Sreća je u ravnoteži između želja i mogućnosti

„Ljudi kažu da peru redovno zube, ali nedostaje svest o tome šta se dešava ako ih nedovoljno peru, da li je higijena usne duplje adekvatna, koje rekvizite treba da koriste... Mislim da se tu negde pogube. Zdravlje usne šupljine ne treba da se podrazumeva i ne treba da se uzima zdravo za gotovo. Nekad neke bolesti prvo primetimo u usnoj šupljini. Tu je i početak našeg probavnog sistema, gde kreće žvakanje i varenje. Ukoliko hrana nije dovoljno i adekvatno sažvakana, remetimo ostali deo probavnog sistema, nemamo adekvatnu resorpciju hranljivih materija... Ujedno je bitno i šta jedemo”, naglasila je u „Politikinom” podkastu „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” dr Ivana Eskić, specijalista oralne hirurgije.

Ona je naglasila da živimo u vremenu ultimativne estetike gde se mnogo polaže pažnja na estetiku i da zato stomatolozi imaju dosta zahteva ljudi koji žele da im zubi budu belji čak i kad se stavljaju zubne nadoknade, krunice.

– Nisam pristalica nekritičnog beljenja zuba. Indikacija mora da postoji. Zubi moraju pre svega biti zdravi. Osoba mora da bude punoletna. Što se tiče tehnike samog beljenja, pristalica sam isključivo ambulantnog beljenja, gde mogu da kontrolišem svaku fazu izbeljivanja, gde mogu pre svega da zaštitim strukture koje nisu predviđene za beljenje. Ovo sad odgovorno tvrdim i kao parodontolog. Nije to samo zub, tu je njegov potporni aparat, tu su i desni, tu su ta vlakna koja drže zub na mestu. Znači, ako njih oštetimo, džaba nam beli zubi, mi imamo destruiran potporni aparat, imamo oštećena okolna tkiva. Kada belite sami zube kod kuće, vi tu supstancu za izbeljivanje i gutate. To nije dobro. Postoje tetraciklinski zubi, postoje pušački zubi, kod kojih i možemo naravno da dođemo do nekog rezultata, ali iz razloga postojanja te loše navike i neodvikavanja dešava se da rastvorljivi pigmenti duvanskog dima nastave svoju inkorporaciju u kristalnu „rešetku” hidroksijapatita i da je oštećuju i ujedno prebojavaju zube od žute do braon boje. Održavanje rezultata beljenja zuba pre svega zavisi od oralne higijene, ali i od faktora rizika, a to su konkretno ove loše navike – dodaje dr Eskić.

A šta uopšte dovodi do tamne prebojnosti zuba?

– Ako govorimo konkretno o duvanskom dimu, sagorevanjem klasične cigarete dolazi do njegovog generisanja, odnosno stvaranja gasovite i čvrste komponente. Prebojavanje nastaje i od jedne i od druge. Gasovita komponenta duvanskog dima ima rastvorljive pigmente koje se ugrađuju u samu građu zuba, čvrstu zubnu supstancu. Ali ova čvrsta komponenta duvanskog dima je katran, taloži se na svim površinama čvrstih zubnih tkiva, pa tako i na nadoknadama zubnih plombi, krunica… Zato imamo tamnu prebojenost zuba kod dugogodišnjih pušača. To nije samo estetski problem. Te naslage su lepljive. Teže se plak odatle uklanja, znači pušači imaju generalno i problem sa održavanjem higijene zbog tog zadržavanja plaka. Plak koji se ne opere, ne ukloni, mineralizuje se mineralima iz krvi, iz pljuvačke. Mi, u stvari, posle toga imamo zubni kamenac. Ukoliko nema plaka, nema i zubnog kamenca. A plak i zubni kamenac su, u stvari, osnova svih problema u usnoj šupljini. Pušačke mrlje na zubima se samo zovu nikotinske, ali nikotin nije taj koji se istaložio. Istaložio se katran iz duvanskog dima. Kad se stvara duvanski dim prilikom sagorevanja klasične cigarete on deluje prvenstveno na tkiva usne šupljine. Prva tkiva na koja nailazi jesu tkiva usne šupljine. I on na njih deluje i termički i hemijski. Tu ima toksina, odnosno kancerogena – ističe dr Eskić.

