Ame­rič­ki pred­sed­nik ne pre­sta­je da iz­ne­na­đu­je iz­ja­va­ma o ra­tu pro­tiv Ira­na za ko­ji po­sle me­sec da­na od po­če­ta­ka ra­zor­nih va­zdu­šnih na­pa­da mi­sli da će na kra­ju do­bi­ti ako ame­rič­ka či­zma kro­či na tlo Islam­ske Re­pu­bli­ke.

Po­sle že­sto­ke pret­nje da će SAD po­sta­ti „naj­go­ra noć­na mo­ra Ira­nu” ako ne pre­sta­ne na nje­gov mir, sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti ka­sni­je Do­nald Tramp je re­kao da od­la­že pla­no­ve za po­če­tak uni­šta­va­nja iran­skih ener­get­skih po­stro­je­nja za još 10 da­na. No­vi ul­ti­ma­tum Te­he­ra­nu za otva­ra­nje Or­mu­skog mo­re­u­za is­ti­če 6. apri­la.

Ali na­ža­lost rat se sve vi­še za­huk­ta­va. Polj­ski pre­mi­jer Do­nald Tusk ju­če je iz­ja­vio da bi u idu­ćim da­ni­ma mo­glo do­ći do „no­ve eska­la­ci­je” na Bli­skom is­to­ku, po­zi­va­ju­ći se na in­for­ma­ci­je ko­je je Var­ša­va do­bi­la od sa­ve­zni­ka. Tram­pov ne­ka­da­šnji part­ner u gol­fu, fin­ski pred­sed­nik Alek­san­dar Stub bez uvi­ja­nja za „Po­li­ti­ko” upo­zo­ra­va: „Ako se su­kob usko­ro ne okon­ča, svet će ući u re­ce­si­ju ko­ja će po eko­no­mi­je dr­ža­va ima­ti te­že po­sle­di­ce od pan­de­mi­je ko­vi­da.”

U me­dij­skim na­stu­pi­ma Tramp po­ku­ša­va da osta­vi uti­sak rat­nog ko­man­dan­ta ko­ji sve dr­ži pod kon­tro­lom kao da je sa­mo pi­ta­nje da­na ka­da će se ame­rič­ka za­sta­va za­vi­jo­ri­ti na vr­hu Mi­lad tor­nja, sim­bo­la Te­he­ra­na. Ame­rič­ki li­der tvr­di da raz­go­vo­ri sa te­he­ran­skim re­ži­mom „idu ve­o­ma do­bro” i ka­že da pa­u­zi­ra „uni­šta­va­nje ener­get­skih po­stro­je­nja”. Iz Ira­na de­man­tu­ju da se vo­de bi­lo ka­kvi pre­go­vo­ri.

„Raz­go­vo­ri su u to­ku i upr­kos po­gre­šnim iz­ja­va­ma me­di­ja ko­ji ši­re la­žne ve­sti i dru­gih, idu ve­o­ma do­bro”, re­kao je Tramp i po­tom za Foks njuz do­dao ka­ko im je „dao rok od 10 da­na, a da su oni tra­ži­li se­dam”.

Ra­ni­je je ame­rič­ki pred­sed­nik po­zvao iran­ske li­de­re da pre­go­va­ra­ju o okon­ča­nju sko­ro me­sec da­na du­gog ra­ta ili da se su­o­če sa da­ljim aten­ta­ti­ma na vi­so­ke zva­nič­ni­ke usred in­ten­zi­vi­ra­nih ak­ci­ja SAD i Izra­e­la. Ta pret­nja je usle­di­la na­kon što je Izra­el sa­op­štio da je „raz­neo u va­zduh i eli­mi­ni­sao” ko­man­dan­ta mor­na­ri­ce Re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de, Ali­re­zu Tang­si­ri­ja, i ne­ko­li­ko vi­ših ofi­ci­ra u na­pa­du na iran­sku lu­ku Ban­dar Abas.

Ali po­sto­ji i dru­ga stra­na me­da­lje bom­bar­do­va­nja ko­je još uvek ni­su ba­ci­lo na ko­le­na te­o­krat­ski re­žim. Če­ti­ri ne­de­lje od po­čet­ka ma­sov­ne va­zdu­šne ofan­zi­ve ko­ja je tre­ba­lo da po­tra­je sa­mo če­ti­ri da­na, SAD je u lo­ši­joj po­zi­ci­ji u od­no­su na Iran ne­go što su bi­le pre su­ko­ba, kon­sta­tu­je „Gar­di­jan”. Su­kob ko­ji je SAD do­sad sta­jao iz­me­đu 30 i 40 mi­li­jar­di do­la­ra, ne sa­mo da ni­je pri­si­lio Te­he­ran na od­u­sta­ja­nje od nu­kle­ar­nog pro­gra­ma već je stvo­rio i no­vi pro­blem. Va­šing­ton sa­da mo­ra da pre­go­va­ra o po­nov­nom otva­ra­nju Or­mu­skog mo­re­u­za, ključ­nog plov­nog pu­ta za naf­tu i gas.

