Da li će se oruž­jem tr­go­va­ti kao ba­na­na­ma

U uvod­noj sce­ni fil­ma „Go­spo­dar rat”, tr­go­vac oruž­jem Ju­rij Or­lov po­sma­tra svet kroz sta­ti­sti­ku: po­sto­ji je­dan pi­štolj na sva­kih dva­na­est lju­di na pla­ne­ti. Je­di­no pi­ta­nje ko­je se­bi po­sta­vlja je: „Ka­ko na­o­ru­ža­ti osta­lih je­da­na­est?” U Evrop­skoj uni­ji su ovaj tri­ler de­ce­ni­ja­ma ve­ro­vat­no gle­da­li sa ga­đe­njem. Za­jed­nič­ka po­zi­ci­ja EU 2008/944/CFSP po­sta­vi­la je osam kri­te­ri­ju­ma ko­je dr­ža­ve čla­ni­ce mo­ra­ju uze­ti u ob­zir pre ne­go što iz­da­ju do­zvo­lu za iz­voz na­o­ru­ža­nja: po­što­va­nje me­đu­na­rod­nih oba­ve­za, ljud­ska pra­va u ze­mlji od­re­di­šta, unu­tra­šnju si­tu­a­ci­ju, oču­va­nje mi­ra, bez­bed­nost čla­ni­ca i sa­ve­zni­ka, po­na­ša­nje kup­ca, ri­zik od pre­u­sme­ra­va­nja opre­me i kom­pa­ti­bil­nost sa eko­nom­skim raz­vo­jem.

Me­đu­tim, za­ko­no­dav­ni pa­ket Om­ni­bus o od­bram­be­noj sprem­no­sti, ko­ji je Evrop­ska ko­mi­si­ja pred­sta­vi­la pro­šle go­di­ne i ko­ji još če­ka na gla­sa­nje u Evrop­skom par­la­men­tu, pre­ti da iz te­me­lja pro­me­ni pra­vi­la pro­iz­vod­nje i pro­da­je oruž­ja. Srž pred­lo­ga le­ži u iz­me­na­ma Op­šte do­zvo­le za tran­sfer (GTL), ko­je bi u prak­si mo­gle osla­bi­ti kon­tro­lu ka­da oruž­je mo­že da ode u tre­će ze­mlje ko­je su če­sto zo­ne su­ko­ba. Ti­me EU prak­tič­no pred­la­že da se pre­ma oruž­ju po­stu­pa kao pre­ma ba­na­na­ma ili čo­ko­la­di.

U prak­si, na pri­mer, ako Ne­mač­ka pra­vi mo­tor za tenk, Fran­cu­ska ku­po­lu, a Ita­li­ja ga skla­pa, po no­vim pra­vi­li­ma sa­mo Rim bi od­lu­či­vao gde tenk mo­že za­vr­ši­ti, dok je ra­ni­je sva­ka dr­ža­va sa ude­lom u pro­iz­vod­nji mo­gla da sta­vi ve­to na iz­voz.

Ipak, pri­me­ri iz pro­šlo­sti po­ka­zu­ju ka­ko su se i ova pra­vi­la mo­gla za­o­bi­ći ka­da po­sto­ji za­jed­nič­ki in­te­res. Od 2015. go­di­ne oruž­je sa Sta­rog kon­ti­nen­ta is­po­ru­če­no je Sa­u­dij­skoj Ara­bi­ji i Uje­di­nje­nim Arap­skim Emi­ra­ti­ma, a po­tom se ko­ri­sti­lo u ra­tu u Je­me­nu.

„Ni­je taj­na da je naf­ta je­dan od glav­nih po­kre­ta­ča tr­go­vi­ne. Ona omo­gu­ća­va evrop­skim dr­ža­va­ma da s jed­ne stra­ne do­bi­ju pri­stup naf­ti, a s dru­ge stra­ne da is­po­ru­ču­ju oruž­je tim istim ze­mlja­ma ko­je snab­de­va­ju naf­tom”, re­kao je Frank Slij­per, iz ho­land­ske mi­rov­ne or­ga­ni­za­ci­je PAX. Ka­ko je do­dao, rat u Ukra­ji­ni do­dat­no je pro­du­bio pro­blem sa po­što­va­njem po­sto­je­ćih re­gu­la­ti­va.

