Od Petera Mađara građani očekuju brze reforme

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Bu­dim­pe­šta – Na­kon ube­dlji­ve po­be­de stran­ke Ti­sa na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, Ma­đar­ska se su­o­ča­va s iz­u­zet­no zah­tev­nim i vre­men­ski ogra­ni­če­nim pro­ce­som pre­u­zi­ma­nja vla­sti i oče­ki­va­nom pro­me­nom po­sto­je­ćeg in­sti­tu­ci­o­nal­nog okvi­ra. Ka­ko se oče­ku­je, tran­zi­ci­ja će se od­vi­ja­ti pod sna­žnim pri­ti­skom ro­ko­va ko­ji do­la­ze ka­ko iz unu­tra­šnjeg si­ste­ma, ta­ko i iz Evrop­ske uni­je.

Pre­ma ustav­nim pro­ce­du­ra­ma, no­va vla­da mo­ra bi­ti for­mal­no kon­sti­tu­i­sa­na u krat­kom ro­ku na­kon ob­ja­vlji­va­nja ko­nač­nih iz­bor­nih re­zul­ta­ta, što zna­či da će Pe­ter Ma­đar i nje­gov tim već u na­red­nim ne­de­lja­ma mo­ra­ti da pre­u­zmu kon­tro­lu nad ključ­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Me­đu­tim, či­ni se da iza­zov ni­je sa­mo u for­mi­ra­nju ka­bi­ne­ta, već u br­zi­ni ko­jom će no­va vlast mo­ći da po­kre­ne su­štin­ske re­for­me. Vre­me je ogra­ni­če­no, a oče­ki­va­nja, i do­ma­ća i evrop­ska, iz­u­zet­no vi­so­ka.

Naj­kri­tič­ni­ji rok ve­zan je za kraj av­gu­sta, do ka­da Ma­đar­ska mo­ra da is­pu­ni či­tav niz uslo­va ka­ko bi do­bi­la pri­stup sred­stvi­ma iz evrop­skog Fon­da za opo­ra­vak. Reč je o vi­še od 10 mi­li­jar­di evra ko­je su već go­di­na­ma blo­ki­ra­ne zbog spo­ro­va oko vla­da­vi­ne pra­va. Da bi ta sred­stva po­sta­la do­stup­na, no­va vla­da mo­ra da is­pu­ni 27 ključ­nih kri­te­ri­ju­ma ko­ji se od­no­se na bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je, tran­spa­rent­nost jav­nih na­bav­ki i ne­za­vi­snost pra­vo­su­đa.

„Ovo je prak­tič­no tr­ka s vre­me­nom”, oce­nju­je eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pe­ter Hor­vat, do­da­ju­ći da „ni­jed­na vla­da u mo­der­noj ma­đar­skoj isto­ri­ji ni­je ima­la ta­ko kra­tak rok da spro­ve­de ta­ko du­bo­ke re­for­me”. Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, sva­ki me­sec ka­šnje­nja znat­no sma­nju­je šan­se da ze­mlja is­ko­ri­sti ras­po­lo­ži­va sred­stva pre ne­go što pro­gram is­tek­ne kra­jem go­di­ne.

Pa­ra­lel­no s tim, no­va vlast mo­ra da se iz­bo­ri s in­sti­tu­ci­o­nal­nim na­sle­đem pret­hod­nog si­ste­ma. Mno­ge ključ­ne po­zi­ci­je, od pra­vo­su­đa do re­gu­la­tor­nih te­la, i da­lje su po­pu­nje­ne funk­ci­o­ne­ri­ma bli­skim biv­šoj vla­sti, či­ji man­da­ti tra­ju uglav­nom po de­se­tak go­di­na. To zna­či da će i naj­jed­no­stav­ni­je re­for­me zah­te­va­ti ne sa­mo po­li­tič­ku vo­lju, već i prav­nu pre­ci­znost ka­ko bi se iz­be­gle blo­ka­de.

Iz Evrop­ske ko­mi­si­je po­ru­ču­ju da su sprem­ni za sa­rad­nju, ali na­gla­ša­va­ju da ne­će bi­ti auto­mat­skog de­blo­ki­ra­nja sred­sta­va.

