Svečano otvaranje Ambasadorske konferencije Republike Srbije obeležila je snažna poruka predsednika Aleksandra Vučića o izazovima s kojima se suočava naša zemlja i ciljevima srpske diplomatije tokom predstojeće godine. Vučić je očuvanje mira i stabilnosti, odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, kao i dalji ekonomski razvoj, označio kao tri glavna cilja Srbije, iznoseći detalje o složenoj političkoj situaciji u kojoj ih je neophodno ostvariti. Na svečanosti održanoj juče u Palati „Srbija” Vučić je poručio da se svet suočava s velikim promenama i da je stoga uloga ambasadora morala da se preoblikuje.

„Nekada su ambasadori služili za uspostavljanje kontakta; danas tehnologija to olakšava. Ono što ostaje i što se povećava jeste uloga svakog od vas u kreiranju politike kroz uticaj na politiku zemalja u kojima služite, na različite načine”, rekao je Vučić, ukazujući na savremen zahtev da diplomate ne budu samo predstavnici, već aktivni učesnici uticaja. Napomenuo je da je očuvanje mira i stabilnosti najveći izazov za Srbiju u narednom periodu. „Ono što mi moramo da ostvarimo i to neće biti nimalo lako, sada to deluje kao nekakva besmislena floskula, kao nešto što je podrazumevajuće, kao nešto o čemu ne mora da se govori i kao nešto što ćemo svakako da ostvarimo. Najteži cilj za ostvarenje u narednom periodu biće očuvanje mira i stabilnosti u zemlji”, rekao je Vučić.

Kad je reč o situaciji u svetu, Vučić je naveo da je Srbija od američke administracije očekivala velike pomake napred, ali se to nije desilo, dodajući da je izostala i podrška drugih velikih sila u najtežim trenucima za našu zemlju. „Kad govorimo o carinama, sankcijama NIS-u, ništa od toga ne ide u prilog interesima Republike Srbije. Istovremeno, u trenucima kad nam je bilo teško, nismo tu podršku dobili ni od drugih velikih sila, ni na istoku, ni u EU”, rekao je Vučić. Dodaje da je bilo ko od velikih sila mogao u takvim nelakim trenucima za našu zemlju da kaže da je tu za nas, ali da je svako imao neke svoje dodatne razloge za pritisak, očekujući još više od Srbije i tražeći mnogo, a ne dajući ništa.

„Dobro smo razumeli tu poruku i mislim da je važno da smo je dobro razumeli, znajući da ne možemo sami u svetu. Zato i jesmo na evropskom putu i ostaćemo na evropskom putu, bar dok budem predsednik i dok bude ovakva parlamentarna većina, ali ovo nam je za nauk – da moramo sami da gradimo svoju snagu, da moramo o sebi da brinemo, ni o kome drugom i po tom pitanju da budemo veoma sebični, da se trudimo da uradimo što je moguće više za svoj narod, za svoje građane, a da ne razmišljamo hoće li neko drugi biti nama zadovoljan ili ne”, istakao je Vučić.

Osvrnuvši se na sukob u Ukrajini, podsetio je kako su se ciljevi i poruke svih strana u tom konfliktu menjali i sukob postajao sve žešći. „Kad o tome govorim, sasvim je jasno da, kad bi se rat sutra zaustavio, a pri tome cenimo i poštujemo napore predsednika SAD Donalda Trampa, ostao bi otvoreni sukob između Evropljana i Rusa”, dodao je Vučić.

Jedan od najupečatljivijih delova Vučićevog obraćanja bio je fokus na pitanje Kosova i Metohije, koje je ponovo istakao kao ključnu tačku spoljne politike. Vučić je rekao da Srbija ima „određene stvari u sefu” i da će kada dođe vreme predstaviti svoje adute u diplomatskoj borbi protiv talasa priznanja nezavisnosti tzv. Kosova. „Srbija mora da pokrene talas derekognicija kao odgovor na kampanju koja je počela kroz novu rundu priznanja tzv. Kosova od zemalja poput Sirije i Sudana. To će biti prioritet svakog srpskog diplomate u narednom periodu”, rekao je Vučić, naglašavajući izazove s kojima se srpska diplomatija suočava zbog promena u međunarodnim pozicijama nekih država prema Prištini. „Za nas je KiM neotuđivi deo Srbije, tako je bilo i tako će biti i znam da nije prijatno kad o tome morate da govorite u Londonu ili Vašingtonu, ali to je tako, te vas molim da nemamo rasprava u vezi sa tim, nemamo razgovora. U protivnom, niste zastupali našu politiku”, istakao je Vučić.

