Istorijski susret Trampa i Putina u petak na Aljasci

Dugo očekivani sastanak između mene, kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i predsednika Rusije Vladimira Putina održaće se sledećeg petka, 15. avgusta 2025. godine, u velikoj državi Aljasci, objavio je američki predsednik Donald Tramp u petak veče na društvenim mrežama, uz zagonetnu najavu „više detalja (sledi) uskoro”, preneli su juče svetski mediji. Uoči objave istorijskog susreta na Aljasci, istovremeno i prvog poziva lideru Rusije na tlo SAD posle skoro jedne decenije, 47. predsednik SAD istakao je da veruje „da se veoma približavamo” mirovnom sporazumu Rusije i Ukrajine, koji bi, prema Trampovim rečima, podrazumevao i „izvesnu razmenu teritorija na dobrobit obe strane”.

„Gledate teritoriju za koju borbe traju već tri i po godine, mnogo Rusa je poginulo. Mnogo Ukrajinaca je poginulo”, rekao je Tramp u Beloj kući u petak.

„Veoma je komplikovano. Nešto ćemo dobiti nazad, nešto ćemo razmeniti. Biće razmene teritorija na dobrobit obe strane”, istakao je američki lider.

Posmatrači istovremeno uočavaju da Tramp pred najavu „Aljaske” nije otkrio dodatne sankcije Rusiji ili tarife za njene kupce energije, uprkos tome što je proglasio petak rokom da Kremlj pristane na prekid vatre.

Nakon objave datuma samita na Aljasci, Kremlj je pozvao Trampa da poseti Rusiju.

„Prirodno je ciljati da se sledeći sastanak predsednika održi na ruskoj teritoriji”, rekao je Putinov pomoćnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov, prema saopštenju koje je Kremlj objavio na „Telegramu”. „Poziv je već upućen predsedniku Sjedinjenih Država.”

Inače, zamah ka sastanku između Trampa i Putina izgleda da je naročito ubrzan nakon trosatnog sastanka koji je ruski predsednik održao sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom u Kremlju ranije ove nedelje. Ruski predsednik Vladimir Putin je o toku i ishodu razgovora sa Vitkofom obavestio lidere Indije, Kine, Belorusije, Južnoafričke Republike i niza drugih zemalja, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov o istoj temi razgovarao sa Hakanom Fidanom, ministrom inostranih poslova Turske – inače članice NATO-a, naveo je „Volstrit džornal”.

U međuvremenu, portparolka Bele kuće Karolina Levit rekla je da Tramp i njegov tim za nacionalnu bezbednost razgovaraju o „potencijalnim putevima ka miru” sa svojim ukrajinskim i evropskim kolegama nakon sastanka Putina i Vitkofa. „Iz poštovanja prema našim osetljivim diplomatskim razgovorima sa Rusijom, Ukrajinom i našim evropskim saveznicima, Bela kuća neće komentarisati navodne detalje u medijima”, rekla je ona.

Nezvanično, pregovarači koji su učestvovali u pripremi najavljenog susreta Trampa i Putina ističu da se „intenzivno kružilo” oko sporazuma kojim bi se osigurala ruska kontrola teritorija Ukrajine zauzetih tokom „specijalne vojne operacije” Moskve.

To navodno uključuje Putinov zahtev da Ukrajina ustupi Rusiji celokupno područje istočnog Donbasa, kao i Krim, koji su ruske snage anektirale 2014. godine. Ako je to slučaj, onda bi to zahtevalo od ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da naredi povlačenje trupa iz delova Luganske i Donjecke oblasti koje još uvek drži Kijev, dajući Rusiji pobedu koju njena vojska nije mogla vojno da postigne od početka invazije velikih razmera u februaru 2022. godine.

Takav ishod bi predstavljao veliku pobedu za Putina, koji već dugo traži direktne pregovore sa SAD o uslovima za okončanje rata koji je on započeo, stavljajući Ukrajinu i njene evropske saveznike na stranu, navodi londonski „ Fajnenšel tajms”.

Inače, američki predsednik Donald Tramp takođe je u petak ocenio da je Zelenski spreman da radi na zaključivanju sporazuma. „Predsednik Zelenski mora da dobije sve što mu je potrebno, jer će morati da se spremi da nešto potpiše i mislim da vredno radi na tome”, rekao je Tramp.

Među spekulacijama o čemu su sve Putin i Vitkof nedavno razgovarali je navodno i predlog Kremlja da vlada u Moskvi usvoji zakon kojim se obavezuje da neće napasti Ukrajinu ili Evropu, tvrdnja koju su evropski zvaničnici primili sa dubokim skepticizmom. Ruski lider je navodno predložio i zamrzavanje linije fronta na jugoistoku Ukrajine u zamenu za to da Kijev ustupi svoje istočne Donjecke i Luganske oblasti, uključujući teritoriju koju trenutno ne kontrolišu snage Moskve, rekli su zvaničnici. Putin je, prema evropskim posmatračima, navodno takođe zahtevao da se članstvo Ukrajine u NATO-u skine sa dnevnog reda, iako bi članstvo u EU i dalje bilo dozvoljeno, rekli su zvaničnici. Ukrajinska vojska bi bila ograničene veličine, a Rusija bi zahtevala od zapadnih saveznika da ne snabdevaju Kijev oružjem dugog dometa.

