„Oblasti transformacije" – snaga i glas umetničke prirode

Izložba „Oblasti transformacije” na kojoj su radove predstavile vajarke Jovana Tucović i Tejka Pezdirc, kao i fotografkinja Akiko Koga, otvorena je u Kući legata u Knez Mihailovoj ulici.

Postavka istražuje dijalog između tri umetnička pristupa, koji se bave ljudskim telom, prostorom i transformacijom materijala.

Kako istoričarka umetnosti Kanako Jamasaki Vukelić navodi u tekstu kataloga, kroz ljudsku figuru koja je alegorijskog karaktera, Jovana Tucović istražuje odnos prema našem unutrašnjem biću, sećanju ili mitu.

–Materijal od kog su skulpture napravljene igra ključnu ulogu u prenošenju emocije posmatraču, što najbolje možemo videti na primeru skulpture „Ti i ja”. Hermetični zagrljaj dva deteta odiše snažnom simbolikom i dinamikom, a hladni metal i topli tonovi smole stvaraju kontrast i harmoniju – kaže istoričarka umetnosti Vukelić.

Tejka Pezdirc u svojim radovima koristi mermer kao osnovni materijal u oblikovanju skulptura koje postaju prostorne instalacije. U oceni njenih radova, istoričarka umenosti zapaža da nabori i glatke površine kamena asociraju na delove ljudskog tela, evocirajući osećaj senzualnosti i intime, kao i neprestane prisutnosti naših unutrašnjih organa koji ostaju skriveni od očiju, ali uvek prisutni u našem fizičkom iskustvu.

–Intervencijom u prostoru oko skulpture, autorka vešto ostavlja polje interpretacije otvorenim – podseća Kanako Jamasaki Vukelić, i publiku upoznaje  sa delima japanske fotografkinje Akiko Koga, koja je uradila crno-bele fotografije i tako zabeležila trenutke u prostoru usmeravajući pažnju na odsutnost ljudskih figura, ali istovremeno čuvajući tragove prošlih vremena.

Njen rad „Prva glava: Poklon Milanu Tucoviću” oslikava promene u prostoru i arhitekturi, sa posebnim osvrtom na zgradu ambasade Srbije u Tokiju, koja je srušena 2019. godine, ali čiji se glasovi i sećanja još uvek odražavaju u njenim delima.

–U stvaralačkom procesu tri umetnice možemo prepoznati tri „snage prirode”. Tucovićeva donosi „vatru”, Pezdirc „vodu”, Koga „vazduh”. Sve tri koriste alate koje su izumeli muškarci, kako bi prodrle u unutarnji svet svojih objekata i čule glas koji nije puka fizička pojava, već glas same prirode – kaže istoričarka umetnosti.

Izložba „Oblasti transformacije” traje do 15. decembra i posetiocima pruža priliku da urone u svet povezanosti čula vida i dodira. Video instalacija koja prati postavku na poetičan način pruža uvid u procese rada umetnica - odnose tela vajarki sa skulpturom i pogleda fotografkinje sa prostorom, kao i transformaciju njihovih dela do konačne forme.

Tejka Pezdirc (1985, Slovenija), posle završene Srednje škole za dizajn i fotografiju, upisala je vajarstvo na Akademiji za likovne umetnosti i dizajn u Ljubljani. Tokom treće godine studija, specijalizovala se za prostorne instalacije na Facultad de Bellas Artes de Altea u Španiji, fokusirajući se na istraživanje skulpturalnog prostora i konceptualne umetnosti. Fokus njenog umetničkog istraživanja u studentskom periodu postaje apstraktna umetnost i usredsređuje se na konstrukciju prostornih aranžmana za šta je dobila ALUO nagradu za posebna postignuća. Njen diplomski rad  2011. godine pod mentorstvom Alena Ožbolta, bio je prostorna instalacija „Prostori sećanja”. Tejka je učestvovala na mnogim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Trenutno živi i radi između Bele Krajine i Ljubljane.

Jovana Tucović (1990, Beograd), osnovne i master studije vajarstva završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a zatim odlazi u Milano na specijalističke studije vajarstva na Accademia di Belle Arti di Brera, na kojoj je diplomira 2018. godine. U svom radu, kroz ljudsku figuru koja je alegorijskog karaktera, istražuje odnos prema našem unutrašnjem biću, sećanju ili mitu. Imala je više samostalnih izložbi u Srbiji, i jednu u Japanu, a učestvovala je na mnogim grupnim izložbama. Njeni radovi su deo nekoliko privatnih i javnih kolekcija,zmeđu kojima je i Waseda univerzitet u Tokiju. Živi i radi u Beogradu.

Akiko Koga (1979, Japan) diplomirala je 2004. godine na Fakultetu umetnosti i književnosti Univerziteta Seijo, na odseku za studije umetnosti i fotografije, kao i na koledžu za fotografiju u Tokiju. Prvi put u Beogradu je izlagala 2009.godine. Od tada organizuje izložbe na temu kulturne i umetničke razmene između Srbije i Japana. Trenutno kreira multimedijalne radove tematski vezane za Srbiju u kojima je fokus na fotografiji, a svaku seriju fotografija prati video materijal, priča i kompozicija. Živi i radi u Tokiju.

Dok posmatrate dela ove tri umetnice, na način kao da ih dodirujete širom otvorenih očiju, može se dogoditi, kako ističe Kanako Jamasaki Vukelić, upravo da taj glas, koji u delima teče, nesvesno prodre u vas i tu konačno odjekne, jer čulo dodira odjekuje.