Protesti širom Brazila na Dan državnosti

BRAZILIJA – Širom Brazila danas su levica i desno orijentisane pristalice bivšeg brazilskog predsednika žaira Bolsonara organizovali proteste i marševe povodom Dana nezavisnosti te zemlje.

U Braziliji, Rio de Žaneiru i Sao Paulu, pristalice Bolsonara izašle su na ulice, kritikovale Vrhovni sud Brazila i zahtevale amnestiju za osobe uhapšene zbog napada 8. januara 2023. godine kada su nakon inauguracije novoizabranog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve pristalice Bolsonara upale u vladine zgrade u Braziliji.

U glavnom gradu Braziliji, protest podrške Bolsonaru okupio je i parlamentarne poslanike, a govori su, kako navodi Si-En-En Brazil, bili ispunjeni kritikama prema Vrhovnom sudu i načinu vođenja suđenja u vezi s „pokušajem puča”, koji istražuje pokušaj Bolsonara i njegovih saveznika da ponište rezultate izbora iz 2022. godine.

 „Mi smo glas Bolsonara. Mi smo vojska slobode i pravde. Bolsonaro nije počinio nijedan zločin, a izbori bez Bolsonara su puč”, naveli su parlamentarci u obraćanju pristalicama.

Istovremeno, društveni pokreti, sindikati i levičarske stranke organizovali su proteste u nekoliko većih gradova Brazila, s naglaskom na odbranu nacionalne suverenosti, socijalnu pravdu i oporezivanje superbogatih.

Tema ovogodišnjih protesta bila je „život na prvom mestu” Među zahtevima bilo je i regulisanje radnog vremena, oporezivanje najbogatijih, a demonstranti su takođe tražili veću pažnju za starije osobe, žene, crnce i beskućnike.

 „Oni koji imaju moć da definišu pravac naše zemlje su oni koji biraju ulice kao glavno sredstvo borbe”, izjavio je levičarski poslanik Glauber Braga tokom svog govora.

 U Sao Paulu, protest je održan na trgu Republike, sa sloganom „ko upravlja Brazilom- Brazilci”. Lideri prisutni na protestu osudili su nedavne mere američke vlade pod predsednikom SAD Donaldom Trampom, kao što su sankcije u vezi sa vizama i trgovinskim carinama, koje su, kako kažu organizatori, povezane s suđenjem Bolsonaru, prenosi Tanjug.

Demonstranti su između ostalog delili hranu beskućnicima i ukazivali na problem gladi, policijsku brutalnost, strukturni rasizam i ekonomske nejednakosti