„Sve što je po­ve­za­no sa kon­tro­lom iz­vo­za oruž­ja na­šlo se pod ve­li­kim pri­ti­skom jer EU že­li da oja­ča sop­stve­nu voj­nu in­du­stri­ju i ta­da se stro­ga pra­vi­la do­ži­vlja­va­ju kao pre­pre­ka na­pret­ku”, na­veo je Slij­per.

No­va bri­sel­ska stra­te­gi­ja za pro­iz­vod­nju i iz­voz oruž­ja isto­vre­me­no od­ra­ža­va bez­bed­no­sne za­bri­nu­to­sti, jer ame­rič­ka bez­u­slov­na po­dr­ška kao da vi­še ni­je ga­ran­to­va­na, dok su eko­nom­ske am­bi­ci­je, sa­že­te u iz­ve­šta­ju Ma­ri­ja Dra­gi­ja o kon­ku­rent­no­sti EU. Vla­de ši­rom Evro­pe na­da­ju se da će sto­ti­ne mi­li­jar­di do­la­ra po­ve­ća­ne voj­ne po­tro­šnje po­di­ći nji­ho­ve po­su­sta­le eko­no­mi­je. Ipak, ni­je ja­sno da li će ve­ći bu­dže­ti za od­bra­nu do­ne­ti zna­ča­jan, du­go­ro­čan pri­vred­ni rast ili će pre sve­ga po­di­ći vred­nost kom­pa­ni­ja ko­je pro­iz­vo­de oruž­je. To, me­đu­tim, ne uma­nju­je na­de. Bri­tan­ski pre­mi­jer Kir Star­mer obe­ćao je da će is­ko­ri­sti­ti ono što je na­zvao „od­bram­be­nom di­vi­den­dom” – in­ve­sti­ci­jom ko­ja mo­že da otvo­ri no­va rad­na me­sta i do­ne­se „ogro­man rast in­du­strij­skih ka­pa­ci­te­ta”. U Ne­mač­koj pro­iz­vo­đač oruž­ja „Rajn­me­tal” pla­ni­ra da otvo­ri 8.000 no­vih rad­ni­ka u na­red­nih go­di­nu da­na, što pod­sti­če spe­ku­la­ci­je da ši­re­nje od­bram­be­ne in­du­stri­je mo­že po­mo­ći u ubla­ža­va­nju gu­bi­ta­ka rad­nih me­sta u po­sr­nu­lom auto­mo­bil­skom sek­to­ru ze­mlje. Ka­ko je to for­mu­li­sa­la pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je Ur­su­la fon der La­jen: „Eko­nom­ska sna­ga i evrop­ski plan po­nov­nog na­o­ru­ža­va­nja dve su stra­ne iste me­da­lje.”

Ali, ka­ko sma­tra Itan Il­zec­ki, pro­fe­sor na Lon­don­skoj ško­li eko­no­mi­je, „po­sto­ji vi­še na­či­na da se ovo po­gre­šno ura­di”. Nje­gov ko­le­ga sa Har­var­da Ke­net Ro­gof, do­da­je da se ve­li­ke pri­vred­ne ko­ri­sti od voj­ne po­tro­šnje po­ja­vlju­ju se tek du­go­roč­no. I to sa­mo ako se zna­čaj­na sred­stva ula­žu u is­tra­ži­va­nje i raz­voj ko­ji se po­tom pre­li­va u ci­vil­ni sek­tor.

„Ne­ma ni­čeg do­brog u to­me što mo­ra­te da ku­pi­te tenk ume­sto da iz­gra­di­te ško­lu”, za­klju­čio je Ro­gof.