Kor­pus Iran­ske re­vo­lu­ci­o­nar­ne gar­de (IRGC) sa­op­štio je ju­če da je Or­mu­ski mo­re­uz za­tvo­ren za bro­do­ve iz i ka lu­ka­ma iz ne­pri­ja­telj­skih ze­ma­lja, od­no­sno sa­ve­zni­ka i pri­sta­li­ca SAD i Izra­e­la. Tramp je iz­ja­vio u če­tvr­tak da je Iran, u okvi­ru pre­go­vo­ra sa SAD, pro­pu­stio 10 tan­ke­ra sa naf­tom, is­ti­ču­ći da taj po­tez po­ka­zu­je ozbilj­nost Te­he­ra­na u di­plo­mat­skim na­po­ri­ma za okon­ča­nje su­ko­ba.

Tramp se po­hva­lio da je reč o „ve­o­ma ve­li­kom po­klo­nu” vred­nom ogrom­ne su­me nov­ca, o ko­jem ra­ni­je ni­je že­leo da go­vo­ri de­talj­no. Ta iz­ja­va ot­kri­va da se bor­ba u Per­sij­skom za­li­vu ne vo­di sa­mo na ra­ti­štu već i na ber­zi. Ce­na naf­te je ključ­ni po­ka­za­telj iran­skog uspe­ha u ovom su­ko­bu. Kao re­zul­tat blo­ka­de svet­sko tr­ži­šte osta­je u pro­se­ku bez 10 do 13 mi­li­o­na ba­re­la naf­te dnev­no. A Ira­nu je do­volj­no da ce­na naf­te bu­de iz­nad 100 do­la­ra po ba­re­lu ka­ko bi uni­štio po­tra­žnju i po­re­me­tio glo­bal­nu pri­vre­du.

Po Va­šing­ton je po­ni­ža­va­ju­će to što upr­kos to­me što u re­gi­o­nu ima 50.000 voj­ni­ka, mo­ra da ne­mo gle­da ka­ko je Islam­ska Re­pu­bli­ka us­po­sta­vi­la efi­ka­san si­stem na­pla­te uz oba­lu, gde bro­da­ri s iran­skom mor­na­ri­com pregovaraju o ce­ni za slo­bo­dan pro­la­zak svo­jih tan­ke­ra. Te­he­ran oči­to pla­ni­ra ho­će da mo­re­uz pre­tvo­ri u iz­vor pri­ho­da, po uzo­ru na Egi­pat i Su­ec­ki ka­nal. Pre­ma ne­kim pro­ce­na­ma, s ob­zi­rom na ogro­man pro­met, Iran bi mo­gao za­ra­đi­va­ti i do 80 mi­li­jar­di do­la­ra go­di­šnje. Ima­ju­ći sve ovo u vo­du, „Gar­di­jan” kon­sta­tu­je da je te­ško pro­na­ći ozbilj­nog ko­men­ta­to­ra, bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­nost ili struč­nost, ko­ji sma­tra da je pred­nost u ovom ra­tu tre­nut­no na stra­ni Ame­ri­ke. Po­zi­va­ju­ći se na isto­rij­ske pa­ra­le­le za Tram­pa bi Or­mu­ski mo­re­uz mo­gao po­sta­ti ono što je u 16. ve­ku bio Ka­le na fran­cu­skoj oba­li za en­gle­sku kra­lji­cu Ma­ri­ju Pr­vu Tju­dor, po­zna­tu kao Krvava Me­ri. Za En­gle­sku je to sim­bo­lič­no bio bo­lan gu­bi­tak, jer je ozna­čio kraj ve­kov­nih pre­ten­zi­ja na fran­cu­sku te­ri­to­ri­ju.

Za­to Ma­i­rav Zon­se­in, vi­ša ana­li­ti­čar­ka za Izra­el pri Me­đu­na­rod­noj kri­znoj gru­pi, upo­zo­ra­va: „Po­sta­je bol­no ja­sno da SAD i Izra­el ne sa­mo da gu­be ovaj rat ne­go da je ovo je­dan od naj­ve­ćih stra­te­ških ne­u­spe­ha Za­pa­da, s naj­zna­čaj­ni­jim po­sle­di­ca­ma za re­gi­o­nal­nu ge­o­po­li­ti­ku i glo­bal­nu eko­no­mi­ju od Dru­gog svet­skog ra­ta.”