Naša sagovornica navodi da upravo nikotin sa perifernom vazokonstrikcijom može da „maskira” sve ono što će stomatolozi na kraju da vide na jednom ortopanskom snimku, a to je velika destrukcija kostiju.

– Znam da je uvreženo mišljenje da pacijenti koji imaju naslednu parodontopatiju uhvate se za nasleđe, a opet higijena je negde po strani, iako bi trebala da bude osnova svega, a ako puše klasične cigarete onda nema spasa. Zapravo duvanski dim je opasan, to treba napomenuti. Ne samo ovaj primarni koji udišu pušači, već sekundarni duvanski dim koji se i izdiše i generiše samim gorenjem cigarete. Problem je i pasivno pušenje. To je jedan specifičan fenomen, pa onaj ko ne puši, nepušač, u prisustvu pušača u zatvorenoj prostoriji udiše i duvanski dim sagorevanja cigareta, ali i ono što pušač izdahne. Postoje dokazi da sekundarni duvanski dim nije nimalo manje štetan. Ukoliko živite sa strastvenim pušačem dugi niz godina, velika je verovatnoća da ćete oboleti od istih onih bolesti kao i on. Ono što je najbezazlenije, što možemo primetiti kada boravimo u zadimljenoj prostoriji, da li je to neki restoran, kafić, zatvorena neka prostorija sa pušačima, to može da dovede prvenstveno neki nadražaj, peckanje očiju… Međutim, problem je kumulativan efekat i ne postoji bezbedna doza duvanskog dima, ni ona koju udiše pušač, ni ona koju udiše pasivni pušač. Moram još da napomenem da postoji i tercijarni duvanski dim. Ako pomislimo da možda možemo provetriti prostoriju i tako se lišiti duvanskog dima teško, na isti način kako se lepljive supstance, toksične iz duvanskog dima talože na površinu zuba, tako se talože na sve predmete u prostoriji, na zidove nameštaja i mi taj tercijarni dim u stvari „kupimo” dodirom i unosimo preko kože u svoje telo. O tome gotovo niko ne razmišlja. Deca u nekom pubertetskom razvoju žele da se dokažu pa počinju da puše cigarete, zbog čega treba stalno apelovati da to ne počinju ni slučajno. Treba organizovati više edukativnog, preventivnog sadržaja u školi o tome – smatra dr Eskić.

Dr Eskić ističe da je pristalica personalizovane medicine i stomatologije i individualnog pristupa svakom pacijentu.

– Ona četkica koja će biti za mene dobra ne znači da je i za nekog drugog. Kakvu četkicu neko treba da koristi zavisi od stanja u usnoj šupljini, da li postoji neki problem, zatim da li pacijent ima sve svoje zube ili nema, da li ima neke nadoknade, a možda ima potrebu i za pomoćnim sredstvima za oralnu higijenu. Bitno je da se koriste četkica i pasta kao i konac, a sve drugo možemo dodavati. Svako pomoćno sredstvo je dobrodošlo. Od viška glava ne boli. Bitno je mehanički ukloniti dentalni plak koji je u osnovi svakog problema. Postoji neki trend upotrebe oralnih rastvora za oralnu irigaciju, koji na hemijski način mogu da uravnoteže mikrobiološku floru, ali isto tako i da oštete sluzokožu usne šupljine. Oni su predviđeni kada imamo zaista potrebu i problem. Na svakodnevnom nivou ne bih ih preporučila, jer sam primetila kod svojih pacijenata da ljudi kupuju sve i svašta. Ne bih dala primat električnim četkicama, čak i one moraju da se koriste na određen način, postoji određeni pravac kako se sa njima zubi peru. Postoji jedna kritična zona između desni i zuba koja mora da se opere. Pranje mora da ide od desni prema zubu, nekako levo-desno, ovamo-tamo, ili recimo da električna četkica stoji pa da se vrti u mestu i prebacuje dentalni plak s jednog na drugo mesto – dodaje dr Eskić.

