Jedina pomoć promena statusa trofejnog sporta

Vojvodina, kao sportska regija, ima mnogo razloga da bude ponosna na svoju vaterpolo priču. Sombor je bio prvi šampion Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921, da bi uspeh ponovio godinu dana kasnije. Posle drugog rata između 12 i 15 sastava uzimaju učešća na svim nivoima.

Pojavom zatvorenih bazena devedesetih stvaraju se uslovi za nesmetani rad tokom čitave godine i rezultati stižu. Bečej stvara moćan klub koji 2000. godine postaje prvak Evrope. Vojvodina, posebno posle raspada, DZSCG postaje jedan od stubova srpskog vaterpola, stvaralac sijaset vrhunskih igrača poput braće Pijetlović, Mitrovića, Ćuka, Rađena, Sora, ženski tim ovog kluba je nepirkosnoven godinama u Srbiji.

Danas Sombor je više nego simbolično na vaterpolo mapi, Bečej je daleko od evropskih visina, Spartak uspeva da se održi na površini na kojoj više nema ŽAK-a iz Kikinde i zrenjaninskog Proletera. U ovim gradovima zatvoreni bazeni nisu više u funkciji i zbog toga trpe ne samo vaterpolisti već i drugi vodeni sportovi. Pomenimo na prvenstvu do 18 godina učestvovaće samo Vojvodina i Bečej, kod 16 Bečej, Vojvodina 1 i 2, Borac Banjaluka i Polet iz Sombora van konkurencije koji nema dovoljan broj igrača u godištu. Kod igrača do 12 godina su prisutni tri sastava Vojvodine (jedan je ženski), Spartak, Mladost i Polet (van konkurencije).

Vaterpolo je u Vojvodini kao regiji u velikoj krizi. Rade samo bazeni u Novom Sadu, Bečeju, Subotici i Futogu. Neuslovni su u Somboru, Pančevu, Vrbasu, Sremskoj Mitrovici, dok su, ponovimo, van funkcije Kikinda i Zrenjanin, uz njih Senta i Kovin. O novim objektima u drugim mestima se i ne razmišlja. Tokom leta mogu da posluže čuveni kanal u Somboru i jezero u Beloj Crkvi.

Kada se razgovara sa vaterpolo poslenicima u Vojvodini od kojih su mnogi entuzijasti, zaljubljenici u ovaj trofejni sport, odmah se čuje da su finansije jedan od problema. Lokalna zajednica i pored velikih želja i napora uspeva da obezbedi trećinu potrebnih sredstava, preostale dve trećine su uvek pod znakom pitanja, teško ostvarljive. Vojvođansku skupštinu čini 12 klubova.

Analizom, se vidi da samo VK Vojvodina ispunjava program takmičarskog programa VSS u sve četiri kategorije . Delimično to uspevaju Bečej i Spartak, pojavljuju se, zatim,  miksovani sastavi ili učesnici van konkurencije, ili ih uopšte nema.

Profesionalni stručni rad je samo u Vojvodini, tri kluba imaju poluprofesionalni dok su svi ostali u amaterskom statusu. Sve ovo pokazuje da je stanje sve teže, da dolazi do pada kako u kvantitetu tako i u kvalitetu. Kod seniora Vojvodina je član Regionalne A lige,  u srpskoj "A" ligi su Spartak Patent CO, Bečej i Mladost. Od 27 srpskih klubova ( ne računamo Borac iz Banjaluke), samo su četiri iz Vojvodine. Premalo.

Jasno je Vojvođanima da je vaterpolo rezultatima veliki ali realno mali, marketinški ne mnogo privlačan sport.

– Imamo na svim nivoima vrhunske rezultate, reprezentacija je sa tri uzastopna olimpijska zlata, sa medaljama na svim Igrama od 2008. godine svetski fenomen. Država je dala svoj doprinos sportu, uvođenjem nacionalnih priznanja ali to klubovima mnogo ne znači. To nije dobro jer klubovi stvaraju reprezentativce i ukoliko se baza bude smanjila, broj kvalitetnih igrača će biti sve manji. Pokrajina je samo primer sredine u kojoj je vaterpolo u ogromnom problemu. Ali da se ne zavaravamo, slično je i u drugim sredinama, problemi su zajednički i zahtevaju isto rešenje za sve.

U Vojvodini godinama iniciraju pokretanje drugačijeg statusa vaterpola u sistemu srpskog sporta.

– Vaterpolo mora da bude Sportski brend Srbije ili sport od nacionalnog značaja. Rezultati su pokriće za takav stav, uslovi u kojima ovaj sport sa svim svojim medaljama egzistira su sve teži i teži. Ako želimo da stvaramo igrače, dostojne zamenike sadašnjih asova i ukoliko hoćemo da i dalje budemo u vrhu, država mora da nađe način da posebnu pažnju pokloni sportu koji joj je doneo toliko radosti – piše u radnom materijalu VK Vojvodine, koji će biti prezentiran i na skorašnjoj sednici Skupštine VSS.