sprovedenog popisa. Reforme u ranom obrazovanju i razvoju nastavnih planova imaju za cilj promociju inkluzivnosti i poboljšanje ishoda učenja. U domenu smanjenja siromaštva, Srbija je takođe napredovala. Stopa ljudi u riziku od siromaštva je na najnižem nivou, zahvaljujući politikama zapošljavanja i socijalnim programima podrške. Ipak, postoje ranjive grupe, poput romske zajednice, koje zahtevaju ciljane akcije za prevazilaženje siromaštva – i treba zapamtiti da se ovo ne odnosi samo na prihode već i na pristup stanovanju i osnovnim uslugama – jer je siromaštvo višedimenzionalni fenomen.

Na šta bi naša zemlja trebalo da usmeri napore kako bi dodatno ubrzala napredak i osigurala usklađenost sa globalnom agendom?

Srbija je na obećavajućoj raskrsnici, i fokus na specifične oblasti može značajno ubrzati njen razvojni put. Ključna oblast je unapređenje prelaska na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Pitanja kao što su upravljanje vodama i tretman otpada takođe zahtevaju više investicija. Ovo ne samo da ispunjava međunarodne obaveze već i pozicionira Srbiju za održivi dugoročni rast. Takođe, važno je unaprediti ekonomsku i socijalnu podršku starijima, posebno se baveći rodnim nejednakostima. Dalje, razvijanje jakih usluga mentalnog zdravlja za mlade je od suštinskog značaja. Pružanje snažnih mehanizama podrške pomoći će stvaranju okruženja u kojem mladi mogu da napreduju, otvarajući put ka otpornom društvu koje može da se prilagodi budućim izazovima. Razmišljajući o ovim izazovima, postoji prava prilika za Srbiju da izgradi put koji balansira ekonomski napredak sa inkluzivnošću i očuvanjem životne sredine. Svaki angažovan napor je važan, a napredovanje na način koji uključuje različite sektore društva može dovesti do značajnih, trajnih promena.