Ukazao je da Albanci i velike sile koje ih podržavaju ne poštuju ništa što je do sada potpisano u okviru dijaloga Beograda i Prištine. „Kad je reč o priznavanju tzv. Kosova, reč je o tuđim pretenzijama ne samo na teritoriju Srbije, već i na ceo regionalni prostor. U slučajevima priznanja Sudana i Sirije, jasan je i nedvosmislen uticaj Turske i Saudijske Arabije”, pojasnio je Vučić.

Istakao je da, kad su pokušali da u UN donesu rezoluciji o genocidu u Srebrenici, nisu Srbiju čak ni konsultovali, ni oko učešća, a kamoli oko odluke. „Zahvaljujući ogromnom angažmanu i radu, uspeli smo da pokažemo da jedna mala zemlja može da se suprotstavi i, ako hoćete u broju glasova, na neočekivan način, pobedi velike sile”, rekao je Vučić. Kako je naveo, to je bio prvi veliki poraz kombinovano najvećeg dela zemalja Evropske unije, ne računajući njih četiri koje su glasale ili protiv ili uzdržano i SAD, uprkos pritiscima koje su vršili na sve manje zemlje širom sveta. „Mi smo uspeli da ogromnom borbom, snagom i energijom ostvarimo veliku pobedu, bez obzira na to kako oni to računaju. Bez obzira na to što su pravila za ishod glasanja bila tragikomična i nimalo nisu priličila demokratskom uređenju država koje su izglasavanje rezolucije zahtevale”, istakao je Vučić.

Pored pitanja KiM, Vučić je upozorio da se intenzivno naoružavanje i formiranje vojnih saveza u regionu ne mogu potcenjivati, ocenivši da ti procesi predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike za Srbiju. Predsednik je posebno ukazao na sporazume o vojnoj saradnji između Prištine, Tirane i Zagreba, naglašavajući da politika regiona i šire postaje složenija i da Srbija mora pažljivo da prati te promene kroz svoju mrežu diplomatskih i bezbednosnih kanala. „Iznenada dobijate sastanke Prištine, Tirane i Zagreba, koje svi otprilike nipodaštavaju i kažu ’a gde će oni nas da napadnu’. Zašto su održali te sastanke? Što su potpisali ugovor o saradnji i vojnom savezu? Zbog čega? Zbog sira i vojne muzike? Nisu. Zbog čega su širili te vojne sporazume sa Slovenijom, zbog čega su pokušavali tako naporno da uvedu i Bugarsku u te procese? Sasvim je izvesno da to nisu radili zbog priče za novine. Naprotiv. I kad sam razgovarao s generalnim sekretarom NATO-a i kad sam razgovarao s ljudima u EU, svi su slegali ramenima”, rekao je Vučić.

Ukazao je da se posledice toga danas vide, od kršenja Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 do toga da Amerikanci nedvosmisleno i otvoreno naoružavaju Albance na Kosovu i Metohiji, kao i Turska. „Isporuka haubica i svega drugog ima jedan jedini cilj, a to je direktno ugrožavanje Srbije i njenog teritorijalnog integriteta i naravno napad na civilno stanovništvo i vojno-policijske strukture Srbije. Drugi cilj ne postoji. Zbog čega postoji toliko naoružavanje Republike Hrvatske? Jedna konstantna, permanentna kampanja protiv Republike Srbije i protiv srpskog naroda i svih predstavnika Srbije?”, upitao je Vučić.

Dodao je da su svi u okruženju ili u NATO-u ili na NATO putu, kao što je Bosna i Hercegovina. „Moje je pitanje – a protiv koga je to usmereno, od koga da se zaštitite? Valjda je NATO dovoljno jak da uvek i u svakom trenutku savlada neku malenu Srbiju. Teško da bi se Srbija usudila, a pritom i znaju da to nije naša politika da bilo koga napadnemo u regionu. Zbog čega stotine novih točkaša, oklopna vozila, avioni, protivvazduhoplovno oruđe i sve drugo? Zbog Austrije, koja je vojno neutralna? Samo na papiru, naravno, to je jasno svima. Neće biti. To je zbog Srbije”, rekao je predsednik.

