Povećan broj medveda na Tari

Mrki medved poznati je žitelj planine Tare. Ovaj krzneni stanovnik nalazi se u dubljim delovima šume, njegov život po pravilu bi trebalo da izgleda tako što zimu provodi u hibernaciji, a leti je aktivan. Ne voli buku i izbegava susret sa turistima i lokalnim stanovništvom. Međutim, poslednjih nekoliko godina susreti sa ovom divljom životinjom sve su učestaliji. A poslednji napad dogodio se u aprilu, nekoliko dana pred praznik Lazareva subota, u selu Beserovina, kada je meštanin tog sela krenuo na posao i u ranim jutarnjim satima imao susret sa mečkom. Ona ga je pojurila i nanela mu povrede u predelu leđa. Pre toga slični napad dogodio se pre deset godina.

Brojno stanje medveda na Tari se poslednjih godina povećalo, većina njih dolazi iz Bosne i Hercegovine preko reke Drine, takođe ima i onih koji putuju iz Crne Gore, a i emigracije iz naše zemlje su česte, zbog čega je zvanično brojno stanje teško utvrditi.

– Što se tiče populacije, ne postoje precizni podaci koji je broj u pitanju. Naša pretpostavka i neki podaci su da ima između 60 i 70 jedinki, ali to nije sigurno. U periodu pre pandemije virusa korona radili smo DNK analizu na osnovu genetskog materijala kako bismo došli do nekog tačnijeg broja. Tada nismo imali najkvalitetniji uzorak i bilo ih je 58 ali taj broj je porastao – rekao je za „Politiku” Ranko Milanović, rukovodilac službe informisanja, promocije i turizma u Nacionalnom parku Tara.

Praćenje medveda je moguće putem ogrlica, koje od 2006. godine nose 22 jedinke. Zanimljivo je, navodi Milanović, da ove životinje uglavnom zime provode na Tari, dok leti budu u Crnoj Gori ili Bosni i Hercegovini.

U poslednjih 25 godina registrovana su samo dva napada na čoveka, ali meštani sela na Tari često se suočavaju sa štetama na svojim imanjima. Prema rečima jedne od meštanki, desilo joj se da je dok je kuvala ručak kroz prozor kuhinje ugledala medveda koji se sladi plodovima drenjka u njenom dvorištu. Medvedi dolaze kada su gladni, a meštani se sve više susreću sa izlomljenim košnicama i obranim plodovima. A najveća pretnja po život je mečka sa mečićima. U manje naseljenim selima stanovništvo se skoro svakodnevno može susresti sa otiscima šapa i pratiti kuda su se oni kretali.

– Bila sam na planini u martu na odmoru sa prijateljicama, krenule smo u šetnju i srele sveže otiske šapa, shvatile smo da je medved prošao možda pola sata pre nas tim putem – rekla je Bojana, meštanka Bajine Bašte.

Bliži se leto, a samim tim i početak turističke sezone na ovim prostorima, pa je apel da se turisti drže označenih putanja, da budu što glasniji i zvižducima daju signale životinjama da se nalaze u šumi. Trebalo bi da idu u grupama i izbegavaju šetnje sami, kao i u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima. A ukoliko do napada dođe, da ostanu mirni, legnu na zemlju i zaštite nogama predeo stomaka, a rukama vrat.