Stoltenberg ponovo među Norvežanima

Oktobra prošle godine Jens Stoltenberg se povukao sa mesta generalnog sekretara NATO-a, posle decenije provedene na toj funkciji. Očekivalo se da će ubrzo preći na neku novu visoku međunarodnu poziciju. Međutim, prošlog meseca vratio se u norvešku politiku i preuzeo ulogu ministra finansija u rekonstruisanoj vladi nakon raspada dvopartijske koalicije laburista i Centrističke stranke. Dok je pre nekoliko dana, ne može se reći u novoj ulozi, pošto je u istoj fotelji ministra bio i 1996, pre skoro 30 godina, odgovarao na pitanja novinara nakon sednice u parlamentu, u sali je vladala neobična ushićenost. Grupa studenata koja je bila u poseti Stortingentu prstima je pokazivala na njega, a čistačica je nakratko prekinula svoj posao kako bi napravila fotografiju.

Jens Stoltenberg je, uz glumicu Liv Ulman, sportiste Erlinga Halanda i Kaspera Ruda, trenutno jedan od najprepoznatljivijih Norvežana u svetu. A kod kuće dodatno dobija na značaju zbog minulog rada, jer je u dva navrata bio premijer. Ali i samo prezime Stoltenberg – pošto je i njegov otac Torvald svojevremeno bio ministar odbrane i ministar spoljnih poslova, nosi posebnu težinu. Tako je bivši generalni sekretar NATO-a odmah ostavio snažan politički utisak po povratku na domaću scenu.

Njegove partijske kolege laburisti oduševljeno su reagovale na društvenim mrežama objavljujući „Tata se vratio” i „Jens, mi možemo”, uz fotografije sa njim, dok je stranka osvojila dodatnih 10 procentnih poena u anketama u roku od svega nekoliko dana nakon što je 4. februara imenovan za ministra finansija. To znači da bi mogla pobediti na parlamentarnim izborima u septembru – scenario koji je do pre nekoliko nedelja bio nezamisliv zbog razočaranja birača u režim zbog rasta troškova života.

Iako Stoltenberg ističe da nema nameru da se vrati na funkciju premijera, koju trenutno obavlja njegov blizak prijatelj Jonas Gar Stjore, njegov povratak svakako će doneti dodatnu snagu partiji. Norveški mediji već su ovaj trenutak opisali kao „Stoltenbek”.

„Zaista mislim da postoji Stoltenbergov efekat”, rekao je Johanes Berg, direktor programa za istraživanje izbora pri Institutu za društvena istraživanja u Oslu.

„Razlog za njegovu popularnost, koja sada gotovo prelazi u obožavanje, verovatno leži u načinu na koji je upravljao situacijom nakon terorističkih napada 2011. dok je bio premijer. Zaslužio je mnogo poštovanja zbog toga”, rekao je Berg. Ovim se osvrnuo na period kada je Stoltenberg predvodio naciju u periodu tuge nakon što je Anders Bering Brejvik ubio 77 ljudi u dvostrukom napadu u Oslu i na ostrvu Utoja – što je bio najsmrtonosniji napad u ovoj nordijskoj zemlji od Drugog svetskog rata. Berg je takođe naveo Stoltenbergovo vođenje NATO-a tokom rata u Ukrajini, kada je predvodio proces prijema Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu i prisetio se prvog mandata Donalda Trampa. U NATO-u je dobio nadimak „Trampov šaptač” zbog sposobnosti da ubedi američkog lidera da ostane pri savezu, uprkos njegovim žalbama da saveznici troše premalo na odbranu i pretnjama da će se povući.

Međutim, od tada su se međunarodni odnosi drastično promenili, ali i sam Tramp, koji se u novom mandatu ponaša još više beskompromisno. U tom kontekstu, norveške vlasti veruju da bi imenovanje Stoltenberga za ministra finansija, kao iskusnog političara i diplomate, moglo pomoći zemlji čija ekonomija zavisi od izvoza nafte, gasa i ribe, da bolje pliva u mulju globalnog trgovinskog rata između SAD i Evropske unije. Jer Norveška, iako nije članica EU, jeste Evropskog ekonomskog prostora (EEA) i Šengenskog prostora, te će američke carine na nju svakako uticati.