Sudija sa spornom diplomom na korak od Visokog saveta sudstva

Pravosuđe u Srbiji danas bere gorke plodove „reformi“ koje su demokrate započele još 2009. godine — sistema koji je, umesto najboljih, nagradio najposlušnije. Upravo iz tog sistema iznikla je i najnovija sramota: za člana Visokog saveta sudstva, institucije koja odlučuje ko će suditi u ovoj zemlji, predložena je osoba koja je devet godina studirala privatni fakultet koji u vreme njenog diplomiranja nije čak ni imao akreditaciju.

Reč je o Bratislavi Kolović Nedeljković, sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu, kandidatkinji koju je, kako saznaje „Politika“ iz dobro obaveštenih izvora, lično predložila Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Diploma bez akreditacije

Fakultet koji je Kolovićeva završila u Novom Sadu, dobio je akreditaciju tek 10. jula 2009. godine, dok je ona diplomu stekla 2008., dakle u vreme kada ta ustanova nije imala ni formalno pravo da izdaje diplome. I umesto da se otvori pitanje odgovornosti i provere validnosti njenih dokumenata, u najvišim pravosudnim krugovima danas se raspravlja o njenoj kandidaturi za Visoki savet sudstva — kao da je reč o vrhunskom stručnjaku, a ne o simbolu sistemskog urušavanja pravosuđa.

Prema navodima njenih kolega iz Prvog osnovnog suda, Kolović nikada nije imala značajne predmete. Njen posao se, kažu, uglavnom svodi na administrativne obaveze, dok je u javnosti poznatija po organizaciji svečanosti i internih događaja. „Nije pravnik u punom smislu te reči, ali ima uredne tabele i redovno prisustvo“, cinično komentariše jedan od sagovornika iz suda.

Politički pokrovitelji i „čisto lice“

Iza kandidature stoji, kako navode izvori, upravo predsednica Vrhovnog suda Jasmina Vasović, koja već dugo ima ključnu ulogu u kadrovskoj kontroli pravosuđa. Njeno ime se, gotovo bez izuzetka, pominje u svakoj priči o uticaju, sukobu interesa i postavljanjima u sudskoj hijerarhiji.

Posle afere sa sudijom Snežanom Bjelogrlić, koja je tokom svog mandata u VSS postavila sopstvenog supruga za predsednika suda u Ivanjici, Vasovićeva je, po svemu sudeći, morala da pronađe novo „čisto lice“ koje bi predstavljalo navodno osveženo lice sudstva. Ali upravo to „čisto lice“ danas postaje simbol poniženja struke, poruka svima koji su godinama učili i radili da znanje ne znači ništa bez političkog pokroviteljstva.

Degradacija sistema

Slučaj Bratislave Kolović Nedeljković jasno pokazuje koliko je srpsko pravosuđe zarobljeno u mreži ličnih i političkih veza. Umesto da bude prostor za najstručnije i najmoralnije, sudstvo sve više postaje sistem u kojem je lojalnost važnija od zakona, a diplome bez pokrića vrede više od godina učenja i rada.

Predlog da osoba sa neakreditovanom diplomom uđe u Visoki savet sudstva nije samo sramota bez presedana, već i dokaz da je vreme da se temeljno preispitaju svi koji danas odlučuju ko će sutra suditi u ime naroda Srbije.