Zaštita zdravlja najmlađih prioritet u borbi za čistiji vazduh

Zagađenje vazduha dospelo je na drugo mesto na globalnoj listi rizika za obolevanje i smrtnost ljudi, odmah iza visokog krvnog pritiska, a ispred pušenja cigareta i loše ishrane. Novina je i da je izveštaj „State of Global Air 2025”, koji je objavljen prošlog meseca, prvi put uključio demenciju kao jedan od uzroka smrti povezan sa zagađenjem vazduha, pored već odavno poznatih oboljenja: ishemijske bolesti srca, moždanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), infekcije donjih disajnih puteva, dijabetesa tip 2 i raka pluća.

Kako za „Politiku” pojašnjava profesor dr Zorana Jovanović Andersen, epidemiolog za zagađenje vazduha sa Univerziteta u Kopenhagenu, ovo svedoči o zabrinjavajućem uticaju čestica iz vazduha koje stižu do mozga kroz krv i čak direktno kroz nos preko mirisne (olfaktorne) membrane prouzrokuju neuroinflamaciju i oksidativni stres, a time ubrzavaju pad kognitivne funkcije kod starijih ljudi, doprinoseći razvoju demencije. 

– Najnovija istraživanja pokazuju da ti isti mehanizmi u mozgu pri izlaganju zagađenju vazduha rano u životu utiču na usporeni kognitivni razvoj dece i lošiju mentalnu sposobnost poput pamćenja, koncentracije i razvoja mišljenja, rešavanje zadataka i učenja jezika. Studije iz Danske sa oko 800.000 dece je pokazala da deca koja žive u delovima Danske sa najzagađenijim vazduhom su dobila lošije ocene na završnom ispitu u osnovnoj školi od dece koje žive u sredinama sa čistijim vazduhom. Zdravlje dece je sve veća i važnija tema u globalnoj diskusiji o zagađenju vazduha. Drugi svetski kongres o zagađenju vazduha u Kolumbiji, u martu ove godine, zaključio je da jedan od najvažnijih prioriteta u borbi za čistiji vazduh treba da bude upravo zaštita zdravlja dece. Čist vazduh je neophodan za zdrav i optimalan razvoj pluća, mozga i imunog sistema kod dece. Deca provode više vremena napolju, igraju se i više su aktivna, i time udišu više čestica nego odrasli, i posebno su osetljiva, jer su u rastu i razvoju – ističe naša sagovornica.

Kako pojašnjava, zagađenje vazduha kod zdrave dece može da prouzrokuje astmu, autizam, bronhitis i upalu pluća, i akutnu majeloidnu leukemiju, a najnovije studije pokazuju vezu sa psihološkim poremećajima kao što su depresija i anksioznost.

– Zagađenje vazduha posebno smeta deci koja imaju astmu, koja danima sa visokim zagađenjem imaju češće i teže simptome, otežano disanje... Tragičan slučaj devetogodišnje devojčice Ele Ado-Kisi-Debra pacijentkinje sa teškom astmom, koja je živela na prometnoj ulici u Londonu, i koja je umrla u zimu 2013. godine, bio je posledica jednog od napada astme prouzrokovan visokim zagađenjem tog dana. Ovaj slučaj je završio istorijskom sudskom presudom koja je ustanovila, prvi put u svetu, zagađenje vazduha kao jedini i glavni uzrok smrti Ele, i služi danas kao gorki podsetnik da zagađenje vazduha može da ima vrlo teške posledica za one koji su najslabiji i najosetljiviji – kaže dr Jovanović Andersen. 

Godine 2023. čak osam miliona ljudi u svetu umrlo je prevremeno zbog zagađenja vazduha. Samo pre par godina je zagađenje vazduha bilo četvrto na ovoj listi za obolevanje i smrtnost, posle pušenja i loše ishrane, ali uz to kako raste znanje ljudi o uticaju zagađenja vazduha na zdravlje, tako raste i broj ljudi koji se razboljeva i umire od zagađenja vazduha.

Prema rečima Dejana Lekića iz Nacionalne ekološke inicijative, izveštaj ’State of Global Air 2025’ je zaključio da svi dišemo vazduh koji može biti štetan po naše zdravlje: 99 odsto svetskog stanovništva, 94 odsto Evropljana i 100 odsto stanovnika Srbije diše vazduh sa koncentracijom čestica koje su štetne po zdravlje.