Vučić je naveo da se zbog zaštite istočnog krila u eventualnom sukobu s Ruskom Federacijom gomilaju trupe u našem okruženju. „Naš je posao i svih koji se bave politikom da sačuvamo mir i da dobro razumemo šta nam rade, ali da na to reagujemo mirno, smireno i trpeljivo. Srbija, sve dok snaži svoje kapacitete i dok njena ekonomija ide jednakom brzinom ili raste brže nego njihove ekonomije, ne može da bude ugrožena. Zato je važno da svuda razgovorom, dijalogom pokušavamo da rešavamo probleme. Neće biti jednostavno, ali ćemo morati da sačuvamo mir jer smo generacije ljudi u našoj zemlji gubili od početka prošlog veka do kraja prošlog veka. Vreme je da imamo jedan vek mira, jedan vek stabilnosti i sigurnosti za naše građane. To nam je prvi cilj – očuvanje mira i stabilnosti”, istakao je predsednik Vučić.  

Kako navodi, drugi cilj je borba za teritorijalni integritet Srbije i istakao da odstupanja od Ustava Srbije i teritorijalnog integriteta naše zemlje ne sme biti. „Oko tog cilja niti ima posebnih razgovora, osim razgovora o tome kako da uređujemo naše odnose, ne po principima međunarodno priznatih država, već po principima boljeg života za sve koji žive na prostoru između Prištine i Beograda, ali odstupanja od Ustava Srbije i teritorijalnog integriteta naše zemlje ne sme biti. U skladu s tim razgovarati uvek sa svim vladama, osim sa onima čije je čedo nezavisno Kosovo. Sa njima oko toga nema šta da razgovaramo, jer su uvek bili i uvek će po tom važnom pitanju biti protiv nas”, rekao je Vučić.

Predsednik navodi kao treći cilj ubrzavanje ekonomskih aktivnosti Srbije. „Zbog tog cilja biće potrebno značajnije prisustvo srpskih diplomata u azijskim, afričkim i centralno i južnoameričkim državama. To naročito važi za Kinu, ali važi i za neke druge azijske zemlje, jer tu nemamo jednostavno dovoljno ljudi da to radimo. Ekonomija je za nas od ključnog značaja, posebno nove tehnologije, veštačka inteligencija i povezivanje sa svima od kojih možemo da dobijemo nova tehnološka znanja, kao i korišćenje kapaciteta nuklearne energije i izgradnja malih i velikih nuklearki, jer su to stvari o kojima mi ne znamo gotovo ništa ili veoma malo i zato je važno da školujemo što je moguće veći broj ljudi i da saznamo što je moguće više”, rekao je Vučić podsetivši i da se Srbija nalazi na evropskom putu i dodao da je posao svih srpskih diplomata da urade sve što je moguće da država na tom putu napreduje, ali da granice moraju da postoje i da granica poniženja mora da bude poslednja granica.

Prekinuli smo poniženje države u razgovorima o REM-u

Predsednik Vučić je razgovore o REM-u ocenio kao ponižavajuće za jednu državu, navodeći da je jedini princip bio da navodno nezavisni kandidati moraju da imaju većinu. „Zaista me je sramota bilo kako su izgledali razgovori o REM-u, koliko smo se kao država ponižavali, na šta smo sve pristajali, šta smo sve radili, da je u jednom trenutku to moralo da bude prekinuto. Oni to otvoreno govore, oni znaju da su to ljudi koji su protiv nas, nikakvi to nezavisni kandidati nisu, nisu se čak tako ni ponašali i nisu se ni trudili da nam to objasne, jer smo znali da je reč o našim političkim protivnicima”, kaže Vučić.

