„Najstarija hobotnica" na svetu ipak nije hobotnica

Priča o fosilu starom 300 miliona godina morala je da bude promenjena nakon što su naučnici otkrili da on zapravo ne pripada najstarijoj hobotnici na svetu kako se ranije mislilo.

U stvari, pripada životinji srodnoj modernom nautilusu, koji ima pipke i spoljašnju ljušturu, prema studiji objavljenoj u sredu u časopisu „Proceedings of the Royal Society B”.

„U osnovi smo koristili širok izbor novih analitičkih tehnika da bismo otkrili skrivene anatomske karakteristike unutar stene”, rekao je u četvrtak za Si-En-En vodeći autor studije Tomas Klements, predavač zoologije beskičmenjaka na Univerzitetu u Redingu u Engleskoj.

„I uspeli smo da utvrdimo da to nije hobotnica, već je zapravo veoma razgrađeni nautiloid, koji je rođak modernih nautilusa.”

Fosil, nazvan Pohlsepia mazonensis, pronađen je na lokalitetu Mazon Krik, južno od Čikaga, Ilinois.

Paleontolozi su dugo bili zbunjeni fosilom jer je daleko stariji od sledeće najstarije poznate hobotnice, koja datira od pre oko 90 miliona godina.

Klements je objasnio da se životinja raspadala nedeljama pre nego što je zatrpana, dajući njenom fosilu izgled sličan hobotnici, što je mnoge naučnike navelo na zaključak da su hobotnice živele mnogo ranije nego što se ranije mislilo.

Međutim, drugi su dovodili u pitanje da li je to zaista slučaj, jer određene karakteristike poput dužine i oblika njegovih krakova nisu odgovarale očekivanjima, rekao je Klements.

Kao rezultat toga, odlučio je da ponovo ispita fosil koristeći nove naučne tehnike koje nisu bile dostupne kada je prva analiza objavljena 2000. godine.

„Koristili smo veliki broj novih tehnika”, rekao je, uključujući korišćenje skenirajućeg elektronskog mikroskopa i geohemijski rad.

Ali fosil je i dalje odbijao da otkrije svoj pravi identitet.

„Nije bilo nikakvih pomaka”, rekao je Klements. „Bio sam prilično frustriran.”

Stvari su se promenile kada ga je kolega pozvao da skenira fosil koristeći sinhrotronsko snimanje, tehniku koju je Univerzitet u Redingu opisao kao tehniku koja koristi svetlosne zrake jače od sunca. Klements je objasnio da ova tehnika „generiše najmoćnije rendgenske zrake na svetu”.

„Otkrilo je anatomske karakteristike koje su bile skrivene odmah ispod površine stene, tako da ih ne možete vizuelno videti kada gledate fosil”, rekao je Klements.

Tim je pronašao radulu, strukturu za hranjenje sa redovima zuba. U fosilu ih je bilo najmanje 11 po redu, dok hobotnice imaju samo sedam ili devet, prema saopštenju Univerziteta u Redingu.

„Upravo su ti sićušni zubi koje smo pronašli omogućili da utvrdimo da to nije hobotnica”, dodao je.

Klements je rekao da istraživanje pokazuje moć novih tehnologija da unaprede naše naučno razumevanje.

„Ne samo da postaju sve dostupniji, već postaju i pristupačniji, a to revolucioniše paleontološka istraživanja”, rekao je on, ističući upotrebu sinhotrona za otkrivanje drevnih proteina i biomolekula, kao i inženjerske tehnike prvobitno dizajnirane za testiranje građevinskog materijala kako bi se utvrdila jačina ugriza dinosaurusa.

„Mnogi ljudi misle da je paleontologija veoma prašnjava nauka”, rekao je Klements. „Ali zapravo, mi smo neverovatno inovativna nauka.”