Ko je izdao teren: ZLF otišao na evropsku turneju, studenti ostali na ulici

Dok se u Srbiji završava kampanja pred lokalne izbore u nedelju, deo opozicione scene, okupljen oko Zeleno-levog fronta (ZLF), svoje aktivnosti usmerava ka inostranstvu. Predstavnici te političke grupacije započeli su seriju sastanaka u Briselu, najavljujući nastavak turneje u Parizu, Berlinu, Stokholmu, Hagu i Oslu, sa ciljem, kako navode, obezbeđivanja šire međunarodne podrške.

Prema rečima ko-predsednika ZLF-a Radomira Lazovića, akcenat razgovora sa evropskim zvaničnicima stavljen je na pitanje izbornih uslova u Srbiji i, kako tvrde, „manipulacije na lokalnim izborima“, koje vide kao uvod u eventualne probleme na parlamentarnim izborima. Istovremeno, ZLF ističe da paralelno deluje i na terenu kroz podršku lokalnim listama.

Međutim, takav raspored aktivnosti otvara pitanje političkog prioriteta u trenutku kada se unutar opozicionog i protestnog korpusa već duže vreme kao ključni resurs pominju studentski pokreti i blokade. Upravo su ti pokreti, u javnim nastupima dela proevropske opozicije, predstavljani kao nosioci društvene energije i autentičnog otpora, uz naglašenu deklarativnu podršku političkih aktera.

U tom kontekstu, odlazak u Brisel i Pariz u završnici kampanje može se tumačiti i kao signal različitog razumevanja političke strategije unutar samog opozicionog bloka. Dok jedan deo aktera insistira na institucionalnom i međunarodnom pritisku, drugi, pre svega aktivistički i studentski krugovi, očekivali su vidljivije prisustvo i angažman na terenu u Srbiji.

Taj raskorak između retorike i prakse već je postao predmet tihih, ali primetnih napetosti unutar takozvanog „blokaderskog“ korpusa. Iako se javno insistira na jedinstvu i zajedničkom cilju, činjenica da se ključni politički akteri u osetljivom trenutku nalaze van zemlje, dok se mobilizacija birača i aktivista odvija unutar lokalnih sredina, ostavlja prostor za različita tumačenja.

Dodatnu dimenziju daje i činjenica da ZLF i srodne stranke – uključujući Pokret slobodnih građana, Stranku slobode i pravde, SRCE i Narodni pokret Srbije – već mesecima deluju u okviru šireg proevropskog bloka, koji paralelno gradi i unutrašnju i spoljnopolitičku platformu. Upravo ta dvostruka strategija, međutim, u praksi sve češće dovodi do pitanja o tome gde se u datom trenutku nalazi težište političke borbe.

Sagovornici iz političkog života ukazuju da bi naredni dani mogli pokazati da li će ovakav pristup ojačati poziciju proevropske opozicije ili će, naprotiv, produbiti već postojeće pukotine između političkih organizacija i aktivističkih grupa koje su do sada delovale kao njihov prirodni saveznik. U atmosferi u kojoj se očekuje jasan politički rezultat na biralištima, svaka disonanca unutar istog fronta dobija dodatnu težinu.