Si­tu­a­ci­ja na do­ma­ćem te­re­nu ta­ko­đe po­sta­je zlo­kob­na za še­fa Be­le ku­će. Kurt Mils, iz­vr­šni di­rek­tor ma­ga­zi­na „Ame­ri­kan Kon­zer­va­tiv”, na­gla­ša­va da je Tram­po­vo po­li­tič­ko na­sle­đe na koc­ki u Ira­nu: „Ako se rat odu­ži, to će bi­ti je­di­no po če­mu će se pam­ti­ti nje­gov dru­gi man­dat.”

Bu­du­ći da Te­he­ran ne da­je ni­ka­kve na­zna­ke da će pri­hva­ti plan Be­le ku­će za mir, Tramp je sve bli­že od­lu­ci o po­kre­ta­nju ve­li­ke kop­ne­ne ope­ra­ci­je. Pred­sed­nik SAD je uve­ren da bi ta­kav voj­ni pri­ti­sak na­te­rao Te­he­ran na ka­pi­tu­la­ci­ju, tvr­di zva­nič­nik jed­ne od dr­ža­va ko­je po­sre­du­ju iz­me­đu Va­šing­to­na i Te­he­ra­na, pi­še „Tajms ov Izra­el”.

Va­šing­ton je već po­slao hi­lja­de voj­ni­ka u re­gi­on s ci­ljem za­u­zi­ma­nja iran­skog iran­skog ostr­va Harg, ključ­nog ter­mi­na­la za iz­voz naf­te. Ali Be­la ku­ća i Pen­ta­gon raz­ma­tra­ju sla­nje i do­dat­nog voj­nog kon­tin­gen­ta od naj­ma­nje 10.000 bo­ra­ca na Bli­ski is­tok, iz­ja­vio je vi­so­ki zva­nič­nik ame­rič­kog Mi­ni­star­stva ob­ra­ne. Ako ad­mi­ni­stra­ci­ja pred­sed­ni­ka Tram­pa odo­bri taj po­tez, to će zna­čaj­no po­ve­ća­ti broj ame­rič­kih bor­be­nih sna­ga u re­gi­o­nu (ima ih već oko 50.000), što će bi­ti još je­dan po­ka­za­telj ozbilj­nih pri­pre­ma za mo­gu­ću kop­ne­nu ope­ra­ci­ju u Ira­nu, pi­še por­tal „Ak­si­os”.

Ali zva­nič­nik iz jed­ne od po­sred­nič­kih ze­ma­lja upo­zo­ra­va da bi ame­rič­ke sna­ge mo­gle re­la­tiv­no br­zo za­u­ze­ti ostr­vo, ali bi nje­go­va du­go­roč­na oku­pa­ci­ja zah­te­va­la znat­no ve­ći broj voj­ni­ka i da­lji pro­du­že­tak su­ko­ba. To bi, ka­ko na­vo­di, da­le­ko nad­ma­ši­lo pred­vi­đe­ni okvir od če­ti­ri do šest ne­de­lja ko­li­ko je Va­šing­ton pro­ce­nji­vao oče­ki­va­no tra­ja­nje ra­ta.

Vang i Dar: SAD i Iran da se vra­te za pre­go­va­rač­ki sto

Ki­na je sprem­na da una­pre­di stra­te­šku ko­mu­ni­ka­ci­ju i ko­or­di­na­ci­ju sa Pa­ki­sta­nom i da ulo­ži na­po­re za pro­mo­ci­ju mi­ra i okon­ča­nje ra­ta, iz­ja­vio je ju­če ki­ne­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Vang Ji. Vang je to re­kao u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru sa za­me­ni­kom pre­mi­je­ra i mi­ni­strom spolj­nih po­slo­va Pa­ki­sta­na Mo­ha­me­dom Iša­kom Da­rom, ko­ji ga je in­for­mi­sao o naj­no­vi­joj si­tu­a­ci­ji u Ira­nu i sta­vo­vi­ma Pa­ki­sta­na, sa­op­šti­lo je ki­ne­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va.

„Ki­na ce­ni ne­u­mor­ne na­po­re Pa­ki­sta­na da de­e­ska­li­ra si­tu­a­ci­ju i po­dr­ža­va kon­ti­nu­i­ra­nu ulo­gu ove dr­ža­ve kao po­sred­ni­ka”, na­veo je Vang, do­da­ju­ći i da sa­mo kroz raz­go­vo­re mo­gu da se iz­beg­nu da­lje žr­tve i gu­bi­ci, spre­či ši­re­nje su­ko­ba i ob­no­vi nor­mal­na plo­vid­ba u Or­mu­skom mo­re­u­zu.