Kina i Srbija dele dugu istoriju saradnje i kulturne razmene

Od 2006. godine kada je Jang Jang osvojio prvo mesto za svoj izuzetan nastup na Međunarodnom takmičenju za dirigente „Dimitris Mitropulos” u Grčkoj, što ga je učinilo prvim dirigentom iz Kine koji je dobio nagradu na velikom međunarodnom muzičkom takmičenju, uspesi i priznanja su se nizali, izazovi su stizali sa svih strana, a Jang se od tada posvetio operi što je dovelo do imenovanja za muzičkog direktora i glavnog dirigenta Kineske nacionalne opere 2016. godine. Danas, pod njegovim vođstvom ovaj ansambl puni dvorane širom sveta, a na mapi nastupa ovog puta biće i Beograd u kome će publika imati priliku da pogleda operu „Turandot” kao deo svetskog obeležavanja 100 godina od premijere ovog remek-dela Đakoma Pučinija. 

Pučini je „Turandot” pisao iz evropske perspektive. Na koji način Vaša produkcija donosi autentični kineski senzibilitet u ovu partituru?

Opera „Turandot”, koju će ovoga puta srpskoj publici predstaviti Kineska nacionalna opera, nastala je 2008. godine i predstavlja klasično delo naše institucije. Postoje brojne različite verzije „Turandot” širom sveta, uključujući moderne i avangardne interpretacije. Međutim, za Kinesku nacionalnu operu cilj nam je da predstavimo verziju koja otelotvoruje snažniju kinesku estetiku. Od samog početka naše produkcije, pojavljuje se impozantna crvena gradska kapija, koja predstavlja veoma simboličnu lokaciju Zabranjenog grada i služi kao značajna barijera između kraljevske porodice i običnog naroda. Kada se pojavi car, prikazana zlatna nijansa je boja koja se isključivo povezuje sa kraljevskom porodicom. Ova kombinacija boja kolektivno prenosi sjaj i veličanstvenost kineskog carskog dvora. U drugom činu, prvoj sceni, kada se Ping, Pang i Pong prisećaju svog rodnog grada, na sceni se pojavljuje bambusova šuma, predstavljajući integritet i nepokolebljiv duh kineskih književnika, mesto i stanje uma za kojim čeznu, ali u koje se ne mogu vratiti. Natpis „Vu Vej“na ekranu predstavlja osnovnu filozofiju taoizma, koju je osnovao poznati kineski filozof Lao Ce. Publika može najdirektnije da percipira elemente kineske estetike u našoj verziji, a naši scenografi su besprekorno integrisali ove elemente sa sopstvenim umetničkim kreativnim konceptima kako bi predstavili autentičnu verziju Turandot.

Kineska nacionalna opera je poznata po vizuelnoj raskoši. Koliko se oslanjate na tradicionalnu kinesku estetiku, a koliko na moderan operski izraz?

Kao kineski stvaraoci, kineska estetika je neodvojivi deo našeg nasleđa. Kao nacionalna operska trupa Kine, Kineska nacionalna opera ima odgovornost da našoj kineskoj publici isporuči produkcije koje ostaju najvernije originalnim delima. Stoga je u operskoj priči poput „Turandot”, smeštenoj u kineskom kontekstu, korišćenje kineske estetike nesumnjivo naš najbolji izbor, iako smo svesni da i moderni operski izrazi mogu dati izvanredne rezultate. Ipak, u drugim operskim kreacijama, u potpunosti ćemo iskoristiti prednosti modernih operskih izraza zasnovanih na priči i njenim osnovnim idejama.

Kako Vaš ansambl interpretira lik Turandot? Da li je ona u ovoj postavci viđena kao hladna vladarka ili kao žrtva?

Po mom mišljenju, lik Liu je suštinska žrtva patrijarhalnog društva, dok bi Turandot, kao princeza, idealno trebalo da bude buntovnica, koja poseduje moć da se suprotstavi patrijarhalnom društvu. Međutim, dugotrajna asimilacija od strane patrijarhalnog društva dovodi do toga da ona na kraju odustane od svog oklopa i oružja kroz žrtvu Liu i Kalafov poljubac, predajući se nazad patrijarhalnom društvu. Lično smatram da je ovo veoma kontradiktorno i odražava mušku perspektivu. Dakle, po mom mišljenju, patrijarhalno društvo ju je oblikovalo u zastrašujuću vladarku, ali ona sama ostaje žrtva upravo tog društva.

Ovo je značajan trenutak za kulturnu saradnju Srbije i Kine. Kakva su Vaša očekivanja od beogradske publike, koja ima dugu tradiciju uživanja u operi?

Verujem da je za stvaraoce jedino važno da publika uživa u operi, što verujem da će beogradska publika sigurno i učiniti.

Iako se radnja dešava u Pekingu, a muzika je italijanska, koje univerzalne poruke ova predstava šalje publici u Srbiji danas?

Pored muzike, verujem da još jedna značajna privlačnost Turandot leži u fuziji i sukobu dve veoma različite kulture, kineske i italijanske, što umetnicima pruža bezgraničan maštoviti prostor i kreativnu slobodu. Kina i Srbija dele dugu istoriju saradnje i kulturne razmene, a različite kulture bi trebalo da se uključe u opsežniju i dublju saradnju i razmenu.

Koliko je logistički zahtevno dopremiti ovako grandioznu produkciju u Evropu i da li je predstava prilagođena sceni Sava Centra?

Logistika zaista može biti prilično komplikovana. Imaćemo video prikaze u pozadini. Naši izvođači, obučeni u raskošne kostime, pružiće opersku predstavu koja će ostaviti trajan utisak na publiku u Beogradu. Uveren sam da će sa ovom operom sigurno biti prilika da se u budućnosti vratimo u Srbiju sa punom scenskom produkcijom.