Pentagon pravi vojne planove za Panamski kanal

Donald Tramp i dalje ne odustaje od svoje opsesije da vojno zauzme Panamski kanal u čijoj izgradnji je početkom prošlog veka, kako tvrdi predsednik, život izgubilo na hiljade američkih radnika.

Bela kuća je uputila zahtev američkoj vojsci da razradi planove za povećanje prisustva američkih trupa u Panami kako bi se postigao cilj predsednika da Sjedinjene Američke Države povrate kontrolu nad strateškim kanalom koji povezuje Atlantski sa Pacifičkim okeanom. Dvojica američkih zvaničnika su nezvanično potvrdila za En-Bi-Si njuz da je komandant Južne vojne komande SAD admiral Alvin Holsei već predstavio nacrte strategije za Panamu ministru odbrane Pitu Hegsetu koji će u aprilu posetiti ovu centralnoameričku državu.

U svom obraćanju Kongresu Tramp je poručio da će kako bi dodatno unapredila američku nacionalnu bezbednost, povratiti Panamski kanal. Prvi korak je već učinjen kada je početkom marta američka kompanija „Blek rok” pristala je da kupi dve luke Balboa i Kristobal na oba kraja Panamskog kanala od firme „Si-Kej Hačison” sa sedištem u Hongkongu za 22,8 milijardi dolara.

Kako se saznaje, Južna komanda američke vojske na Floridi razvija potencijalne planove koji se kreću od bližeg partnerstva sa panamskim bezbednosnim snagama do manje verovatne opcije da američke trupe silom zauzmu Panamski kanal, rekli su zvaničnici. Da li će se Vašington odlučiti da koristi vojnu silu, zavisiće od toga koliko će panamske bezbednosne snage voljne da budu partneri sa Sjedinjenim Državama, poručuju ljudi bliski predsedniku. Cilj Trampove administracije je da poveća američko vojno prisustvo u Panami kako bi se umanjio uticaj Kine u ovom za SAD važnom regionu, a posebno pristup kanalu kroz koji godišnje prođe između 12.000 i 15.000 brodova.

Američka vojska ima više od 200 vojnika u Panami, ali taj broj varira, navodi jedan zvaničnik Pentagona. U kontingentu koji se rotira s vremena na vreme su i pripadnici specijalnih jedinica sa panamskim snagama koje rade na zaštiti zemlje od unutrašnjih pretnji, pobuna ili nemira. Potencijalne strategije koje se razrađuju usmerene su da obezbede nesmetan prolaz američkim brodovima kroz kanal. Razrađuje se i korišćenje američke vojske za obezbeđenje postojećih luka u Panami, ali i izgradnju novih uz korišćenje inžinjerskih jedinica za upravljanje branama kanala. U okviru planova je i opcija koja predviđa potencijalno razmeštanje američkih vojnih snaga u blizini Paname u slučaju regionalnog rata ili pretnje SAD. Po tom scenariju, jedan od ciljeva američke vojske je da ako zatreba obezbedi kanal i eliminiše pristup Kine ovom vodenom putu.

Panama i Peking su do sada u više navrata negirale da postoji bilo kakvo strano mešanje u ovu važnu geostratešku vodenu prečicu dugu 82 kilometra koja omogućava bržu i efikasniju plovidbu između istočnih i zapadnih obala Amerike. Kineski zvaničnici su tim povodom optužili SAD da koriste „prinudu” kako bi izvršili pritisak na panamske zvaničnike da blokiraju kineske projekte pomoći.

Predstavnici Trampove administracije ističu da je invazija na Panamu malo verovatna i da će biti ozbiljno razmatrana samo u slučaju da veće vojno prisustvo u Panami ne postigne cilj da SAD povrate kontrolu nad kanalom nakon što je Panama preuzela kontrolu nad tim vodenim putem pre više od četvrt veka prema sporazumu koji je potpisala Karterova administracija 1977 godine.

Tokom posete Panami prošlog meseca, državni sekretar Marko Rubio je poručio panamskom predsedniku Hozeu Raulu Mulinu da je „status kvo neprihvatljiv” u pogledu prisustva Kine u Panami. Mulino mu je tada odgovorio da panamska vlada sama upravlja kanalom i da u taj posao nije uključena Kina. U znak dobre volje prema Vašingtonu Panama je odbila da obnovi ključni infrastrukturni sporazum sa Kinom na šta je Peking oštro reagovao.

Prošle godine, general armije Laura Ričardson, sada u penziji, a tada komandant Južne komande, tokom svedočenja u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma poručila je da Kina „igra dugu igru”. Ričardsonova je upozorila da su projekti ekonomskog razvoja koje podržava kineska vlada zapravo „lokacije i objekti dvostruke namene” koji se mogu brzo preokrenuti i koristiti u vojne svrhe.

„Peking za svoje investicije u inostranstvu kaže da su miroljubive, ali u stvarnosti mnoge služe kao mesta sa kojih bi mogla da deluje kineska vojska u akcijama blokiranje strateških morskih puteva. Tako u Panami, kineska državna preduzeća nastavljaju da licitiraju za projekte koji se odnose na Panamski kanal”, upozorila je tada Ričardsonova.