Ši­ri se de­po­ni­ja u Baj­di­noj šu­mi

Vi­še je sme­ća, vi­še je gra­đe­vin­skog šu­ta i ra­znog ot­pa­da, a pro­ši­re­no je i je­ze­ro fe­kal­nih vo­da u sr­cu Mi­ri­je­va, na pro­sto­ru ko­je ži­te­lji ovog na­se­lja zo­vu Baj­di­na. Te­ška si­tu­a­ci­ja bi­la je i pre oko me­sec i po da­na ka­da smo po­sled­nji put po­se­ti­li ovaj deo gra­da, ali se ona znat­no po­gor­ša­la po­sled­njih sed­mi­ca. Kao da je ne­ko re­kao:  ba­caj­te ov­de sve što vam ne tre­ba – od na­me­šta­ja i be­le teh­ni­ke, pre­ko gra­đe­vin­skog ot­pa­da, do ži­vo­tinj­skih le­še­va... Sa­da Baj­di­na šu­ma, ka­ko je po­je­di­ni su­gra­đa­ni zo­vu, vi­še li­či na de­po­ni­ju ne­go na ze­le­ni po­jas.

Na tom me­stu, gde su pri­vat­ne par­ce­le, već de­ce­ni­ja­ma se na­la­ze za­par­lo­že­ni voć­nja­ci, ši­ka­ra, ki­se­lo dr­ve­će i ba­gre­nja­ci. Po­sto­ji Plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je da se to me­sto ure­di i pri­la­go­di uslo­vi­ma ži­vo­ta u ko­ji­ma ži­ve osta­li Mi­ri­jev­ci, ali on još ni­je usvo­jen.

Jer, po­je­di­ni ak­ti­vi­sti že­le­li su da se sa­ču­va ovaj pro­stor, zbog to­ga što je, po nji­ho­vim re­či­ma, to je­di­na ze­le­na oaza u ovom de­lu gra­da, me­sto gde ži­ve za­šti­će­ne ži­vo­tinj­ske vr­ste, ali se tu na­la­zi i po­ten­ci­jal­no kli­zi­šte. Oni su usva­ja­nje pla­na ospo­ri­li pre oko dve i po go­di­ne. Kra­jem sep­tem­bra odr­ža­na je jav­na ras­pra­va, ali se oče­ki­va­lo da se or­ga­ni­zu­je i po­sled­nja, ta­ko­zva­na za­tvo­re­na sed­ni­ca na ko­joj bi se re­ša­va­lo ovo pi­ta­nje. Ona do sa­da ni­je ni za­ka­za­na.

Na­su­prot ak­ti­vi­sti­ma na­la­ze se vla­sni­ci par­ce­la, ko­ji od svo­je imo­vi­ne već go­di­na­ma ne­ma­ju ni­šta – ne mo­gu da je ko­ri­ste jer je to ne­iz­vo­dlji­vo zbog sta­nja u ka­kvom je sa­da ovaj pro­stor, ni­ti mo­gu tu­da bar da se pro­še­ta­ju. Oni da­nas od tog ze­mlji­šta ima­ju sa­mo tro­šak. Mnogi od njih pla­ća­ju ogro­man po­rez na ze­mlju od ko­je ne­ma­ju ni­ka­kvu do­bit.

–  Oče­ki­va­li smo da će nad­le­žni vi­de­ti sve be­ne­fi­te pla­na ko­ji ov­de pred­vi­đa iz­grad­nju stam­be­no-po­slov­nog kom­plek­sa, u ko­me ni­su pred­vi­đe­ne sa­mo zgra­de, već bi ve­li­ki deo za­u­zi­mao i plan­ski oze­le­njen pro­stor. Taj ze­le­ni po­jas na­la­zio bi se baš na me­stu gde se na­la­zi po­ten­ci­jal­no kli­zi­šte – pod­se­ća Dra­gan Pe­tro­vić, iz Udru­že­nja gra­đa­na „Za ze­le­no i ure­đe­no Mi­ri­je­vo”.

On na­gla­ša­va da se u jav­no­sti pro­vla­či pred­log po­je­di­nih ak­ti­vi­sta, ko­je či­ni ma­nji broj lju­di, da bi grad tre­ba­lo da obez­be­di sred­stva za ot­kup ze­mlji­šta od sta­ro­se­de­la­ca.

