Pakistanski general pokušava da vrati SAD i Iran za pregovarački sto

Visoki pakistanski zvaničnici, predvođeni načelnikom generalštaba Sajedom Asimom Munirom, doputovali su u Teheran u pokušaju da posreduju u nastavku primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, koje ističe naredne nedelje. 

Prema navodima Njujork tajmsa, Teheran i Vašington nastavljaju komunikaciju posredstvom Pakistana, nakon što su početni razgovori okončani bez konkretnog sporazuma. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei izjavio je da još nije dogovoren termin naredne runde pregovora.

U Vašingtonu, portparolka Bele kuće Kerolin Livit izrazila je umereni optimizam, navodeći da postoje „pozitivni izgledi za dogovor“, uz ocenu da je „u interesu Irana da odgovori na zahteve američke administracije“. Istovremeno je demantovala navode da predsednik Donald Tramp trenutno razmatra produženje postojećeg primirja.

Iza diplomatskih napora stoji naglo pogoršanje situacije na terenu. Teheran je zapretio potpunim prekidom trgovine u regionu kao odgovor na američku pomorsku blokadu iranskih luka. Američka vojska je potvrdila da je u poslednja dva dana obustavila pomorske isporuke ka i iz Irana, što je dodatno podiglo ulog u pregovorima.

Iranski vojni vrh uzvratio je oštrom retorikom. General-major Ali Abdolahi poručio je da iranske snage neće dozvoliti nastavak pomorskog saobraćaja u Persijskom zalivu, Omanskom moru i Crvenom moru ukoliko se blokada nastavi, najavljujući mogućnost presretanja brodova koji se kreću ka drugim zemljama u regionu.

Iako ostaje nejasno u kojoj meri Iran može da kontroliše ključne pomorske rute, analitičari ukazuju na kapacitete Teherana i njegovih saveznika. Jemenski Huti već su pokazali sposobnost da napadaju brodove u Crvenom moru, dok iranske snage raspolažu sredstvima za uznemiravanje plovidbe u Ormuskom moreuzu, uključujući mine i brze čamce.

Prema izjavama američkih zvaničnika, Sjedinjene Države još nisu formalno pristale na produženje primirja, ali se nastavlja rad na širem mirovnom okviru koji bi obuhvatio i druge žarišta u regionu.

Paralelno sa tim procesom, otvara se i libanski front kao važan faktor u ukupnoj stabilizaciji. Izrael razmatra mogućnost kratkoročnog primirja u Libanu, koje bi moglo da dovede do privremenog prekida sukoba sa Hezbolahom. Prema navodima izraelskih i libanskih izvora, takav dogovor mogao bi biti postignut u narednim danima, ali ostaje neizvesno da li će Hezbolah prihvatiti uslove.

Razgovori između Izraela i Libana, održani uz posredovanje Sjedinjenih Država, ocenjeni su u Vašingtonu kao značajan diplomatski pomak, ali bez garancija da će dovesti do trajnijeg rešenja. Iran, sa svoje strane, insistira da eventualno produženje primirja sa Sjedinjenim Državama bude povezano sa situacijom u Libanu.

Izrael je već delimično prilagodio vojne aktivnosti, obustavivši napade na Bejrut, ali nastavlja operacije protiv Hezbolaha na jugu Libana. Prema procenama, eventualno primirje moglo bi da traje oko nedelju dana i da predstavlja test za širi politički dogovor.

Sukob koji je eskalirao početkom marta, nakon raketnih napada Hezbolaha na sever Izraela, doveo je do velike izraelske vojne kampanje i kopnene ofanzive u južnom Libanu. Prema podacima libanskih vlasti, više od milion ljudi je raseljeno, dok je broj poginulih premašio 2.000.

Izraelski zvaničnici najavljuju da bi, čak i u slučaju prekida vatre, mogli zadržati kontrolu nad delovima južnog Libana, uz planove za uspostavljanje duboke bezbednosne zone. Načelnik generalštaba izraelske vojske Ejal Zamir izjavio je da će područje do reke Litani biti pretvoreno u zonu u kojoj će, kako je naveo, biti onemogućeno delovanje Hezbolaha.

U takvim okolnostima, ishod pregovora između Irana i Sjedinjenih Država, kao i eventualno primirje u Libanu, mogli bi presudno da utiču na dalji tok krize na Bliskom istoku. Preostalo vreme do isteka primirja nameće snažan pritisak na sve aktere da diplomatskim putem spreče novu eskalaciju.