Kako kaže, tokom razgovora o REM-u nisu postojali nikakvi principi ni zakoni. „Jedini je princip bio oni moraju da imaju većinu. Kako da imaju većinu, zašto, gde to piše, zbog čega? Ne zna se. I od sedam prema dva, poklonite im šest prema tri. Hajde, učinite im da ne biste imali dvotrećinsku većinu, da ne možete da donosite odluke protiv nekih od njihovih medija, dajte im da bude pet prema četiri. Na kraju su rekli da ne može da se prihvati odluka 20 saveta nacionalnih manjina od 24, već mora da bude jedan od dva kandidata od preostala četiri saveta nacionalnih manjina jer ti su, valjda za njih, pa je četiri više od 20. Država je ponudila da odnos u REM-u bude četiri-četiri, ali da ni to nije prihvaćeno. Onda smo ponudili i rekli, evo nema problema, evo vi izaberite predsednika, mi ćemo da imamo prvi godinu dana pet na četiri, a onda idemo u rotaciju. Vi imajte većinu pet prema četiri, a mi da imamo predsednika REM-a, ali ni taj predlog nije prihvaćen”, podsetio je Vučić.

Prema rečima predsednika, to im nije odgovaralo jer traže da oni budu prve dve godine računajući da se završe izbori u kojima bi mogli da ne dozvole postojanje onih medija koji se njima ne dopadaju, a da jedini „profesionalni, nezavisni” budu oni koji svakoga dana obmanjuju, lažu i falsifikuju realnost. „Uspeli su u nekom trenutku čak i Anu Brnabić, koja se borila veoma hrabro, da je bukvalno ljudski slome. Imala je problem i unutar stranke kojoj pripada i pred svima drugima. Ja sam morao bukvalno i nju da zaštitim, a vidim žena plače iznenada jer je pod nemogućim pritiskom. I ne sanjate kako to izgleda. Prekinuo sam to i rekao – do viđenja, prijatno, završeno, sad neka bude kako god hoćete. Ne razumete kakva su to poniženja bila. Ne razumete na kakve smo mi gluposti pristajali”, rekao je Vučić.

Đurić: Treba jasno zastupati interese naše zemlje

Ambasadorsku konferenciju formalno je otvorio ministar spoljnih poslova Marko Đurić, naglasivši težinu trenutka za srpsku diplomatiju. U uvodnoj izjavi, Đurić je istakao da Srbija živi na razmeđu epoha, u vremenu kada se događaji smenjuju munjevito, a uloga diplomatije se ubrzano menja. „Ovaj skup predstavlja potrebu, ne samo formalnu ceremoniju, već ključnu platformu da naši ambasadori iz prve ruke čuju prioritete spoljne politike, razmene stavove i zajedno definišu put koji nas očekuje u 2026. godini”, rekao je Đurić, ukazujući na kompleksnost globalnih izazova koji zahtevaju koordinisanu i snažnu diplomatsku akciju.

Đurić je posebno naglasio da je Kosovo i Metohija jedno od centralnih pitanja kojim će se Srbija intenzivno baviti u narednoj godini, pozivajući diplomate da se pripreme za „značajne izazove i prilike” u globalnom javnom i političkom prostoru. „Pažnju u 2026. godini treba posvetiti javnoj diplomatiji. Danas se borba za srpske nacionalne interese u velikoj meri odvija u javnoj i u virtuelnoj sferi. Tu svi moramo da ponesemo deo odgovornosti. Naravno, borbu predvode predsednik, vlada, ministri, ali i šefovi diplomatsko-konzularnih predstavništava imaju značajan udeo u odgovornosti da u zemljama prijema na jasan, koncizan, ubedljiv i artikulisan način predstave ono što su državne pozicije Srbije”, rekao je Đurić dodajući da je reč o borbi da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Republike Srbije, koja mora da bude predstavljena kao prioritet najširoj javnosti u zemljama prijema, bez obzira na to da li one priznaju tzv. Kosovo ili ne.

Konkurs „Budi srpski diplomata”

Ministar Đurić je najavio da će prioritet u radu Ministarstva spoljnih poslova u 2026. godini biti jačanje kadrovskih kapaciteta i potencijala i istakao da zato narednu godinu MSP počinje javnim pozivom na konkurs „Budi srpski diplomata”. „Glavni cilj je da na meritokratskim osnovama privučemo kvalitetne ljude različitih profila, različitih profesionalnih i ličnih pozadina, koji će ojačati našu diplomatsku službu, ali ojačati i tehničke službe ministarstva. Kako samog ministarstva, tako i diplomatsko-konzularnih predstavništava. Svi znamo koliko nam treba i novih kvalitetnih mladih diplomata, ali i koliko nam treba i vezista, tehničkih sekretara, različitih ljudi s novim veštinama koje nalaže vreme u kojem živimo i u kojem se nalazimo”, rekao je Đurić.