Geopolitički pritisak pomoću filmske kamere

Odluka predsednika Donalda Trampa da najavi uvođenje 100 odsto carine na filmove koji se snimaju van Sjedinjenih Država uzdrmala je kako američku, tako i svetsku filmsku industriju. Podstaknuta patriotskom retorikom i pozivom da se „filmovi ponovo snimaju u Americi”, ova mera je dočekana sa mešavinom zabrinutosti, nedoumica i političkih tumačenja širom sveta.

Iako je Tramp prvobitno govorio o tarifama kao o nužnom koraku radi zaštite nacionalne bezbednosti, brzo se pojavila potreba za nijansiranijim pristupom – najavio je razgovore sa predstavnicima filmske industrije, što ukazuje na činjenicu da nije reč o čvrstoj odluci, već potencijalnoj pregovaračkoj taktici. Sama mera je, naime, izazvala lavinu pitanja bez odgovora: da li će tarife važiti i za striming platforme? Hoće li biti obračunate po trošku produkcije ili prihodu? I, možda najvažnije, kako će se uopšte definisati „strani film”?

Dok SAD tvrde da žele da podstaknu domaću produkciju, međunarodna reakcija pokazuje da svetski partneri ovu najavu doživljavaju kao pretnju. Kako navodi Bi-Bi-Si, Australija, Novi Zeland i Velika Britanija već su poručili da će štititi svoje industrije, pozivajući na hitnu diplomatsku akciju. Sindikati i filmske institucije u ovim zemljama upozoravaju na posledice koje bi carine mogle imati po lokalne radnike, a britanski sindikat iz oblasti medija i industrije zabave Bectu upozorava na mogućnost gubitka desetina hiljada poslova za frilensere.

Posebno je značajno da ni unutar samog Holivuda ne postoji jedinstven stav. Pre inauguracije, Tramp je imenovao tri filmske zvezde – Džona Vojta, Silvestera Stalonea i Mela Gibsona za specijalne ambasadore zadužene za promociju poslovnih mogućnosti u Holivudu, koji je opisao kao „sjajno, ali veoma problematično mesto”. Tramp je tada napisao: „Oni će mi služiti kao specijalni izaslanici sa ciljem da Holivud, koji je izgubio mnogo posla u poslednje četiri godine u inostranstvu, postane veći, jači i bolji nego do sada.” Međutim, veliki broj uticajnih ljudi u filmskom biznisu ne podržava američkog predsednika. Izostaje i podrška vodećih studija i sindikata, koji upozoravaju da bi povećanje troškova i potencijalne međunarodne kontracarine mogle da rezultiraju smanjenjem broja filmova – a ne njihovim premeštanjem u SAD.

Finansijske posledice su već vidljive: akcije najvećih medijskih kompanija beleže pad. Ipak, možda najveća šteta leži u tome što ova mera dolazi u trenutku kada se globalna filmska industrija tek oporavlja od pandemije i prošlih štrajkova, od kojih je najveći bio štrajk scenarista u Holivudu pre dve godine.

Istovremeno, podaci pokazuju da su SAD i dalje vodeći svetski producent filmskog sadržaja. Ali Holivud jeste u krizi. Neprofitna organizacija koja prati produkciju u epicentru američke filmske industrije, FilmLA, navodi da je protekle decenije filmska i televizijska produkcija u Los Anđelesu opala za gotovo 40 odsto. Požari u januaru pojačali su zabrinutost da bi producenti mogli da traže posao van Los Anđelesa, a da bi se snimatelji, kostimografi, tonski tehničari i drugi filmski radnici mogli preseliti iz ovog grada. Anketa istraživačke forme „ProdPro” sprovedena među filmskim rukovodiocima pokazala je da Kalifornija predstavlja tek šesto najpoželjnije mesto za snimanje u naredne dve godine, iza Toronta, Vankuvera, Britanije, Centralne Evrope i Australije. To nije sasvim nov trend. Prema „ProdPro”, oko polovine potrošnje američkih producenata na filmske i televizijske projekte sa budžetima većim od 40 miliona dolara još 2023. godine otišlo je van SAD. Zato holivudski producenti i predstavnici sindikata sve češće pozivaju guvernera Kalifornije Gevina Njusoma da poveća poreske olakšice kako bi Holivud bio konkurentniji u odnosu na druge lokacije.

Jasno je da pre svega finansijski, a potom tehnički i kreativni razlozi opredeljuju producente da rade izvan centra američke filmske industrije. Već godinama američki filmski studiji zbog nižih troškova i finansijskih podsticaja biraju Veliku Britaniju ili Kanadu kao lokacije za snimanje visokobudžetnih ostvarenja, izbegavajući Holivud. Za ove zemlje se odlučuju najveće kompanije poput „Diznija”, „Netfliksa” ili „Juniverzal pikčersa”. Povraćaj sredstava i specifične filmske lokacije su razlozi što se filmovi sve više snimaju van Holivuda. Tako su pojedini filmovi u okviru franšize o superheroju Marvelu snimani u Australiji, dok je Novi Zeland bio kulisa za filmove iz serijala „Gospodar prstenova”. U Evropi je sniman šesti i sedmi nastavak čuvenog filma „Nemoguća misija”. I nekoliko novijih filmskih hitova koje su producirali američki studiji snimano je izvan SAD, a među njima su „Gladijator 2”, „Dedpul i Vulverin” (Deadpool & Wolverine) i „Zlobna” (Wicked). Zato ne čudi što je predsednik Tramp na svojoj društvenoj mreži „Trut” poručio: „Želimo da se filmovi ponovo snimaju u Americi!”

Na kraju, ova Trampova potencijalna politika manje liči na podršku domaćoj umetnosti, a više na produžetak geopolitičkih pritisaka putem kulture. Ako se manifestuje u praksi, mogla bi postati jedan od najkontroverznijih poteza u istoriji odnosa između filmske industrije i državne politike. Budućnost će pokazati da li će ovaj potez podstaći domaću produkciju ili će dovesti do izolacije i smanjenja uticaja američke kinematografije na svetskoj sceni.

Američki filmovi snimaju se i u Srbiji

U poslednjih nekoliko godina, Srbija je postala popularna destinacija za snimanje američkih filmova i serija, zahvaljujući povoljnim finansijskim podsticajima, raznovrsnim lokacijama i kvalifikovanim filmskim ekipama. Tako je ove godine u studiju PFI nadomak Beograda i na drugim lokacijama širom Srbije snimana desetodelna serija „Robin Hud” u produkciji „Lionsgate Television”. Dokudrama „The Saints” u produkciji Martina Skorsezea snimana je prošle godine u Beogradu i na drugim lokacijama u zemlji. Ekipa trilera „Misdirection” u režiji Kevina Luisa, sa Olgom Kurilenko i Frenkom Grilom u glavnim ulogama, radila je u Srbiji 2023. godine . Iste godine je u koprodukciji SAD i Srbije na planini Rtanj sniman horor „Hell Hole”. Među mnogobrojnim filmovima i serijama koji su nedavno stvarani u Srbiji, izdvajamo još deo nastavka popularnog filma „Knives Out” (Glass Onion: A Knives Out Mystery, 2021) sa Danijelom Krejgom, kao i ostvarenje „Minamata” (2020) sa Džonijem Depom, koji je delimično sniman i kod nas.