Evropska „privredna lokomotiva" klizi sa šina

„Olaf je budala”, tim rečima je Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu i „supergenije” po oceni sledećeg predsednika Amerike Donalda Trampa, prokomentarisao na mreži „Iks” vest o urušavanju nemačke vlade, nakon što je kancelar Šolc dan ranije uručio otkaz ministru finansija Kristijanu Lindneru.

Mask pri tom nije pojasnio na osnovu čega je došao do ove ocene. Kancelar Olaf Šolc je istakao da je ključni razlog za „crveni karton” Lindneru bilo njegovo odbijanje da podrži predlog budžeta kojim bi Berlin povećao pomoć Ukrajini „koja ide u susret oštroj zimi”.

„Nemačka mora da pošalje signal svetu da se na nju može osloniti, posebno nakon pobede Donalda Trampa”, prenela je „ Raša tudej” ocenu Šolca. „Lindner je sebičan i neodgovoran i brine samo za svoju klijentelu i kratkoročno opstanak njegove (probiznis) stranke”, opisao je Šolc Lindnera, na šta je ovaj uzvratio da su kancelarove budžetske vizije „dosadne i neambiciozne i ne doprinose prevazilaženju fundamentalnih slabosti nemačkog ekonomskog rasta”.

Ova javna kavga u donedavnom vrhu političke vlasti treće ekonomije sveta, istovremeno ključnog aktera budžeta EU, odvija se u trenutku kada je Nemačka za dlaku izbegla recesiju, to jest kada je njena privreda „jedva nešto veća nego na početku pandemije”, navodi holandska multinacionalna bankarska grupacija ING.

Najnovije berzanske procene budućeg profila nemačke privrede deluju mračno, barem po državu koja je decenijama slovila za „privrednu lokomotivu” EU.

„Očekuje se da će ekonomske slabosti potrajati dok se Nemačka bori sa visokim energetskim izdacima, smanjenom globalnom tražnjom njenih proizvoda, rastućom stranom konkurencijom i istovremeno brojnom birokratijom i manjkom radne snage... Izgledi privrednog rasta Nemačke negde su između stagnacije i puževog koraka”, prenosi Rojters.

Ko je odgovoran za „lokomotivu” koja ide kao puž?

Frederih Merc, lider nemačke opozicione Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) ima svoje tumačenje.

„Nakon tri godine vlasti ’semafor’ koalicije, nemačka industrija izgubila je 300.000 radnih mesta. To nije legat prethodne vlasti... to je rezultat ekonomske politike u zadnje tri godine”, preneo je londonski „ Fajnenšel tajms” prošlonedeljnu izjavu Merca. Tri godine? Visoki energetski izdaci ‒ kao prvi faktor u kome berze prepoznaju manjkavosti nemačke privrede?

Ovde bi se moglo postaviti pitanje i šta je bio jedan od poteza Olafa Šolca u decembru 2021, pre nego što će sa funkcije nemačkog ministra finansija preći na poziciju kancelara.

„Oduvek sam znao da će Putin koristiti energiju kao oružje. Čim sam stupio na mesto kancelara, tražio sam od vladinih ustanova da utvrde postoji li način da se zaustave isporuke gasa iz Rusije za Nemačku. Mnogi su mislili da je to nemoguće, ali ja sam mislio drugačije”, otkrio je Šolc na 13. Nemačkom samitu o mašinstvu u Berlinu, u jesen 2022.

Nemački kancelar je, inače, početkom 2022, samo dva dana pred puštanje rusko-zapadnoevropskog gasovoda „Severni tok 2”, koji je trebalo da udvostruči isporuke tog energenta Nemačkoj, odustao od izdavanja dozvole za njegov rad.

Predsednik Federacije nemačkih industrija (BDI) Sigfrid Rusvurm otvoreno upozorava da je „nemački biznis model, zasnovan na jeftinim energentima iz Rusije, snažnoj domaćoj industriji i globalnoj izvoznoj orijentaciji, u velikoj opasnosti, ne u budućnosti već sada i ovde. Deindustrijalizacija je realni rizik”.

Koliko u februaru, Rusvurm je ocenio da „niko danas sa sigurnošću ne može da kaže kako će naše snabdevanje energijom izgledati za sedam godina, i zato niko ne može da kaže koliko će tada biti visoke cene energenata u Nemačkoj. Za kompanije koje moraju da donose investicione odluke, to je apsolutno toksično”, preneo je „ Fajnenšel tajms”.

U to vreme, Rajner Dulger, šef glavne nemačke organizacije za zapošljavanje (BDA), istakao je da je nemačka poslovna zajednica „izgubila poverenje” u vladu u Berlinu. Ovih dana, Teodor Vajmer, izvršni direktor „Dojče borse”, otkriva da strani investitori nemačku vladu smatraju „glupom” i da zemlju pretvaraju u džank šop.

Nemački ekonomski pokazatelji daju osnova za ove obezvređujuće poruke. Naime, Nemačka od kraja 2021, ne iskazuje nikakav značajan rast BDP-a, industrijska proizvodnja je u padu 16 odsto od vremena obaranja rekorda 2017, korporativne investicije su u padu u poslednjih 12 od 20 kvartala, dok su tri ključne industrijske grane: automobilska, hemijska i inženjerski sektor u stanju posrtanja. U toj ravni, legendarni nosač nemačke privrede „Folksvagen” najavljuje, prvi put u svojoj istoriji, zatvaranje čak tri fabrike u Nemačkoj, „Thyssenkrupp” razmatra zatvaranje čeličana, dok se tamošnja hemijska industrija rve sa činjenicom da je cena gasa ovog leta bila tri puta veća nego pre izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba. Proizvodnja hemikalija je inače u Nemačkoj danas 18 odsto manja nego 2018. godine...

Uz sve ovo i još mnogo toga drugog, od sve snažnije kineske konkurencije u auto-sektoru do neizvesnosti daljeg izvoza roba u SAD (3,8 odsto nemačkog BDP-a) i rasta broja nezaposlenih na oko 2,8 miliona ljudi, ne čudi odlučan zahtev nemačkog biznisa da Nemačka što pre izađe na izbore.

„Svaki dan sa ovom vladom na vlasti jeste izgubljen dan. Privredi treba jasan, novi kurs i politička stabilnost”, poručuje Rusvurm. Sa inauguracijom nove vlade SAD početkom 2025. neizvesnosti će se samo povećati”, dodaje on.

Što se Amerike i njenog odnosa prema vodećem evropskom izvozniku automobila tiče, Donald Tramp već najavljuje da tu neće biti mnogo neizvesnosti.

„Evropljani ne kupuju naša kola. Ne kupuju naše poljoprivredne proizvode. Prodaju milione i milione automobila u SAD. Ne, ne, ne i zato će oni morati da plate veliku cenu”, izjavio je prošle sedmice Tramp.

Još nije jasno koliko će evropska „privredna lokomotiva” klizati sa dojučerašnjih šina protagoniste evropskog privrednog uspona i koliko će to tek koštati Nemačku, a sa njom i EU.