Kijev predlaže razgovore o miru bez susreta sa Rusima

Inicijativa ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se pregovori o okončanju sukoba sa Rusijom organizuju u izmenjenom formatu, kroz odvojene posete američke delegacije Kijevu i Moskvi, otvara nova pitanja o stvarnim dometima diplomatskih napora i perspektivama mirovnog procesa.

Prema tom predlogu, Sjedinjene Američke Države bi, kao posrednik, najpre vodile razgovore sa ukrajinskom stranom u Kijevu, a zatim bi istu misiju nastavile u Moskvi, čime bi se zaobišao direktan trilateralni susret. Iako je ukrajinska strana signalizirala da za ovakvu inicijativu postoji izvesno razumevanje među zapadnim partnerima, suštinska pitanja ostaju otvorena.

Takav pristup ukazuje na nastojanje Kijeva da zadrži diplomatsku dinamiku u uslovima kada su direktni kontakti sa Moskvom praktično zamrznuti, ali i na pokušaj da se pregovarački proces prilagodi širem geopolitičkom kontekstu. Istovremeno, izostanak spremnosti za direktan susret strana u sukobu može se tumačiti kao pokazatelj dubokog nepoverenja i odsustva minimalnog političkog konsenzusa neophodnog za ozbiljne pregovore.

U diplomatskim krugovima preovlađuje ocena da ključna pitanja, posebno ona koja se odnose na teritoriju i bezbednosne garancije, teško mogu biti rešena bez direktnog dijaloga na najvišem nivou. Upravo zbog toga novi model, zasnovan na posredničkom „šatl“ pristupu, deluje više kao privremeno rešenje nego kao održiv okvir za konačni dogovor.

Dodatnu neizvesnost unosi činjenica da se Vašington trenutno nalazi u fokusu drugih kriznih žarišta, pre svega na Bliskom istoku, što ograničava njegov kapacitet da se intenzivnije posveti ukrajinskom pitanju. U takvim okolnostima, postavlja se i pitanje stepena neutralnosti Sjedinjenih Država kao posrednika, imajući u vidu njihovu direktnu uključenost u šire geopolitičke sukobe i partnerstva.

S druge strane, Moskva signalizira da, iako su trilateralni razgovori trenutno u zastoju, komunikacija sa američkom stranom nije u potpunosti prekinuta. To ostavlja prostor za nastavak diplomatskih kontakata, ali bez naznaka skorog proboja kada se tiče Ukrajine.

Poslednji sastanak predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine, održan u Ženevi sredinom februara, pokazao je da, uprkos formalnoj spremnosti na razgovore, pozicije strana ostaju suštinski udaljene. Upravo taj jaz i dalje predstavlja glavnu prepreku svakom pokušaju postizanja trajnijeg rešenja.

Ukoliko ne dođe do značajnijeg pomaka u diplomatskim naporima, realna je procena da bi sukob mogao da se nastavi i u narednom periodu, bez jasnih naznaka okončanja. U tom kontekstu, novi predlog Kijeva deluje pre kao taktički potez usmeren na održavanje pregovaračke inicijative i međunarodne pažnje, nego kao korak ka suštinskom kompromisu.

Sve to ukazuje da mirovni proces ostaje u stanju neizvesnosti, u kojem se diplomatski formati menjaju, ali osnovni politički uslovi za dogovor još nisu sazreli.