Minhen otkrio produbljivanje vojne saradnje Hrvatske, Albanije i Prištine

Minhen – Na marginama ovogodišnje Minhenske bezbednosne konferencije održan je sastanak ministara odbrane Hrvatske i Albanije, Ivana Anušića i Pira Vengua, sa ministrom odbrane privremenih institucija u Prištini Ejupom Maćedoncijem.

Iako je formalno reč o nastavku saradnje u oblasti odbrane, susret je u Beogradu protumačen kao deo šireg procesa institucionalnog povezivanja Zagreba, Tirane i Prištine u bezbednosnoj sferi.

Prema objavama učesnika na društvenim mrežama, razgovori su bili usmereni na produbljivanje saradnje u odbrambenoj industriji, razvoj proizvodnih kapaciteta i zajedničke projekte u skladu sa NATO standardima. Ministarstvo odbrane privremenih institucija u Prištini saopštilo je da je posebna pažnja posvećena unapređenju vojne industrije i izgradnji kapaciteta, dok je albanska strana naglasila „sledeće korake u zajedničkim projektima usmerenim na jačanje saradnje u odbrani“.

Hrvatski ministar je na mreži Iks naveo da je bilo reči o trenutnim i budućim aktivnostima u okviru deklaracije o saradnji u oblasti odbrane, uz tvrdnju da „ništa nije sporno“ i da je inicijativa usmerena na jačanje stabilnosti i bezbednosti jugoistočne Evrope.

Memorandum iz Tirane i sporna tumačenja

Sastanak u Minhenu dolazi nepunih godinu dana nakon što su Albanija, Hrvatska i Priština 18. marta 2025. godine u Tirani potpisale memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti.

Najviši predstavnici Srbije tada su ocenili da takav dokument predstavlja kršenje Subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, ističući da je reč o inicijativi direktno usmerenoj protiv Srbije.

Prema Rezoluciji 1244, međunarodne snage KFOR predstavljaju jedinu legalnu oružanu silu na prostoru Kosova i Metohije, što je u Beogradu više puta naglašeno kao ključna pravna činjenica u kontekstu formiranja i jačanja bezbednosnih struktura u Prištini.

Reakcija Beograda: „Najveća pretnja Srbiji“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Minhenu da vojni savez Zagreb–Priština–Tirana predstavlja „najveću pretnju Republici Srbiji“.

On je novinarima poručio da je Srbija „i te kako ugrožena“ formiranjem takvog bloka i dodao da ga posebno zabrinjava „ćutanje i pravljenje da se ne razume pitanje zašto je taj savez formiran“.

Iz Beograda se već mesecima postavlja pitanje da li je reč o isključivo tehničkoj saradnji ili o strateškom bezbednosnom povezivanju koje bi moglo imati širi politički i vojni značaj u regionu.

Intenziviranje kontakata ministara odbrane tri strane, uz naglašenu saradnju u odbrambenoj industriji i proizvodnim kapacitetima, ukazuje da proces nije simboličan, već strukturni.

Za Zagreb i Tiranu, članice NATO-a, saradnja sa Prištinom predstavlja deo njihove regionalne politike. Za Beograd, međutim, takav format saradnje otvara pitanja vojne ravnoteže, poštovanja međunarodnog prava i buduće arhitekture bezbednosti na zapadnom Balkanu.

Da li je reč o inicijativi usmerenoj na jačanje regionalne stabilnosti ili o stvaranju novog bezbednosnog bloka čiji je politički signal jasan – ostaje pitanje koje će, sudeći po izjavama i diplomatskim aktivnostima, u narednim mesecima biti jedno od ključnih u odnosima Srbije sa delom suseda.