Sreća je po mišljenju naše gošće balans, ravnoteža između želja i mogućnosti.

– Sreća je zahvalnost na lepom danu, zdravlju, zdravoj deci, dragim ljudima iz našeg okruženja, ali treba vremena da se to osvesti – zaključila je dr Eskić. 

Na spavanje samo opranih zuba

Na pitanje šta stomatolog nikada ne bi uradio svojim zubima, gošća našeg podkasta ističe da nikada ne bi otišla na spavanje a da nije oprala zube.

– Uvek je akcenat na higijeni. Puno se priča o estetici, o antiejdžingu, o dugovečnosti. Međutim, zaboravimo one osnove brige o zdravlju. Neke osobe pogrešno peru zube. Horizontalno pranje zuba može dosta da ošteti potporni aparat zuba. Postoje promene, neke mukogingivalne anomalije za koje se zna da su stečene, gde imamo velike recesije – dodaje dr Eskić.

Kamenac nije kao onaj na česmi

Dr Ivana Eskić ističe da je njen uspeh kada uspe da osvesti pacijenta da brine o oralnoj higijeni i shvati šta kamenac na zubima znači i zašto je opasan.

– To nije neki tamo kamenac na česmi, on je visokobakterijski. On je nastao zato što se zubni plak nije uklonio pa smo mu dali dovoljno vremena da se mineralizuje različitim mineralima. On je pored dentalnog plaka osnovni uzrok oboljenja i desni potpornog aparata, nastanka parodontopatije... Kao hirurg znam da će u jednoj čistoj sredini usne šupljine i rana od vađenja zuba lepše zarasti. Zamislite čoveka koji je zbog različitih životnih okolnosti, da ne kažem straha, izgubio sve svoje zube. Sad su vrlo popularni tretmani odnosno ugradnja implantata pa on poželi da to uradi. Ali to u uslovima bez higijene pada u vodu. Isto tako i pušači moraju da znaju da duvanski dim kao takav nije poželjan kod implantata. Na našim prostorima se ugrađuje i pušačima i nepušačima. Svima se sve obećava. Međutim, u inostranstvu je to kontraindikacija, ako ne apsolutna, bar relativna. Potpisuju se obimni dokumenti prihvatanja rizika i od strane pacijenta. Šta se dešava? Mi taj implantat kad ugradimo, znamo da je dobro i da ga prekrijemo sa mekim tkivima usne šupljine, da on tu bude ušuškan dok se ostalo integriše. I on je negde tu zaštićen od duvanskog dima, ali nije zaštićen i od svih toksičnih materija koje kolaju kroz našu krv, kao i od promena do kojih je dovelo dugogodišnje pušenje. Ne može se isto obećati onima sa lošim navikama, jer to nije samo pušenje, već je tu i alkoholizam, bolesti zavisnosti… – pojasnila je dr Eskić.

Mišići su važni za dugovečnost

Gošća našeg podkasta ističe da se trudi da živi zdravo, da vežba, da usvaja neke dobre navike.

– Upisala sam postdiplomske studije iz medicine dugovečnosti i zdravog starenja, pa sada tu oblast sagledavam iz više uglova. Nije samo estetska procedura antiejdžing. Starenje ne možemo da usporimo, ali možemo da delujemo preventivno na neka oboljenja koja nas čekaju. Zdrave navike koje sam godinama usvajala su baš po nekim preporukama profesora s kojima imam stalnu debatu. Zna se da je važno jesti što više voća i povrća i imati što više fizičke aktivnosti. Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti, naravno to mora biti personalizovano. Ono što ja radim kao zdrava ne bih smela da preporučim drugima. Mislim da je mišić jedan organ vitalnosti i dugovečnosti i da ne treba, baš zbog te pokretljivosti, da dođemo u situaciju da on atrofira – pojasnila je dr Eskić.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU