Proba carinskih pregovora Vašingtona i Pekinga

Zaricanja mogu biti skupa, a možda se na duge staze i ne isplate. Taj pogled na stvari mogao bi biti zajednički imenitelj odluke političkih rukovodstava Amerike i Kine, dve najače ekonomije sveta da, nakon višenedeljnog međusobnog navaljivanja carina, ovog vikenda otvore dijalog licem u lice.

Naime, Vašington i Peking su u utorak, u odvojenim i različito nijansiranim saopštenjima, najavili dvodnevni susret američkog ministra finansija Skota Besenta i trgovinskog predstavnika SAD Džejmisona Grira sa zamenikom kineskog premijera He Lifengom i visokim članovima delegacije zvaničnog Pekinga, sutra i prekosutra u Ženevi.

Reč je naime o prvom javno poznatom susretu zvaničnika Amerike i Kine, nakon inicijalnog „carinskog salva” šefa Bele kuće Donalda Trampa 2. aprila, i uzvratnog dejstvovanja Kine počev od 4. aprila. Kako je došlo do odluke da tokom zvanične posete He Lifenga Švajcarskoj, u Ženevu stignu Besent i Grir, za sada je misterija. Posebno nakon uzajamno žestoke retorike Vašingtona i Pekinga povodom američkog uvođenja carinskog režima od 145 odsto na uvoz iz Kine u SAD, odnosno 125 odsto koliko je Kina razrezala Americi.

Bilo kako bilo, procena Trampove administracije da je Kina ta kojoj je neophodan novi trgovinski dogovor sa SAD i da zato mora da „trepne prva”, i pretnja Pekinga, da je ako treba spreman na borbu „do kraja”, u ovom trenutku kao da su skrajnute.

Vrhunskom diplomatijom iza scene Amerika i Kina trebalo bi ipak ovog vikenda da otvore dijalog, a da prethodno zahtevi Pekinga Vašingtonu za njegov početak nisu ispunjeni. Do pre neki dan kinesko Ministarstvo trgovine je isticalo da će „Peking prihvatiti pregovore samo ako Vašington pre toga ukine carine koje je uveo kineskim proizvodima”. Koliko u nedelju, dva dana pre objave vesti o predstojećim susretima u Ženevi, američki predsednik Donald Tramp nagovestio je spremnost da „ u nekom trenutku snizi carine prema Kini”. U protivnom, dodao je Tramp tom prilikom, „nikada ne biste mogli da poslujete sa njima, a oni to jako žele”.

Posle toga zvanični Peking tvrdi da je Vašington „trepnuo prvi”, odnosno da do susreta u Ženevi dolazi „na zahtev SAD”, kako je navelo kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

„Kineska strana je odlučila da pristane na kontakt sa američkom stranom nakon što je u potpunosti razmotrila globalna očekivanja, kineske interese i pozive američkih preduzeća i potrošača”, poručilo je kinesko Ministarstvo trgovine u utorak.

Međutim, američki predsednik Donald Tramp demantovao je naznaku da je Vašington ovog puta, prvi pružio ruku.

„Oni kažu da smo mi inicirali? Pa, mislim da bi trebalo da se vrate i prouče svoje fajlove”, izjavio je Tramp u sredu. Pri tom, Tramp je odlučno rekao „ne”, odgovarajući na novinarsko pitanje da li je spreman da snizi carine radi pregovora sa Kinom.

Koliko se ova Trampova negacija, pred dijalog u Ženevi, slaže sa ocenom Skota Besenta dan ranije da je ovaj carinski rat „neodrživ”?

„Imamo zajedničke interese. Trenutni carinski rat nije održiv, posebno sa kineske strane. Carine od 145 odsto, 125 odsto, ekvivalentne su embargu. Mi ne želimo razdvajanje, ono što želimo je fer trgovina” izjavio je Besent, nakon vesti da slede susreti sa Kinezima u Švajcarskoj.

U međuvremenu, sa kineske strane stižu najave da će visoki predstavnici Pekinga ovog puta u Ženevi „braniti pravdu”.

„Ako SAD ne žele da reše problem putem pregovora, moraju se suočiti sa ozbiljnim negativnim uticajem unilateralnih carinskih mera na sebe, i ostatak sveta. Ako SAD govore na jedan način, a deluju na drugi, ili čak pokušaju da nastave da primoravaju i ucenjuju Kinu pod maskom razgovora, Kina se nikada neće složiti. Peking ne bi žrtvovao svoj principijelni stav i međunarodnu pravednost i pravdu radi bilo kakvog sporazuma”, poručilo je kinesko Ministarstvo trgovine.

Ekonomska realnost u Americi i Kini, nakon međusobnog uvođenja kvazi „embargo carina” ukazuje da obe strane imaju ozbiljne razloge da se suzdrže od dalje eskalacije mera. Posebno nakon vesti o kontrakciji američke privrede u prvom kvartalu i padu izvoznih narudžbina iz Kine na najniži nivo od 2022.

Ne čudi onda što Besent unapred najavljuje u Ženevi samo „razgovore o razgovorima”.

„Dogovorićemo se o čemu ćemo razgovarati. Moj utisak je da će se ovo odnositi na deeskalaciju, a ne na veliki trgovinski sporazum. Moramo da deeskaliramo pre nego što možemo da krenemo napred”, ocenjuje Besent.