Ministarka pravde najavila preciziranje sporne odredbe

Javna rasprava o predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koja traje samo mesec dana, biće završena 1. novembra.

Stručna javnost je uputila mnogobrojne kritike, posebno kada je reč o izmenama u KZ-u, a ministarka pravde Maja Popović juče je najavila da će biti precizirana odredba kojom se uvodi nova inkriminacija – „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela”.

Naime, ministarka je tokom javne rasprave juče u Beogradu rekla da je ta odredba „najčešće napadana” u javnosti prethodnih dana i da će zbog toga biti taksativno nabrojano na koje se slučajeve odnosi ovo novopredloženo krivično delo. Precizirala je da će se odnositi, između ostalog, na slučajeve pedofilije, ubistva, trgovine drogom, oružja, kao i na terorizam i falsifikovanje novca.

„Kritičari su navodili da bi ova odredba mogla da se upotrebi i protiv organizatora i učesnika protesta”, rekla je ministarka.

U isto vreme, juče su se saopštenjem oglasili i predstavnici pokreta „Kreni–promeni”, koji je tokom oktobra pokrenuo peticiju za povlačenje spornih izmena. Peticijom se traži brisanje predloženog člana 136 KZ, koji se odnosi na iznuđivanje iskaza, zatim člana 343a, kojim se uvodi novo krivično delo – „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela”, kao i izmene člana 228 – „zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom”.

Lider pokreta „Kreni–promeni” Savo Manojlović saopštio je juče da je predao 36.000 potpisa protiv izmene KZ-a i da zajedno sa članovima pravnog tima „Kreni–promeni” prisustvuje javnoj raspravi, na kojoj je ministarka pravde Maja Popović izjavila da će sporna odredba o „objavljivanju materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela” biti precizirana.

Naime, kako navodi Manojlović, ovo krivično delo moglo bi se odnositi i na objavljivanje sadržaja na internetu, a postavljeno je tako široko da bi omogućavalo krivični progon aktivista zbog poziva na protest putem društvenih mreža.

Ukoliko bi bilo precizirano, kao što je najavila ministarka, da će se ova odredba odnositi na određena krivična dela, koja treba da budu taksativno navedena, onda ova odredba neće moći da se primenjuje protiv aktivista, što je bio jedan od zahteva peticije, napomenuo je Manojlović.

– Ovo krivično delo se uvodi zbog blokada 2021. godine i zbog protesta ovog leta. Ovo je takozvana „’Rio Tinto’ odredba” koja treba da omogući da građani ne mogu preko društvenih mreža da se organizuju – rekao je juče Manojlović.

Tokom oktobra u javnosti je bilo i oštrih kritika povodom predloga da se iz KZ-a briše „iznuđivanja iskaza”, uz obrazloženje da je to obuhvaćeno krivičnim delom „zlostavljanje i mučenje”. Tako bi, kako su upozorili, bila otvorena vrata različitim „suptilnijim” načinima iznuđivanja iskaza od okrivljenih, svedoka i veštaka u krivičnom postupku.

Mnogi advokati ukazivali su da će novi KZ omogućiti kršenje ljudskih prava. Advokat Dušan Bratić uputio je Ministarstvu pravde dopis sa primedbama na sporne odredbe, a između ostalog i da se odustane od brisanja krivičnog dela iznuđivanja iskaza.

Obrazloženje predlagača, kako je objasnio advokat Bratić u razgovoru za „Politiku” tokom javne rasprave, jeste da je ova inkriminacija već obuhvaćena krivičnim delom zlostavljanje i mučenje i da je brisanje u skladu sa zapažanjem Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture.

– Međutim, to nije tačno budući da su neki od nedopuštenih načina pribavljanja iskaza i dovođenje u zabludu, uzimanje izjave na prevaran način, primena opijata i medicinskih zahvata, što je sve zabranjeno članom 9 Zakonika o krivičnom postupku, a što nije obuhvaćeno inkriminacijom zlostavljanje i mučenje. Ovo se ne podvodi ni pod jedan pojam u toj inkriminaciji – objasnio je Bratić.

Mnogi pravnici naglasili su da mesec dana nije dovoljno da stručna javnost razmotri sve detalje predloženih izmena Krivičnog zakonika. Pored pisanih kritika i predloga, koji su upućeni na zvaničnu adresu Ministarstva pravde, održano je i nekoliko javnih diskusija na kojima su sudije, tužioci i advokati iznosili svoje kritike i predloge. Ministarstvo pravde organizovalo je tokom oktobra okrugle stolove u sedištima apelacionih sudova u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu, a poslednja rasprava, na kojoj je ministarka najavila preciziranje odredbe koja je bila „najviše napadana”, održana je juče u Palati pravde u Beogradu.

Ministarka Maja Popović izjavila je sredinom oktobra u intervjuu „Politici” da je realno očekivati da će posle javne rasprave i razmatranja predloga stručne javnosti – izmene Krivičnog zakonika biti usvojene do kraja godine.