Rizični nemački ulog u ratu protiv Rusije

Slo­bo­dan Sa­mar­dži­ja

Ne­mač­ka po­na­vlja isto­rij­sku gre­šku uklju­ču­ju­ći se u ukra­jin­ski su­kob, što je pu­ta­nja ko­ja bi mo­gla da je od­ve­de do pro­pa­sti, iz­ja­vio je Ser­gej La­vrov, mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ru­si­je. Po­vod za re­ak­ci­ju zva­nič­ni­ka iz Mo­skve bi­la je na­ja­va ne­mač­kog kan­ce­la­ra Fri­dri­ha Mer­ca da je nje­go­va ze­mlja sprem­na da Ukra­ji­ni omo­gu­ći upo­tre­bu da­le­ko­met­nih ra­ke­ta „ta­u­rus”, či­me bi se na me­ti na­šli i oni pro­sto­ri u Ru­skoj Fe­de­ra­ci­ji ko­ji do sa­da ni­su bi­li za­hva­će­ni rat­nim dej­stvi­ma.

Ka­ko pro­ce­nju­ju ana­li­ti­ča­ri, ova­kav po­tez Ber­li­na mo­gao bi se na­zva­ti, u naj­ma­nju ru­ku neo­d­go­vor­nim, jer ni na ko­ji na­čin ne do­pri­no­si na­po­ri­ma glav­nih uče­sni­ka dra­me u Ukra­ji­ni, a to su pre­vas­hod­no SAD i Ru­si­ja, da rat bu­de što pre okon­čan, da pre­sta­nu ubi­ja­nja, ze­mlja se vra­ti nor­mal­nom ži­vo­tu, a bez­ma­lo 12 mi­li­o­na ra­se­lje­nih u sop­stve­ne do­mo­ve.

Po­zna­to je da Ukra­ji­na do sa­da od Za­pa­da ni­je do­bi­la odo­bre­nje za upo­tre­bu da­le­ko­met­nog oruž­ja. Raz­lo­ga je vi­še. Kao pr­vo, to bi zna­či­lo sa­mo do­dat­no ras­plam­sa­va­nje ra­ta i još ve­će ljud­ske žr­tve, bez kon­kret­ne ofan­ziv­ne pred­no­sti za Ukra­ji­nu. Dru­go, ta­kvo na­o­ru­ža­nje mo­gu­će je ko­ri­sti­ti sa­mo uz do­zvo­lu pro­iz­vo­đa­ča (ko­ji ni­su ukra­jin­ski), što bi zna­či­lo di­rekt­no uvla­če­nje ze­mlje po­re­kla po­me­nu­tog na­o­ru­ža­nja u rat pro­tiv Ru­si­je. A za to u ovom tre­nut­ku, de­fi­ni­tiv­no, ni­ko ne­ma pe­tlju.

Ta­ko­đe, ra­ket­nim na­o­ru­ža­njem du­gog do­me­ta mo­gu­će je upra­vlja­ti is­klju­či­vo uz po­moć mre­že sa­te­li­ta ko­je Ukra­ji­na ne po­se­du­je. Do­du­še, i ovo što je do sa­da ra­đe­no sa te stra­ne, let dro­no­va, od­re­đi­va­nje nji­ho­vih me­ta, na­vo­đe­nje i osma­tra­nje te­re­na – oba­vlja­no je uz po­moć za­pad­nih si­ste­ma sa­te­lit­skih ve­za, ali Ru­si­ja na to ni­je re­a­go­va­la na onaj na­čin na ko­ji bi na to si­gur­no bi­la pri­mo­ra­na u slu­ča­ju upo­tre­be ra­za­ra­ju­ćih da­le­ko­met­nih ra­ke­ta.

Ono što je naj­o­pa­sni­je po ze­mlje ko­je bi pri­sta­le da Ukra­ji­ni do­zvo­le da­le­ko­met­no ko­ri­šće­nje nji­ho­vih ra­ke­ta je­ste či­nje­ni­ca da bi se isto­ga tre­nut­ka i sa­me pre­tvo­ri­le u me­tu. Po­zna­to je da su u sva­kom voj­nom su­ko­bu ci­lje­vi pre­vas­hod­no po­go­ni u ko­ji­ma se pro­iz­vo­di na­o­ru­ža­nje, skla­di­šta go­ri­va i put­na in­fra­struk­tu­ra. Ukrat­ko, bi­lo bi to jed­na­ko ob­ja­vi ra­ta.

