Ako stane rafinerija, problem nastaje i za „Petrohemiju"

Dizel je u Srbiji od juče još skuplji i prodaje se po ceni od 204 dinara za litar. Benzin je poskupeo za dinar i točiće se po 183 dinara. S novim cenovnikom Srbija ima najskuplji dizel u regionu. U BiH i Bugarskoj toči se za 146,32, u Crnoj Gori za i Hrvatskoj za 159,30, Rumuniji za 185,26 u Mađarskoj za 180,54, a u Severnoj Makedoniji za 132,16 dinara.

Ono što je sada važnije i od same cene jeste da goriva bude i u narednom periodu, odnosno da rafinerija u Pančevu nastavi normalno da radi i posle 25. novembra, što će zavisiti najviše od odgovora OFAK-a, koji bi trebalo da stigne ovih dana. Jer ako se ne dobije zeleno svetlo za rad rafinerije, nijedna cena goriva u Srbiji neće biti previsoka, jer je najskuplje onog čega nema.

– Kada rafinerija stane, dok je ponovo vratite u proizvodnju potrebno je vreme, što je poznato kada se rade remonti. „Petrohemija” ostaje bez primarnog benzina, ali i mazuta koji im treba za proizvodnju etilena. U Pančevu se jedino proizvodi avio-gorivo i deo rezervoara koriste materijalne rezerve, a deo je za komercijalne potrebe. Postoje, međutim, dovoljne zalihe goriva i verujem da ćemo izdržati do februara – kaže za naš list Kosta Ilić, bivši direktor „Rafinerije Pančevo”.

Dodaje da je loše što smo propustili devet meseci da rešimo ovaj problem s „Gaspromnjeftom” i podseća da su međudržavnim ugovorom s Rusima bile predviđene još neke stvari koje nisu ispunjene, poput gradnje gasovoda „Južni tok”, zbog čega je taj ugovor mogao odavno da se raskine.

– Ako se već dobije negativan odgovor OFAK-a, vreme za koje će eventualno morati da stane prerada može da se iskoristi za remont i da se urade neke druge popravke – kaže Ilić.

Ono što dodatno pogoršava stanje jeste pretnja sekundarnim sankcijama, kao signal bankama da prestaju da sarađuju s NIS-om, odnosno dolazi do blokade računa i ne može se računati na maloprodajnu mrežu.

To što se pre nekoliko dana na trenutak činilo da će Srbija odahnuti, pošto je javnosti saopšteno da je „Gaspromnjeft” našao kupca za svoj deo, daleko je od rešenja. Najpre, treba videti koliku će cenu ruski partner tražiti za svoj većinski deo od 56 odsto. Koliko će ta cena biti prihvatljiva za treću stranu? I tu će biti važniji politički momenat nego ekonomski i profit NIS-a. Jer onaj ko bude kupio ovaj udeo – kupuje tržište. Dakle, ako to budu Amerikanci, koji se pominju, njihov cilj je da se pozicioniraju u Srbiji i istisnu ruski kapital. 

U kupoprodajnom ugovoru postoji i tačka koja kaže da Srbija ima pravo preče kupovine sve dok ima minimum 10 odsto vlasništva u NIS-u. Pitanje je i kako je prethodna transakcija, kad je ćerka firme „Intelidžens” otkupila 11,3 odsto udela u NIS-u, mogla da se odobri ako je srpska strana morala da stavi svoj paraf na ovu transakciju.

Željko Marković, stručnjak za energetiku, kaže za naš list da ako se ruska strana dogovori sa bilo kojom stranom kompanijom da joj proda svoj većinski udeo, onda prvo mora da ponudi Srbiji da ga otkupi. Rusi moraju da se saglase oko ugovora, cene, Amerikanci to moraju da odobre.

Ono što ostaje enigma, a što su pitali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i guverner Jorgovanka Tabaković, jeste zašto oni koji 17 godina rade u Srbiji nisu prvo nama ponudili svoj paket akcija.

– Ukoliko se čak i saglase sve strane, onda mora da se otvori namenski račun na koji će novac da se uplati Rusima. Taj račun najverovatnije će biti otvoren u Srbiji, gde bi se novac i čuvao dok ruska strana ne bude mogla da ga podigne. Verovatno tek pošto se završi rat u Ukrajini. Ostaje opet pitanje da li bi Rusi pokazali dobru volju da čekaju na preuzimanje tih para.

Uvek postoji i scenario da treća strana ne pristane na veliki novac koji „Gaspromnjeft” traži za svoj udeo i da cela stvar padne u vodu. Rusi će u tom slučaju slobodno moći da kažu da su sve učinili da olakšaju situaciju Srbiji i da su na kraju za manjak goriva i nedostatak nafte krivi oni koji su sankcije uveli SAD, a ne oni koji samo rade svoj posao u našoj zemlji.