Sukobi u porodici su okidač za sukob sa zakonom

Krajem jula, u saopštenju koje je objavio MUP Srbije naglašeno je da deca i mladi sve češće učestvuju u krađama, uglavnom u prodavnicama, apotekama i ugostiteljskim objektima i da se ne libe da ukradu šta im dođe pod ruku. Tokom avgusta, mediji su preneli još strašnije vesti.

Samo u poslednjih desetak dana u javnost su dospele informacije da je maloletnik u Pančevu pokušao da ubije vršnjaka tako što ga je izbo nožem u stomak, a potom i da su dva tinejdžera u mestu Ribnica nadomak Kraljeva nasrnula na dvojicu maloletnika dok su sedela na klupi i, najpre, jednog od njih pokušali čekićem da udare u glavu, a potom drugog uboli nožem. Zatim je objavljena i vest da je presudom Višeg suda u Beogradu maloletnik osuđen na pet godina zatvora zbog ubistva Aleksandra S. (34) u jednom parku u prestoničkom naselju Konjarnik. Poslednji u nizu nemilih događaja odigrao se pretprošle noći u Kursulinoj ulici na Vračaru. U napadu nožem, teško su povređena dvojica mladića od po 23 godine, koji su potom prevezeni u Urgentni centar, rečeno je RTS-u u službi Hitne pomoći.

Prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u 2023. zabeleženo je 175 krivičnih dela krađe koji su počinili maloletnici, u 2024. taj broj bio je 201, a od početka ove godine do 28. avgusta evidentirano je 143 takva dela. Kada je reč o pokrenutim postupcima protiv maloletnika zbog tog krivičnog dela, u 2023. ih je bilo 124, godinu kasnije 109, a do kraja avgusta 2025. godine 91.

Što se tiče razbojništva, broj maloletnika koji čine ova dela je u porastu – u 2023. bilo ih je 21, u 2024. godini 51, a do 28. avgusta ove godine – 37.

Trendovi u strukturi maloletničkog kriminala i u svetu i kod nas, prema rečima dr Aleksandra Jugovića, profesora socijalne politike na Fakultetu političkih nauka i FASPER-u Univerziteta u Beogradu, pokazuju dominaciju imovinskih krivičnih dela, rast krivičnih dela sa elementima nasilja i onih koji su u vezi sa (zlo)upotrebom i prodajom psihoaktivnih supstanci.

– U Srbiji zvanični statistički podaci ukazuju na kontinuirani pad krivično prijavljenih i sankcionisanih maloletnika u poslednje dve decenije. Na primer, između 2013. i 2022. godine beleži se pad broja i prijavljenih maloletnika za krivična dela za 37 odsto i broja krivično sankcionisanih za 54 procenata. No, u Srbiji je ukupan broj krivičnih prijava protiv maloletnih počinilaca delikata u 2023. bio veći za osam odsto u odnosu na 2022. Prema vrsti krivičnih dela za koja su sankcionisani maloletnici (prosek 2019 – 2023. godina), u 43 odsto slučajeva su u pitanju delikti protiv imovine, 18 odsto protiv zdravlja ljudi, 13 odsto protiv života i tela i oko 11 odsto protiv javnog reda i mira. Dečaci su počinioci u približno 90 odsto slučajeva – navodi prof. dr Jugović.

Određeni podaci ukazuju na relativno visoko učešće maloletnika u pojedinim oblicima kriminala u Srbiji.

Na primer, 2022. pravosnažno je krivično sankcionisano 26.200 punoletnih osoba i 1.213 maloletnika. Maloletnici (14–18 godina) čine 14 odsto svih sankcionisanih za krivično delo laka telesna povreda, oko 11 odsto za teške krađe, oko 10 odsto za teške telesne povrede, šest odsto za krivično delo razbojništva i krivično delo krađe i oko četiri odsto za neovlašćeno držanje opojnih droga.

– Brutalnost izvršenja pojedinih krivičnih dela izaziva posebnu zabrinutost – ističe naš sagovornik i navodi tri razloga zašto su po njegovom mišljenju zašto su kod maloletnih prestupnika najzastupljenija imovinska krivična dela.

– Prvi je dominacija materijalističkih vrednosti i kultura potrošačkog društva. Deo maloletnika krađama pokušava da dosegne one vrednosti koje im nisu dostupne. Drugi razlog je „supkultura avanturizma”. To mogu da budu motivi poput radoznalosti, statusnog dokazivanja, potvrđivanja u grupi, želje za doživljajem uzbuđenja i opasnosti. I treći razlog je dolazak do novca radi kupovine droge – navodi profesor Jugović.

Istraživanja maloletničkog kriminaliteta i iskustva u radu sa decom u sukobu sa zakonom, kako objašnjava, ukazuju na veliki uticaj porodičnih faktora, naročito u slučaju maloletnika koji učestalo ponavljaju krivična dela i gde postoji veliki rizik od razvoja „kriminalne karijere”.

– Posebno bitni faktori su iskustvo porodičnog nasilja, a potom i istorija antisocijalnih ponašanja, mentalnih oboljenja i alkoholizma kod roditelja, posebno oca. Ove porodice obeležava napeta emocionalna atmosfera i izloženost dece stresu, poremećaji u komunikaciji među članovima porodice i slaba emocionalna povezanost dece i roditelja. Odobravanje problematičnih ponašanja deteta i nedostatak prosocijalnog primera i odgovornosti roditelja jesu takođe bitni faktori. Delinkventni čin deteta je uvek oblik komunikacije sa porodicom. Sukob sa zakonom je mogući „signal” potrebe deteta za pravim autoritetom koji odgovara njegovim razvojnim potrebama – zaključuje prof. dr Jugović.

Kazna je učenje granica dozvoljenog

Uspešna prevencija maloletničke delinkvencije zahteva napore celog društva da obezbedi skladan razvoj adolescenata od ranog detinjstva, smatra prof. dr Aleksandar Jugović. Dobrobit mladih, navodi on, treba da bude u fokusu svakog preventivnog programa.

– Posebno su uspešni preventivni programi koji su usmereni na dete, porodicu i zajednicu, a blagotvorna je i dobra međusektorska saradnja u prevenciji – smatra naš sagovornik.

Ključ je, kako kaže, više u merama socijalne politike, nego u aktivnostima krivičnog pravosuđa. Kazna treba da bude samo u funkciji učenja granica dozvoljenog i utiranja puta ka načinu života koji mlade ne dovodi u sukob sa društvom.

– kada aktiviramo krivično pravosuđe, tada je važno smanjiti stigmu, poštovati prava deteta u postupku i sve učiniti da kazna bude prostor za učenje novih pozitivnih uloga i za dete i za porodicu – upozorava dr Jugović.