Za 20 godina broj žena u reproduktivnom periodu smanjen za 450.000

U periodu između 2002. i 2022. godine broj žena u reproduktivnom periodu u Srbiji smanjen je čak za 450.000, pa ne treba da čudi podatak što se svake godine u našoj zemlji rađa sve manje beba. Rezultati brojnih istraživanja govore da postoji velika razlika između željenog i ostvarenog broja dece, a poslednja studija iz 2020. godine svedoči da je prosečan broj željene dece u Srbiji 2,6, a ostvareni broj naslednika – 1,7. Ovo nije samo naša demografska realnost, jer brojne evropske studije govore da veliki broj očeva i majki želi više dece na spisku stanara porodice, a jedine zemlje koje imaju relativno visoke stope fertiliteta su Island, čija je stopa fertiliteta 2,15 dece po ženi, odnosno Francuska, Irska, Gruzija i Velika Britanija, čije su stope fertiliteta iznad dva deteta po ženi. U Srbiji je za žene rođene u periodu od 1968. i 1982. godine stopa završnog fertiliteta 1,64 deteta po ženi, upozorila je dr Mirjana Rašević, predsednica Odbora za proučavanje stanovništva SANU i dugogodišnja direktorka Instituta društvenih nauka, otvarajući panel pod nazivom „Efikasni odgovori na demografsku krizu” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Podsećajući da Srbiju karakteriše tzv. konvencionalan model podrške roditeljstvu, koji podrazumeva plaćeno porodiljsko odsustvo za zaposlene majke, roditeljski dodatak i naknadu boravka dece u predškolskim ustanovama, ona je konstatovala da ovaj model ne daje adekvatne rezultate kada je u pitanju porast fertiliteta.

„Rezultati poslednjeg popisa stanovništva, na osnovu kojih je analiziran fertilitet generacija žena od 1940. do 1982. godine, govore da se Srbija relativno rano suočila sa fenomenom nedovoljnog rađanja, a kada je u pitanju 15 najmlađih generacija, rođenih u periodu od 1968. do 1982, podaci svedoče o kontinuiranom padu stope rađanja, koja je manja od 1,7 deteta po ženi. Razlozi pada nataliteta su brojni – počev od subjektivnog osećanja nesigurnosti, preko nezadovoljstva sopstvenim statusom u partnerskoj vezi, porodici i društvu, pa sve do težnji ka individualizmu i samoaktualizaciji, odnosno insistiranju na kvalitetu sopstvenog i detetovog života. Odlaganje rađanja takođe je važan faktor niske stope fertiliteta, ne samo u Srbiji već i u celoj Evropi – što žena kasnije ode u porodilište, manja je šansa da će roditi veći broj dece. I konačno, ne treba zanemariti činjenicu da visoke stope karcinoma dojke i grlića materice, polno prenosivih bolesti i tzv. konzervativnih metoda kontracepcije takođe utiču na pad nataliteta”, zaključila je dr Mirjana Rašević.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Marko Galjak istakao je da statistika mortaliteta svedoči da u Srbiji godišnje umre oko 100.000 osoba, ali i naglasio da se oko 40.000 ovih smrti može smatrati prevremenim, jer se odnose na mortalitet osoba mlađih od 75 godina. Osim toga, podaci govore da umire mnogo osoba mlađih od 58 godina, a značajan broj njih umire i u reproduktivnom dobu.

„Analize govore da se četvrtina svih smrti na godišnjem nivou mogla izbeći, jer statistika mortaliteta svedoči da se u Srbiji najviše umire od kardiovaskularnih bolesti i karcinoma, a to su velikim delom bolesti koje nastaju kao posledica stila života – pre svega pušenja, neadekvatne ishrane i fizičke neaktivnosti. Znamo da se redovnim pregledima zloćudni tumori mogu dijagnostikovati na vreme i izlečiti”, naglasio je Galjak, dodajući da se na godišnjem nivou izdvaja pola milijardi evra za roditeljski dodatak – iako ova mera u praksi ne daje željene rezultate.

„Od tog novca mogu da se kupe četiri pet-skena, čija bi nabavka koštala 14 miliona evra i deset mobilnih mamografa, koji bi koštali oko sedam miliona evra. Mogla bi se sprovesti ozbiljna nacionalna kampanja protiv pušenja, a može se zaposliti i deficitaran medicinski kadar – ako bismo zaposlili još 2.000 medicinskih sestara, to bi koštalo oko 30 miliona evra, a zaposlenje 1.000 lekara specijalista koštalo bi oko 26 miliona evra”, zaključio je dr Marko Galjak.

Upravnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka dr Vladimir Nikitović upozorio je da masovne migracije radne snage i mladih ljudi u reproduktivnom periodu dovode do brojnih demografskih i ekonomskih posledica, dodajući da se ne mogu kreirati politike koje nisu u skladu sa društvenom i političkom realnošću. On je istakao da istraživanja govore da se migracije ne dešavaju stihijski, odnosno da mladi migriraju onda kada nađu siguran posao u inostranstvu. Osim toga, savremeno društvo karakterišu cirkularne, a ne trajne migracije.

Dr Gordana Matković, programska direktorka Centra za socijalnu politiku, upozorila je da udeo starijih od 65 godina u Srbiji iznosi 22,5 odsto, a demografske projekcije govore da će do 2050. preko 28 odsto osoba u našoj zemlji biti starije od 65 godina.

„Iako je udeo starijih od 65 godina u našoj zemlji veći od proseka Evropske unije, udeo najstarijih je značajno manji nego u Evropi, a to je rezultat prevremene smrtnosti. U tri četvrtine opština Srbije udeo starih veći je od republičkog proseka, ali je očekivano trajanje života manje nego u Evropskoj uniji”, zaključila je dr Gordana Matković.