Koliko juče Volodimir Zelenski je odbacio sugestiju Donalda Trampa da bi mirovni sporazum sa Rusijom mogao da uključi „izvesnu razmenu teritorija”, insistirajući da Ukrajinci „neće pokloniti svoju zemlju okupatoru”. „Odgovor na ukrajinsko teritorijalno pitanje je već u ustavu Ukrajine. Niko neće odstupiti od ovoga – i niko neće moći”, poručio je juče Zelenski.

Zelenski je takođe upozorio da svaki sastanak između Trampa i Putina koji bi zaobišao Kijev rizikuje da potkopa dugogodišnji diplomatski princip Kijeva „ništa o Ukrajini bez Ukrajine”.

„Bilo kakve odluke koje su protiv nas, bilo koje odluke koje su protiv Ukrajine, istovremeno su i odluke protiv mira. One neće ništa postići”, rekao je Zelenski.

Sve ovo liči na „Minhen 1938, kada velike sile odlučuju o sudbini žrtve agresije”, rekao je Oleksandr Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta i poslanik u vladajućoj stranci Zelenskog. On je ocenio da ono što Putin nudi za okončanje rata jeste „izuzetno zabrinjavajuće” i da bi pristajanje Zelenskog na takve predloge „moglo da izazove socijalnu eksploziju u Ukrajini”.

Nedavna anketa agencije Gallup pokazala je da je podrška Ukrajinaca borbi do pobede dostigla novi minimum, sa 69 odsto, favorizujući pregovarački kraj rata što je pre moguće – gotovo potpuni preokret u odnosu na javno mnjenje iz 2022. godine. Ankete takođe pokazuju da većina Ukrajinaca nije spremna da formalno preda teritoriju u zamenu za mir.

Bilo kako bilo, pripreme za susret Trampa i Putina na Aljasci ulaze u intenzivnu fazu. Tako je Jurij Ušakov već najavio da će se Moskva i Vašington „u narednim danima, posvetiti intenzivnom razvoju praktičnih i političkih parametara samita na Aljasci”. Ovo će biti „zahtevan proces”, ocenio je Ušakov.

Inače, najava američkog predsednika Trampa da bi moglo doći do „izvesne razmene teritorija” između Ukrajine i Rusije, usledila je pre planiranog sastanka u Velikoj Britaniji na kojem će učestvovati britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami i potpredsednik SAD Džej-Di Vens kako bi razgovarali o Ukrajini. Prema najavama, tom sastanku mogli bi prisustvovati i američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof kao i Andrij Jermak, šef kabineta Volodimira Zelenskog.

Putin prvi ruski lider koji će posetiti Aljasku

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin biće prvi lider Rusije koji će posetiti Aljasku, piše Sputnjik, a prenosi Tanjug.

U SAD su tokom sovjetske ere boravili Nikita Hruščov, Aleksej Kosigin, Leonid Brežnjev. Mihail Gorbačov je u Americi bio tri puta, a Boris Jeljcin pet. U SAD su takođe boravili bivši premijeri Viktor Černomirdin, Sergej Stepašin i Mihail Kasjanov. Dmitrij Medvedev je kao predsednik Rusije posetio Havaje, Njujork i Pitsburg, dok je Putin posetio Njujork, Teksas, Merilend, Džordžiju i Mejn.

Poslednja poseta ruskog predsednika SAD dogodila se pre 10 godina, u septembru 2015. godine.

Aljaska je, inače, najsevernija i najveća američka država. Otkrila ju je ruska ekspedicija 1732. godine, a rusko carstvo ju je prodalo Sjedinjenim Državama 1867. godine.

Guverner Aljaske spreman je da bude domaćin sastanka Trampa i Putina

Džuno – Guverner Aljaske Majk Danlivi izjavio je juče da je ta država spremna da bude domaćin sastanka predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, uz ocenu da je logično da se razgovori o pitanjima od globalnog značaja vode na toj, kako je naveo, najvažnijoj strateškoj lokaciji na svetu.

„Samo dve milje dele Rusiju od Aljaske, tako da nijedno drugo mesto ne igra važniju ulogu u našoj nacionalnoj odbrani, energetskoj bezbednosti i liderstvu na Arktiku”, napisao je guverner. „Vekovima je Aljaska bila most između naroda, a danas ostajemo kapija za diplomatiju, trgovinu i bezbednost u jednom od najvažnijih regiona na svetu. Svet će posmatrati, a Aljaska je spremna da bude domaćin ovog istorijskog sastanka”, dodao je.