A u even­tu­al­nom no­vom ra­tu pro­tiv is­toč­ne si­le Nem­ci de­fi­ni­tiv­no ne bi bi­li ni pri­bli­žno u onoj si­tu­a­ci­ji u ko­joj su bi­li u pret­hod­na dva svet­ska ra­ta iz ko­jih su iza­šli te­ško po­ra­že­ni. Od­nos oru­ža­ne mo­ći da­nas je sva­ka­ko na ru­skoj stra­ni, bez ob­zi­ra na to da li se ra­di o ko­li­či­ni ubo­ji­tih sred­sta­va, nji­ho­vom teh­no­lo­škom ni­vou, uklju­ču­ju­ći i mre­žu sa­te­li­ta, ob­u­če­no­sti i opre­mlje­no­sti voj­nog oso­blja, ener­get­skim re­zer­va­ma, pa i volj­no­sti gra­đa­na da bra­ne svo­ju do­mo­vi­nu. Dru­gim re­či­ma, ni­jed­na za­pad­na ze­mlja, po­seb­no u Evro­pi, ne mo­že da­nas da se po­di­či slič­nom sprem­no­šću da od­go­vo­ri na sva­ki rat­ni iza­zov.

Glav­no pi­ta­nje, ka­da je reč o Ne­mač­koj, je­ste: da li su u Ber­li­nu za­i­sta to­li­ko be­sni na Mo­skvu od ko­je su do pre tri go­di­ne ku­po­va­li sko­ro po­lo­vi­nu neo­p­hod­nih ko­li­či­na ga­sa i od to­ga di­za­li sop­stve­nu eko­no­mi­ju, ili su i ov­de pot­pa­li pod po­gub­ni uti­caj bri­sel­ske bi­ro­kra­ti­je, ta­ko da vi­še i ne bri­nu o sop­stve­noj stvar­no­sti? Bi­će ipak da je u pi­ta­nju ovo dru­go, jer su gla­so­vi o ob­na­vlja­nju ga­sne tr­go­vi­ne sve uče­sta­li­ji.

Na­rav­no, ni­je Ne­mač­ka je­di­na ko­ja je po­če­la da se za­no­si ide­ja­ma o pro­da­ji Ukra­ji­ni da­le­ko­met­nog na­o­ru­ža­nja. Po­dr­ška sti­že i sa dru­gih stra­na, ali te ze­mlje su već do­ka­za­le da je uti­caj Bri­se­la na nji­ho­vu spolj­nu i bez­bed­no­snu po­li­ti­ku ne­za­o­bi­la­zna či­nje­ni­ca i da oni, jed­no­stav­no, ne­ma­ju mo­guć­nost da de­la­ju su­prot­no na­red­ba­ma evrop­skih či­nov­ni­ka.

Te­ško je ve­ro­va­ti da je Ne­mač­ka sprem­na da po­no­vo voj­no kre­ne na is­tok kon­ti­nen­ta. Se­ća­nja na pro­šlost i da­lje su ve­o­ma ži­va. Bi­će pre da je to sa­mo od­go­vor na či­nje­ni­cu da Evrop­ska uni­ja, ona­kva ka­kva je za­mi­šlje­na, gu­bi bit­ku sa dru­gim ve­li­kim si­ste­mi­ma i da će ne kra­ju u toj bor­bi mo­ra­ti da po­klek­ne i vra­ti se ko­rak na­zad.

Iz­ja­vu kan­ce­la­ra Fri­dri­ha Mer­ca o mo­gu­ćem ski­da­nju za­bra­ne Ukra­ji­ni za ko­ri­šće­nje da­le­ko­met­nih ra­ke­ta u sve­tu su pro­ko­men­ta­ri­sa­li kao di­rek­tan put u pro­past. I uko­li­ko nad­le­žni u Mo­skvi iz­gu­be str­plje­nje, po­vra­tak na sa­da­šnje sta­nje bi­će iz­u­zet­no te­žak. Uosta­lom, za­me­nik pred­se­da­va­ju­ćeg ru­skog Sa­ve­ta bez­bed­no­sti Dmi­trij Me­dve­dev ja­sno je uka­zao na mo­guć­nost da po­gre­šne od­lu­ke svet od­vu­ku u ne­ki no­vi ve­li­ki rat sa ne­sa­gle­di­vim po­sle­di­ca­ma.

Da li će di­plo­ma­ti­ja po­no­vo za­ka­za­ti, pi­ta­nje je na ko­je da­nas svi oče­ku­ju od­go­vor.