Zašto je Rute izabrao da se prvo sretne sa Erdoganom

Turska u spoljnoj politici nastavlja da igra na dve karte – i na NATO i na Rusiju. U razmaku od samo nekoliko časova predsednik Redžep Tajip Erdogan je razgovarao telefonom sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i kratko posle toga ugostio je novog generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, koji je samo mesec dana posle ustoličenja stigao u Ankaru, prvu zemlju koju je posetio otkako je došao na čelo vojne alijanse.

„U sve nemirnijem i nepredvidljivijem svetu, turski doprinos kolektivnoj bezbednosti je od neprocenjive važnosti”, izjavio je generalni sekretar NATO-a posle dužeg razgovora sa Erdoganom. Tokom posete Ankari on se sreo i sa ministrom odbrane Jašarom Gulerom i šefom diplomatije Hakanom Fidanom.

Turska je jedina NATO zemlja koja ima stalne kontakte i sa Moskvom i sa Ukrajinom. Kratko uoči posete Erdogan je telefonom razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom o, kako je rečeno u Ankari, daljem unapređenju bilateralne saradnje Turske i Rusije, pre svega u oblasti trgovine, energetike i turizma. Mediji u Istanbulu su jedno vreme najavljivali skoru posetu predsednika Rusije Ankari, ali je ona očigledno odložena za neka „bezbednija vremena”.

Turska od početka sukoba u februaru 2022. godine igra na dve karte: podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali nije uvela sankcije Moskvi i zbog toga je često na udaru kritika u NATO-u i Evropskoj uniji. Erdogan se na to mnogo ne osvrće. U Ankari ističu da ne žele da ugrožavaju interese svoje zemlje koja ima veoma razvijenu ekonomsku saradnju sa Rusijom, pogotovo u oblasti energetike. Erdogan se sreo sa Putinom početkom oktobra u Kazanju u okviru sastanka zemalja BRIKS-a.

Tokom razgovora sa Ruteom, predsednik Turske je prozvao NATO saveznike da „urade više u borbi protiv ’kurdskih terorista’” – pripadnika zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), koji su, kako se tvrdi u Ankari, našli utočište u mnogim savezničkim zemljama na zapadu Evrope i u Americi. U vladi posebno optužuju Vašington, koji podržava i naoružava kurdske teroriste u severnoj Siriji, jer se tamo bore protiv radikalnih islamista. U turskoj vladi tvrde da su oni teroristi koji iz susedne zemlje ugrožavaju bezbednost civila koji žive u jugoistočnoj Anadoliji, pograničnom delu Turske prema Siriji.

Na sastanku u Ankari bilo je reči i o „restriktivnoj politici” zapadnih saveznika prema ulasku Turske u Evropsku uniju. Iako je vodeći član vojne alijanse, Ankara već četvrt veka ima status kandidata za ulazak u EU. Ona je i dalje na samom početku pošto je saveznici optužuju da ne poštuje vladavinu prava i da vlada u Ankari progoni političke protivnike.

Tokom razgovora u Ankari posebno je bilo reči o situaciji u Ukrajini, koja je već dve godine u ratnom previranju. Uprkos kritikama koje stižu iz Brisela i Vašingtona, Turska održava redovne kontakte i sa Moskvom i sa Kijevom. Ona podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, kojoj isporučuje dronove „bajraktar”, ali odbija da uvede sankcije Moskvi, pošto bi to ugrozilo njene interese pogotovo kada je reč o snabdevanju zemlje naftom i gasom, koji sada uglavnom stiže iz Rusije.

Kako izveštavaju istanbulski mediji, Erdogan je kritikovao Belu kuću zbog odluke da dozvoli Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za napade na ciljeve unutar Rusije. „To će još više zapaliti konflikt između dve zemlje”, upozoravaju u Ankari.

Turska i dalje pokušava da posreduje u sukobu između Kijeva i Moskve, koji može da ugrozi i druge zemlje u regionu, pogotovo one koje izlaze na Crno more, među kojima je i Turska.