– Izveštaj „World Air Quality Report 2024” je ocenio globalno stanje kvaliteta vazduha za 2024. godinu. Ovaj sveobuhvatni izveštaj prikazuje podatke o kvalitetu vazduha po merenjima finih čestica (PM 2.5) prikupljene iz 8.954 grada u 138 zemalja, regiona i teritorija. Srbija je, posle Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, treća najzagađenija zemlja u Evropi, sa srednjom vrednosti PM 2.5 od 20.2 µg/m3, a 44. u svetu – pojašnjava dr Jovanović Anderson.

Prema poslednjem zvaničnom izveštaju o stanju kvaliteta vazduha na teritoriji Srbije, koje izrađuje Agencija za zaštitu životne sredine, vazduh je bio prekomerno zagađen na praktično svim lokacijama na kojima se mere koncentracije suspendovanih čestica, dakle u Kruševcu, Šapcu, Kragujevcu, Pirotu, Loznici, Čačku, Paraćinu, Zaječaru, Kraljevu, Novom Pazaru, Valjevu, Subotici, Somboru, Nišu, Boru, Pančevu, Smederevu, Užicu, Novom Sadu i Beogradu. U ovim mestima živi više od 70 odsto populacije Srbije prema popisu iz 2022. godine, kaže Lekić.

Posebno treba napomenuti, smatra Lekić, da je nakon uspostavljanja automatskog monitoringa kvaliteta vazduha u kontekstu merenja koncentracija suspendovanih čestica od početka ove godine, praktično zabeleženo prekoračenje i u mestima kao što su Prokuplje, Leskovac, Vranje, Negotin...

– Najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (European Environment Agency – EEA) u vezi sa temom kvaliteta vazduha, koji je publikovan prošle godine pod naslovom „Harm to human health from air pollution in Europe: burden of disease status”, govori, na osnovu zvaničnih podataka i analiza koja je nad njima sprovela EEA, nedvosmisleno potvrđuje tezu o veoma lošem stanju kvaliteta vazduha u Srbiji uz procenjenih 10.800 prevremenih smrti u 2022. godini usled povećanih koncentracija PM 2.5 čestica, i 1.500 prevremenih smrti usled visokih koncentracija prizemnog ozona. Ovo Srbiju svrstava odmah iza dve države sa najvećim posledicama zagađenog vazduha po ljudsko zdravlje u Evropi – Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije – dodaje Lekić.

Šta se može uraditi?

Naši sagovornici kažu da su mere neophodne u svim sektorima, od saobraćaja u gradovima, elektrifikacije vozila i smanjenja broja vozila u gradovima, do ulaganja u infrastrukturu za aktivan transport (javni saobraćaj, biciklizam, šetališta i zelene površine, zatvaranje ulica za saobraćaj). Potrebno je, kaže dr Jovanović Andersen, napuštanje upotrebe fosilnih goriva (uglja, drva) za grejanje u kućama (mala ložišta), kao i za proizvodnju energije, transformacija na zelene izvore energije (sunce, vetar). Pojedinci, a posebno oni koji su najosetljiviji (deca sa astmom, trudnice, stariji ljudi sa srčanim i plućnim hroničnim bolestima), ili oni koji žive u gradovima ili ulicama sa najzagađenijim vazduhom, mogu da se zaštite upotrebom maski ili prečišćivača vazduha u kućama. – Ali kolektivno moramo da radimo zajedno da obezbedimo dugoročna rešenja na državnom i lokalnom (gradskom) nivou, da se smanje emisije zagađenja vazduha i obezbedi čist i zdrav vazduh za sve građane Srbije. Znamo sigurno da će bilo koje smanjenje zagađenja vazduha da doprinese boljem zdravlju našeg stanovništva, jer će pomoći da se spreče nove bolesti, a i da plućni i srčani hronični bolesnici, deca koja imaju astmu, a i svi mi lakše dišemo i bolje se osećamo. Uz to, čistiji vazduh će dodatno doprineti boljem zdravlju našeg okoliša, prirode i borbi protiv klimatskih promena i usporiti globalno zagrevanje i negativne uticaje na zdravlje – zaključila je naša sagovornica.