Knežević: Crna Gora ulazi u ozbiljnu bezbednosnu krizu

PODGORICA – Predsednik i poslanik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da Crna Gora ulazi u ozbiljnu bezbednosnu krizu, upozoravajući da je ona posledica političkog balansa između Pokreta Evropa sad (PES), koji kontroliše Agenciju za nacionalnu bezbednost (ANB), i Demokrata, koje upravljaju Upravom policije.

Gostujući u emisiji „Naglas“ na Televiziji Crne Gore, Knežević se osvrnuo i na navodni slučaj koji se, kako je rekao, svojevremeno vodio protiv aktuelnog glavnog specijalnog tužioca dok je bio pripravnik, a koji je, prema pojedinim tvrdnjama, bio povezan sa dilovanjem droge u jednom podgoričkom stanu.

On je naglasio da informacije kojima raspolaže ne moraju biti tačne i da je oprezan kada je reč o takvim navodima, ali je dodao da podaci do kojih je došao ukazuju na to da je o slučaju o kojem je ranije govorila bivša predsednica Vrhovnog suda Vesna Medenica ipak bila vođena određena istraga.

Knežević je ocenio da bi trebalo ispitati da li je jedan pokojni policijski inspektor u prošlosti vodio predmet protiv glavnog specijalnog tužioca Vladimira Novovića.

Govoreći o demantiju koji je usledio nakon tvrdnji Vesne Medenice, lider DNP-a je ocenio da je neobično što se oglasilo Specijalno državno tužilaštvo, a ne lično Novović.

„To dovodi do identifikacije glavnog specijalnog tužioca sa institucijom na čijem je čelu. Na taj način se šalje opasna poruka: ’ko mene takne, taknuo je Specijalno državno tužilaštvo’“, naveo je Knežević.

On je dodao da, kada nije reč o političkim temama, iza demantija treba da stane konkretna osoba imenom i prezimenom.

Prema njegovim rečima, navode o ovom slučaju trebalo bi da ispitaju i nadležni organi, uključujući i Agenciju za nacionalnu bezbednost.

Knežević se osvrnuo i na slučajeve Miloša Medenice i Mirjane Pajković, ocenjujući da oni, kako je rekao, više razaraju bezbednosni sektor nego kavački i škaljarski klan zajedno.

On je optužbe koje je Miloš Medenica izneo na račun Lazara Šćepanovića ocenio kao veoma ozbiljne i upitao zašto se direktor policije, koji se inače oglašava o brojnim pitanjima, o tim navodima do sada nije izjasnio.

Lider DNP-a pozvao je tužilaštvo da ispita taj slučaj, navodeći da je neophodno utvrditi činjenice.

Knežević je ukazao i da ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović, kao ni Šćepanović, više ne tvrde da je Miloš Medenica veštačka inteligencija, već ga sada smatraju stvarnom osobom, ali da im je, kako je rekao, problem to ko mu dostavlja informacije i ko ga skriva, a ne da li su te informacije tačne i da li ih treba proveriti.

Govoreći o izmenama zakona koji se odnose na bezbednosni sektor, Knežević je ocenio da nova zakonska rešenja faktički legalizuju ranije zloupotrebe službenog položaja u bezbednosnim strukturama.

On je podsetio da DNP ni na julskom zasedanju parlamenta nije podržao izmene i dopune zakona o ANB-u i unutrašnjim poslovima.

„To znači da možemo komotno da se izvinimo Veselinu Veljoviću i Slavku Stojanoviću za sve što su radili u prethodnom periodu, jer su bili vizionari. Ovim zakonom je normirano sve što su bile zloupotrebe službenog položaja i delovanje partijske policije koja je bila udarna pesnica Demokratske partije socijalista“, ocenio je Knežević, govoreći o Zakonu o unutrašnjim poslovima.

Kada je reč o Zakonu o ANB-u, lider DNP-a smatra da on predstavlja „odu i pohvalu“ bivšem direktoru te službe Dejanu Peruničiću, protiv koga je podignuto više optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog prisluškivanja.

„Izgleda da je Peruničić bio revolucionar u kršenju građanskih prava i sloboda“, naveo je Knežević.

Prema njegovoj oceni, predložena zakonska rešenja vode ka „orvelovskoj Crnoj Gori“ u kojoj bi Agencija za nacionalnu bezbednost imala široka ovlašćenja nad građanima.

Kako je naveo, ta ovlašćenja bi, između ostalog, omogućila praćenje kretanja građana, ulazak u stanove bez sudske odluke, produžavanje mera nadzora i naknadno traženje sudske potvrde, kao i pravo službenika ANB-a da nose oružje, privode i saslušavaju građane.

„U slučaju Zakona o unutrašnjim poslovima, u potpunosti je suspendovan Ustav“, ocenio je Knežević.

On je ponovio da Crna Gora ulazi u ozbiljnu bezbednosnu krizu, nastalu zbog političke podele u bezbednosnom sektoru.

„To nas neodoljivo podseća na vreme Demokratske partije socijalista i bilo je prirodno da budemo protiv toga“, rekao je Knežević.

Prema njegovim rečima, pojedini ljudi koji su, kako je naveo, bili „udarne pesnice“ nekadašnjih čelnika Uprave policije Veselina Veljovića i Slavka Stojanovića i dalje se nalaze na važnim pozicijama u policiji.

On je naveo imena više službenika, uključujući Pekovića, Radusinovića – za koga tvrdi da je učestvovao u hapšenju njegove majke – kao i Bulatovića i Razića, koje je opisao kao učesnike u razbijanju demonstracija Demokratskog fronta.

Knežević je pomenuo i službenike koji se nalaze u takozvanom odeljenju „Čepurci“, navodeći da i dalje funkcionišu bez sankcija.

On je ukazao i na slučaj Rečevića, koji je izabran za predsednika Džudo saveza, a za koga tvrdi da je bio među glavnim ljudima koji su učestvovali u razbijanju demonstracija.

Knežević je podsetio i na slučaj vatrogasca Nikolaja Dragovića, za koga je, kako je rekao, organizovan prijem na kojem mu je Veselin Vešović uručio odlikovanje.

„To je čovek koji me je napao na protestima 2015. godine i nijednog dana nije odgovarao“, naveo je Knežević, pominjući i Sašu Mujovića.

On je postavio pitanje da li su pojedini ljudi, kako je rekao, „preobukli političke dresove“ i sada služe drugoj političkoj partiji.

„Jedan broj ljudi, zbog veza sa organizovanim kriminalom, ne zaslužuje da bude u policiji. Građani Crne Gore ne zaslužuju da strepe da dolazi vreme revolucionarnih sudova i ovlašćenja bilo koga u ANB-u i Upravi policije“, poručio je Knežević.

Govoreći o svom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, što mu, kako je naveo, politički protivnici često prebacuju, Knežević je ocenio da i pojedini funkcioneri crnogorske vlade imaju kontakte sa srpskim predsednikom, ali da to ne žele javno da priznaju.

„Mislite li da se Milojko Spajić nikada ne čuje sa Vučićem? Mislite li da nikada nije tražio od njega pomoć?“, upitao je Knežević.

On je dodao da je spreman da se veštače njegov i Spajićev telefon.

„Da se vidi ko se više čuje sa Sinišom Malim ili Vučićem“, zaključio je lider DNP-a.