– Pre­ma utvr­đe­noj tr­ži­šnoj ce­ni ko­ju je ura­dio Se­kre­ta­ri­jat za fi­nan­si­je, ze­mlji­šte na ovom po­te­zu pro­ce­nju­je se na 1.400.000 di­na­ra po aru, što bi u kon­kret­nom slu­ča­ju iz­no­si­lo vi­še od šest mi­li­jar­di di­na­ra, od­no­sno vi­še od pe­de­set mi­li­o­na evra ko­je bi grad na­vod­no tre­ba­lo da is­pla­ti vla­sni­ci­ma par­ce­la – ka­že on.

Pe­tro­vić is­ti­če da bi ova sred­stva bi­la neo­p­hod­na sa­mo za ot­kup ze­mlje ko­ja još ni­je pri­ve­de­na na­me­ni. Na sve to tre­ba do­da­ti i no­vac za ure­đe­nje ze­mlji­šta, po­šu­mlja­va­nje...

– Ne znam da li nad­le­žni mo­gu da iz­dvo­je ovo­li­ka sred­stva. Sta­ri Mi­ri­jev­ci pam­te da je po­sle ra­ta na­ci­o­na­li­zo­va­na ze­mlja za for­mi­ra­nje zve­zdar­ske šu­me. Ali, ta­da su šu­mu oze­le­nja­va­li mla­di go­ra­ni, omla­din­ci, bri­ga­di­ri. Pi­ta­nje je da li bi to sa­da mo­glo da se iz­ve­de. A u slu­ča­ju da se usvo­ji po­sto­je­ći plan pro­ce­nje­ni pri­ho­di od ko­mu­na­li­ja ko­je na­pla­ću­je Di­rek­ci­ja za ze­mlji­šte iz­no­si­li bi pri­bli­žno de­vet mi­li­jar­di di­na­ra, od­no­sno 77 mi­li­o­na evra. Taj no­vac bi po­mo­gao da se re­ši mno­go to­ga što sa­da­šnjem Mi­ri­je­vu ne­do­sta­je – in­fra­struk­tu­ra po­put ka­na­li­za­ci­je, da­ljin­skog si­ste­ma gre­ja­nja, za­tim iz­grad­nje no­vih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, ure­đe­nje par­kov­skih po­vr­ši­na i re­ša­va­nje ak­tu­el­nih pro­ble­ma, ne sa­mo Baj­di­ne već i ce­log Mi­ri­je­va – re­kao je Pe­tro­vić.

Ova sred­stva bi, ka­ko ka­žu pred­stav­ni­ci Udru­že­nja, mo­gla da se is­ko­ri­ste za ot­kup i ople­me­nji­va­nje ze­mlji­šta iz­me­đu Sred­njeg ma­gi­stral­nog pr­ste­na i de­po­ni­je u Vin­či, ko­je je Pla­nom ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je si­ste­ma ze­le­nih po­vr­ši­na već pred­vi­đe­no za po­šu­mlja­va­nje.

– U Mi­ri­je­vu po­sto­ji ve­li­ki pro­blem sa sa­o­bra­ća­jem i uli­ca­ma, ta­ko da bi se usva­ja­njem pla­na ras­te­re­ti­le uli­ce Ma­ti­ce srp­ske i Mi­te Ru­ži­ća, a Mi­ri­je­vo tri i Mi­ri­je­vo če­ti­ri bi do­bi­li dva no­va iz­la­za na Bu­le­var kra­lja Alek­san­dra, kao i je­dan di­rek­tan iz­laz na Sred­nji ma­gi­stral­ni pr­sten – ka­že Pe­tro­vić.

On na­gla­ša­va da mu se či­ni da ma­nja gru­pa ak­ti­vi­sta po­ku­ša­va da za­u­sta­vi usva­ja­nje pla­na ka­ko bi spre­či­li re­ša­va­nje akut­nih pro­ble­ma Mi­ri­je­va. Iz­gle­da da im je cilj da se ceo pro­blem is­po­li­ti­zu­je i re­al­ne mu­ke gra­đa­na sta­ve u funk­ci­ju dnev­ne po­li­ti­ke.

– Na­da­mo se da će se is­po­što­va­ti i ono što je gra­do­na­čel­nik ne­dav­no iz­ja­vio da grad ne mo­že da do­zvo­li da ma­la gru­pa lju­di za­u­sta­vi raz­voj pre­sto­ni­ce ra­di lič­nih po­li­tič­kih in­te­re­sa – na­gla­ša­va on i u ime vla­sni­ka par­ce­la ape­lu­je da im se po­mog­ne.