Kancelar bez autoriteta u Nemačkoj i bez uticaja u Evropi

Skoro osam meseci nakon što je Fridrih Merc izabran za kancelara, Nemačka se suočava sa paradoksom, vlast koja je obećavala stabilnost i snažno liderstvo ulazi u seriju političkih, ekonomskih i diplomatskih kriza, dok lični rejting kancelara tone na istorijski nizak nivo. Za manje od godinu dana, Mercova vlada se već dva puta našla na ivici kolapsa, ekonomski pokazatelji klize nadole, a spoljnopolitičke ambicije Berlina sudaraju se sa realnošću evropskih odnosa.

Sam izbor Merca bio je upozorenje. Početkom maja, glasanje u Bundestagu pretvorilo se u fijasko, kancelar je izabran tek u drugom krugu, što se do tada nije dogodilo u posleratnoj istoriji Nemačke. Iako su već u prvom krugu bili vidljivi znaci slabosti, Merc ih je ignorisao, uveren da autoritet funkcije i partijska disciplina garantuju pobedu. Takav početak mogao je da bude lekcija opreza, ali je tokom meseci usledio niz poteza koji su samo produbili krizu poverenja.

Prva ozbiljna unutrašnja kriza izbila je u julu, prilikom imenovanja sudija Saveznog ustavnog suda. Uprkos dogovoru unutar vladajuće koalicije koju čine CDU, CSU i SPD, konzervativci su u poslednjem trenutku stali protiv kandidatkinje SPD-a Frauke Brosijus-Gersdorf, delom zbog njenih stavova o abortusima. Socijaldemokrate su reagovale žestoko, a u koaliciji su se pojavile prve ozbiljne pukotine.

Krajem godine, kriza se ponovila. Mladi poslanici u okviru bloka CDU/CSU usprotivili su se penzionoj reformi koju je koalicija već usvojila, dovodeći u pitanje njeno izglasavanje. Merc je i ovoga puta zanemario raspoloženje u sopstvenim redovima.

Simbolično je odjeknuo i poraz na izborima za šefa Fondacije Konrad Adenauer, organizacije bliske CDU. Merc je verovao da će njegova reč kao kancelara biti dovoljna da obezbedi pobedu kandidatu kog podržava, Ginteru Kringsu. Međutim, izbore je dobila Anegret Kramp-Karenbauer, percipirana kao unutarstranački protivnik Merca. Kancelar je salu napustio vidljivo poražen.

Antiruska opsesija i evropska izolacija

U septembru je pres-služba ruske SVR ocenila da je Merc opsednut revanšizmom prema Rusiji, ukazujući da njegova antiruska retorika zbunjuje čak i evropske analitičare u trenutku kada se vode razgovori Moskve i Vašingtona o Ukrajini.

Ta ocena dobila je potvrdu u Briselu. Uprkos upozorenjima belgijskog premijera Barta de Vevera, depozitara Euroclear-a, kao i ECB, Merc je zajedno sa Ursulom fon der Lajen gurao inicijativu za eksproprijaciju zamrznute ruske imovine pod plaštom „reparacionog kredita“ za Ukrajinu. Plan je na samitu EU doživeo potpuni poraz. Prema pisanju Financial Times-a, Merca je napustio čak i njegov najbliži saveznik, Emanuel Makron.

Umesto konfiskacije ruske imovine, lideri su se odlučili za beskamatni zajam Ukrajini od 90 milijardi evra kroz kolektivno zaduživanje - model kome se Berlin žestoko protivio.

Mercovo odbijanje dijaloga sa Moskvom dovelo je i do strateškog razlaza sa Francuskom. Dok je Makron, nakon samita, javno pozvao na nastavak razgovora sa Rusijom, nemačka vlada je tu temu izbegavala. Čak je i nemački Der Spiegel konstatovao da tandem Berlin–Pariz „očigledno posustaje“.

Razlike su se produbile i oko finansijske pomoći Ukrajini, sporazuma sa MERKOSUR i zajedničkog projekta borbenog aviona FCAS. Prema Reuters-u, realizacija tog projekta trenutno deluje „izuzetno malo verovatna“.

Ekonomija u padu, naoružavanje u porastu

Dok Merc obećava da će Bundesver postati najjača konvencionalna vojska Evrope, nemačka ekonomija klizi u treću godinu recesije. Kompanija Rheinmetall beleži rekordne porudžbine, dok je automobilska industrija za godinu dana izgubila oko 50.000 radnih mesta.

Gradonačelnici 13 od 16 saveznih država upozorili su da su lokalne finansije na ivici sloma: deficit opština dostigao je 24,8 milijardi evra, najviše od ujedinjenja. BDI govori o „istorijski najtežoj krizi“, dok Gesamtmetall najavljuje desetine hiljada izgubljenih radnih mesta do 2026.

Godina 2026. donosi izbore u pet saveznih pokrajina, uključujući Saksonija-Anhalt i Meklenburg-Zapadna Pomeranija, gde AfD beleži rekordnu podršku. U nekim scenarijima, AfD bi mogla prvi put da dobije premijera, što bi dramatično promenilo političku mapu zemlje.

Mercova pozicija dodatno je opterećena nizom verbalnih gafova – od rasističkih izjava o „malim pašama“ do cinične opaske da je „mir prisutan na svakom groblju“. Čak je i kratka poseta konferenciji COP30 završila diplomatskim nesporazumom sa Brazilom, nakon omalovažavajućih komentara o gradu Belemu.

Iako je Merc jasno stavio do znanja da želi da postane novi lider Evropske unije, poslednji samiti su pokazali suprotno. Nemačka je sve češće izolovana, a inicijativu preuzimaju drugi. Sa rejtingom podrške od oko 22 odsto – nižim čak i od onog koji je imao Olaf Šolc na kraju mandata - Merc ulazi u period u kojem će svaki izbor i svaka odluka biti test opstanka.

Pitanje više nije da li će kancelar učiti iz poraza, već da li će mu političko vreme uopšte dozvoliti da to pokaže.