Po­men stra­da­li­ma u Doj­ni­ca­ma kod Pri­zre­na

Pri­zren – U Cr­kvi Sve­tog Đor­đa u Pri­zre­nu ju­če je slu­žen po­men stra­da­lim me­šta­ni­ma se­la Doj­ni­ce ko­je su 1999. go­di­ne kid­na­po­va­li i ubi­li pri­pad­ni­ci te­ro­ri­stič­ke ta­ko­zva­ne Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va. Po­men za 16 ubi­je­nih Sr­ba i jed­nog Bo­šnja­ka slu­žio je igu­man Ma­na­sti­ra Sve­tih ar­han­ge­la kod Pri­zre­na otac Mi­ha­i­lo, ko­ji je po­ru­čio da nam je Go­spod osta­vio da se na­ro­či­to mi hri­šća­ni ko­ji smo ži­vi u ovom sve­tu se­ća­mo svo­jih umr­lih i stra­dal­nih. „A na­ša ko­sov­sko-me­to­hij­ska ze­mlja je na­to­plje­na kr­vlju mu­če­ni­ka i ono što se ve­ko­vi­ma ovom na­ro­du de­ša­va­lo, na­ža­lost, de­ša­va se i da­nas. I da­nas mno­gi stra­da­ju, za­to što ni­ti su ko­me šta kri­vi ni du­žni, ne­go eto za­to što je ne­kom vo­lja da ih go­ni i vo­lja da do­ka­že svo­ju si­lu. Ali, bra­ćo i se­stre, sve­do­ci smo sve si­le ovog sve­ta, mno­go ve­ćih car­sta­va i mno­go ve­ćih i sna­žnih go­spo­da­ra, pa i oni su pa­li i slo­mi­li su no­gu i ni­su mo­gli da op­sta­nu na tom pu­tu”, re­kao je otac Mi­ha­i­lo, pre­neo je Tan­jug.

On je na­gla­sio da se da­nas se­ća­mo mu­če­ni­ka doj­nič­kih i da će ubu­du­će obe­le­ža­va­nje nji­ho­vog stra­da­nja po­sta­ti tra­di­ci­ja. „Bez ob­zi­ra na to što ne zna­mo gde su gro­bo­vi, zna­mo ih, oni su ži­vi u Go­spo­du, ne­ka ih Go­spod po­me­ne i sve stra­dal­ni­ke ko­ji su po­stra­da­li u gra­du ovom i kra­ju i ovoj na­šoj ko­sov­sko-me­to­hij­skoj ze­mlji”, re­kao je otac Mi­ha­i­lo.

Po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Kan­ce­la­ri­je za KiM Mi­le­na Par­lić iz­ja­vi­la je da ni 365 da­na u go­di­ni ni­je do­volj­no za srp­ski na­rod da obe­le­ži sve tra­ge­di­je, po­seb­no u pe­ri­o­du 1998. i 1999. go­di­ne, do­da­ju­ći da je ju­če­ra­šnji da­tum sim­bol stra­da­nja srp­skog na­ro­da. Ona je na­gla­si­la da je od 17 žr­ta­va njih de­vet sta­ri­jih že­na, ko­ji­ma se na­kon kid­na­po­va­nja i mu­če­nja, si­lo­va­nja, gu­bi sva­ki trag. Na­gla­si­la je da se ovaj, kao i mno­gi dru­gi zlo­či­ni na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, do­go­dio na­o­či­gled 50.000 pri­pad­ni­ka me­đu­na­rod­nih sna­ga ko­ji su ne­mo po­sma­tra­li i ću­ta­li dok je, ka­ko je re­kla, prav­da to­nu­la u pe­pe­lu i u kr­vi. Isto­ri­čar Ne­ma­nja Di­mi­tri­je­vić is­ta­kao je da je 26. ju­na 1999. go­di­ne, u pre­po­dnev­nim ča­so­vi­ma, na­o­ru­ža­na gru­pa Al­ba­na­ca upa­la u se­lo Doj­ni­ce kod Pri­zre­na, spa­li­la ga i kid­na­po­va­la 17 me­šta­na, ko­ji su ubi­je­ni. „Da­nas pam­ti­mo sa­mo nji­ho­va ime­na i pre­zi­me­na. U pi­ta­nju su čla­no­vi po­ro­di­ce An­tić, Spa­sić, Ra­di­vo­je­vić, Ste­fa­no­vić, Stoj­ko­vić i dru­gi. Nji­ho­va te­la, po­smrt­ni osta­ci, još ni­su pro­na­đe­ni, zlo­čin­ci ni­su ka­žnje­ni. Sva­ka žr­tva za­slu­žu­je po­men i ža­lje­nje, a sva­ki zlo­čin za­slu­žu­je pre­su­du. Va­žno je da se sva­ko­ga da­na oku­plja­mo na po­me­ni­ma i pa­ra­sto­si­ma svim na­šim žr­tva­ma da obe­le­ža­va­mo nji­ho­va stra­da­nja. Va­žno je da raz­vi­ja­mo kul­tu­ru se­ća­nja na sve na­še stra­da­le i sa­mo ta­ko ne­će­mo za­bo­ra­vi­ti da su na ovim pro­sto­ri­ma ži­ve­li Sr­bi. Sa­mo ta­ko mo­že­mo op­sta­ti kao na­ci­ja i na­rod na pro­sto­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je”, re­kao je Di­mi­tri­je­vić.

Di­rek­tor Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da Bo­jan Ar­bu­ti­na is­ta­kao je da ka­da po­gle­da­mo kroz isto­rij­ske pro­ce­se, vi­di­mo da je naš na­rod na pro­sto­ru KiM stra­dao ve­ko­vi­ma i da su ovi pro­sto­ri na­to­plje­ni srp­skom kr­vlju. „Ta krv je na­ša opo­me­na i za­vet da ču­va­mo se­ća­nje na na­še stra­da­le. Upra­vo iz tog raz­lo­ga, iz­u­zet­no je bit­no što smo pr­vi put obe­le­ži­li zlo­čin u se­lu Doj­ni­ce, ov­de u Pri­zre­nu, ka­ko bi­smo se pri­se­ti­li, se­ti­li, na­u­či­li i opo­me­nu­li sa­mi se­be na te stra­šne da­ne, na te stra­šne zlo­či­ne i ka­ko bi­smo po­di­gli svest o to­me šta se de­ša­va­lo na pro­sto­ru Ko­so­va i Me­to­hi­je to­kom de­ve­de­se­tih, na­ro­či­to 1998. i 1999. go­di­ne”, re­kao je Ar­bu­ti­na.