Pričice koje povezuju različite kulture

Istaknuti govornici i mudraci često koriste anegdote i pričice kako bi povezali naizgled vrlo udaljena mišljenja ili stavove. Kineski lider Si Đinping je upravo poznat po svojim pričicama izgovorenim u različitim prilikama na međudržavnim susretima, na konferencijama ili zapisanih u novinskim člancima. Pričom o Alibabinoj pećini i Pandorinoj kutiji, prvoj u drugoj knjizi Si Đinpinga „Priče i kazivanja”, objavljenoj u biblioteci „Albatros”, izdavačke kuće „Albatros plus” iz Beograda, u svom uvodnom govoru na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma 2017. godine, Si briljantno objašnjava kako je globalizacija, koja je viđena kao Alibabina pećina koja svima nudi bogatstvo i moć, postala za mnoge Pandorina kutija iz koje su u svet izletela mnoge nedaće i mnoga zla.

Si Đinping se predstavlja čitaocima kao vrstan znalac kineske istorije i kineske kulture, ali takođe i kao poznavalac svetske književnosti i filozofije. Si je kao mladić od petnaest godina, kao sin oca proglašenog narodnim neprijateljem u Kulturnoj revoluciji, poslat u jedno zabačeno pustinjsko selo na severozapadu Kine. Tu se suočio sa ekstremnim siromaštvom, sa oskudicom hrane, odeće, vode. Od tada je svoj život posvetio iskorenjivanju siromaštva i nesumnjivo je jedan od najzaslužnijih za neviđeno brz razvoj Kine od jedne siromašne i zaostale zemlje do druge (ili, čak, po mnogima prve) ekonomije sveta. Za sedam godina koliko je proveo u tom selu, svojim izuzetnim trudom, uspeo je da selo preobrazi iz korena, što mu je omogućilo da se prihvati njegova molba za upis na univerzitet.

Danas u tom selu, umesto u zemunicama, meštani stanuju u udobnim kućama sa pristupom internetu, a selo je povezano dobrim putevima sa okolinom. Svaki slobodan trenutak proveo je u čitanju i prikupljanju znanja, što će ga i dovesti do samog političkog vrha Kine. Posebnu pažnju posvetio je proučavanju prošlosti, jer kako on kaže, „u svakoj zemlji na svetu prošlost drži ključeve sadašnjosti, a sadašnjost je uvek ukorenjena u prošlosti”. A tek onda kada se utvrdi „iz kakve prošlosti neka zemlja izrasta, mi možemo shvatiti zašto je ona takva kakva je, i tek onda možemo razumeti u kom pravcu se ona kreće”. Zato on prošlost neprekidno povezuje sa sadašnjošću, koristeći drevne priče, kazivanja i istorijske događaje.

Knjiga je podeljena na pet celina: „Sudbina i zajednička priča”, „Priče o kulturnom poverenju”, „Priče o društvenom razvoju”, „Priče o nacionalnom upravljanju” i „Priče moralnog karaktera”.

U sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi Si Đinping je pre nekoliko godina održao predavanje na temu „Izgradnja zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo” u kojem je podsetio slušaoce na hipotezu Stivena Hokinga o paralelnom univerzumu. Za sada, istakao je Si, postoji samo jedna Zemlja i ona je zajednički dom čitavog čovečanstva. Sijev plan za izgradnju zajednice sa zajedničkom budućnošću čovečanstva naišao je na opšte prihvatanje prisutnih i taj plan je kasnije unet u rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i u rezoluciju Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava. U govoru na Konferenciji o dijalogu azijskih civilizacija, on je istakao da je Azija rodno mesto ljudske civilizacije koja nastaje u slivovima reka Tigar i Eufrat i Inda, Ganga i Žute reke. U tom govoru on je sumirao azijsku civilizaciju na tri nivoa: poreklo azijske civilizacije, dostignuća azijske civilizacije i razmena azijskih civilizacija. I ovde Si iznosi ono što je bit njegove političke filozofije, a to je međusobno prožimanje, poštovanje različitosti i zajednička sudbina čovečanstva.

Za svaku od ovih preko tri stotine ispričanih pričica potrebna je velika priprema, veliko poznavanje, kako kineske kulture i istorije, tako i poznavanje drugih kultura i drugih civilizacija. Čitalac će u ovoj knjizi naići na brojne nedovoljno poznate crte kineske civilizacije, što mu omogućava bolje razumevanje brzog kineskog izlaska na svetsku scenu.