„Oče­ku­je­mo kon­kret­ne ko­ra­ke u krat­kom ro­ku, po­seb­no u obla­sti­ma ko­je su već de­fi­ni­sa­ne kao pri­o­ri­tet­ne”, iz­ja­vio je ne­i­me­no­va­ni vi­so­ki zva­nič­nik Ko­mi­si­je u Bri­se­lu, pre­no­se me­di­ji u Bu­dim­pe­šti. Do­dao je da će na­pre­dak bi­ti oce­nji­van u re­al­nom vre­me­nu, što do­dat­no po­ja­ča­va pri­ti­sak na no­vu vla­du.

Po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri uka­zu­ju da je upra­vo tem­po pre­u­zi­ma­nja vla­sti ključ­ni fak­tor ko­ji će od­re­di­ti uspeh či­ta­vog pro­ce­sa.

„Ma­đar ne­ma luk­suz po­ste­pe­ne kon­so­li­da­ci­je vla­sti. On mo­ra isto­vre­me­no da gra­di no­vi si­stem i de­mon­ti­ra sta­ri, i to u ro­ku od ne­ko­li­ko me­se­ci”, na­vo­di pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na EL­TE uni­ver­zi­te­tu Ištvan Nađ.

Po­se­ban iza­zov, po nje­go­vim re­či­ma, pred­sta­vlja i po­tre­ba za br­zim za­ko­no­dav­nim ak­tiv­no­sti­ma. S dvo­tre­ćin­skim ude­lom, no­va par­la­men­tar­na ve­ći­na ima for­mal­nu mo­guć­nost da me­nja ključ­ne za­ko­ne, pa čak i Ustav. Me­đu­tim, sva­ka od­lu­ka mo­ra bi­ti pa­žlji­vo tem­pi­ra­na ka­ko bi se uklo­pi­la u evrop­ske ro­ko­ve i uslo­ve za fi­nan­sij­sku po­dr­šku.

U tom kon­tek­stu, pr­vi po­te­zi no­ve vla­de bi­će pa­žlji­vo pra­će­ni ne sa­mo u Bri­se­lu, već i na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma. In­ve­sti­to­ri već sig­na­li­zi­ra­ju da oče­ku­ju br­ze i ja­sne ko­ra­ke ka sta­bi­li­za­ci­ji in­sti­tu­ci­ja i ja­ča­nju prav­ne si­gur­no­sti.

„Is­ku­stva dru­gih ze­ma­lja po­ka­zu­ju da je po­čet­na fa­za tran­zi­ci­je pre­sud­na. Uko­li­ko se pro­pu­ste ključ­ni ro­ko­vi, ka­sni­je is­prav­ke su znat­no te­že i po­li­tič­ki sku­plje. Upra­vo za­to se u di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma sve če­šće go­vo­ri o pr­vih sto da­na kao o pe­ri­o­du ko­ji će od­re­di­ti ne sa­mo sud­bi­nu vla­de Pe­te­ra Ma­đa­ra, već i du­go­roč­ni pra­vac Ma­đar­ske”, oce­nju­je Nađ.

Do­dat­ni pri­ti­sak do­la­zi i iz unu­tra­šnjeg po­li­tič­kog ka­len­da­ra. Oče­ku­je se da no­vi par­la­ment u naj­kra­ćem ro­ku usvo­ji pa­ket hit­nih za­ko­na ko­ji bi omo­gu­ći­li po­kre­ta­nje an­ti­ko­rup­cij­skih is­tra­ga i re­vi­zi­ju spor­nih ugo­vo­ra iz pret­hod­nog pe­ri­o­da. Isto­vre­me­no, no­va vla­da će mo­ra­ti da us­po­sta­vi funk­ci­o­nal­nu sa­rad­nju s in­sti­tu­ci­ja­ma ko­je još ni­su pod nje­nom kon­tro­lom, što do­dat­no kom­pli­ku­je di­na­mi­ku do­no­še­nja od­lu­ka.

Pre­ma oce­ni prav­ne eks­pert­ki­nje Eve Tot, „bi­će ključ­no da sva­ki ko­rak bu­de prav­no odr­živ, jer bi u su­prot­nom mo­gao da bu­de obo­ren pred su­do­vi­ma, što bi do­ve­lo do no­vih ka­šnje­nja”. Ona do­da­je da će upra­vo kva­li­tet za­kon­skih re­še­nja od­re­di­ti da li će re­for­me bi­ti traj­ne ili sa­mo pri­vre­me­ne.

Ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti ni dru­štve­ni aspekt tran­zi­ci­je. Gra­đa­ni oče­ku­ju br­za po­bolj­ša­nja ži­vot­nog stan­dar­da, ali eko­nom­ski efek­ti re­for­mi ne­će bi­ti tre­nut­ni. Upra­vo tu se kri­je po­ten­ci­jal­ni ri­zik za no­vu vlast, uko­li­ko iz­o­sta­nu br­zi re­zul­ta­ti, po­li­tič­ka po­dr­ška mo­že po­če­ti da opa­da i pre ne­go što re­for­me da­ju kon­kret­ne efek­te, na­gla­ša­va Eva Tot.

Če­ka se na pred­sed­ni­ka da sa­zo­ve sed­ni­cu par­la­men­ta

Po­stu­pak kon­sti­tu­i­sa­nja no­vog sa­zi­va ma­đar­skog par­la­men­ta od­vi­ja se po Usta­vom utvr­đe­nom re­do­sle­du ko­ra­ka, u ko­ji­ma ključ­nu po­čet­nu ulo­gu ima pred­sed­nik dr­ža­ve Ta­maš Šu­ljok. On je du­žan da u ro­ku od naj­vi­še 30 da­na od pro­gla­še­nja ko­nač­nih iz­bor­nih re­zul­ta­ta sa­zo­ve pr­vu sed­ni­cu par­la­men­ta, na ko­joj po­sla­ni­ci po­la­žu za­kle­tvu, bi­ra se pred­sed­nik skup­šti­ne i par­la­ment for­mal­no po­či­nje sa ra­dom. Na­kon to­ga, pred­sed­nik pred­la­že kan­di­da­ta za pre­mi­je­ra, što će u ovom slu­ča­ju bi­ti li­der po­bed­nič­ke ve­ći­ne Pe­ter Ma­đar, a par­la­ment ga bi­ra pro­stom ve­ći­nom gla­so­va, po­sle če­ga sle­di i for­mal­no ime­no­va­nje vla­de. Uko­li­ko Ti­sa bu­de ima­la dvo­tre­ćin­sku ve­ći­nu, pro­ces for­mi­ra­nja vla­sti mo­že bi­ti ve­o­ma brz, a no­va ve­ći­na do­bi­ja i mo­guć­nost da me­nja Ustav i ključ­ne za­ko­ne.

Iako pred­sed­nik dr­ža­ve ima zna­čaj­nu for­mal­nu ulo­gu u ovim ko­ra­ci­ma, nje­go­va stvar­na po­li­tič­ka moć je ogra­ni­če­na u uslo­vi­ma sna­žne par­la­men­tar­ne ve­ći­ne. Te­o­rij­ski, no­vi par­la­ment mo­že po­kre­nu­ti i po­stu­pak nje­go­ve sme­ne, ali sa­mo ako po­sto­ji osnov, od­no­sno do­kaz da je pre­kr­šio Ustav ili za­kon. Da bi bio po­kre­nut pro­ces sme­ne pred­sed­ni­ka neo­p­hod­na je ini­ci­ja­ti­va naj­ma­nje jed­ne pe­ti­ne po­sla­ni­ka. Od­lu­ku par­la­ment tre­ba da do­ne­se dvo­tre­ćin­skom ve­ći­nom i na kra­ju je neo­p­hod­na ko­nač­na oce­na Ustav­nog su­da. Iako bi Ti­sa, uko­li­ko bu­de ima­la kva­li­fi­ko­va­nu ve­ći­nu, mo­gla da obez­be­di po­treb­ne gla­so­ve za po­kre­ta­nje po­stup­ka, u prak­si je sme­na pred­sed­ni­ka ret­ka i po­li­tič­ki ose­tlji­va me­ra, pa su re­al­ni­je op­ci­je da pred­sed­nik osta­ne na funk­ci­ji do is­te­ka man­da­ta ili da, u slu­ča­ju ja­čeg po­li­tič­kog pri­ti­ska, sam pod­ne­se ostav­ku.