Evropska unija bi mogla da dobije „novog bugarskog Orbana"

Ako Bugari ne glasaju barem jednom godišnje, to onda nešto nije u redu. Sad izlaze na birališta po osmi put u poslednjih pet godina. Ishod ovog puta bi mogao biti tradicionalan, sa mogućnošću prevremenih izbora za manje od godinu dana. Niko nema snage, pokazuju analize, da osvoji apsolutnu većinu i ponovo će biti koaliciona vlada, najverovatnije nekompatibilnih stranaka.

Od 2021. godine imali su sedam premijera, od kojih nijedan nije odslužio pun mandat. Međutim, nakon euforije zbog mađarskih promena, sada postoji zabrinutost da bi bugarski izbori mogli da se okrenu u drugom smeru, što znači da bi Bugarska mogla, bar na neko vreme, da postane ono što je Orbanova Mađarska bila do prošlog vikenda, neki novi evropski problematičar, Putinov novi evropski trojanski konj. Nakon pada „pravog Orbana“, bugarski Orban – Rumen Radev se sada smeši, tvrde poznavaoci.

Naime, prema svim anketama, nova stranka bivšeg predsednika Bugarske, proruskog Rumena Radeva, Napredna Bugarska, vodi sa oko 30 odsto podrške. Radev je podneo ostavku na mesto predsednika početkom ove godine upravo da bi mogao da se kandiduje na ovim izborima i preuzme funkciju premijera.

Bugarska je u stalnim previranjima, političkim i ekonomskim, jer je na samom dnu EU, a uvođenjem evra 1. januara 2026. godine stvari su se još više zakomplikovale, ali je zato na vrhu rejtinga korupcije prema Transparensi internešenel.

Stranka koju je tek osnovao Radev odmah se vinula u orbitu na političkoj sceni.

Početkom godine, Bugarsku su zahvatili protesti, koje je, zapravo, organizovala proevropska stranka bivšeg premijera Kirila Petkova ,

„Hajde da nastavimo sa promenama – Demokratska Bugarska“, ali izgleda da je šlag ubrao Radev, koji od početka sukoba u Ukrajin, blago rečeno, nije pokazao „odbojnost“ prema Vladimiru Putinu i često kritikuje evropsku politiku prema Rusiji.

Bugarska politikolog Madlen Nikolova piše za „Novi levi pregled“ (NLR) da se Radev distancirao i od uvođenja evra i od konfrontacije sa Rusijom.

Proevropska koalicija ga je odbacila kao „Putinovu petu kolonu“, uprkos tome što je pohađao Američki vazduhoplovni koledž i služio 12 godina u vojskama članica NATO-a. Ove optužbe su samo ojačale njegov imidž nepristrasnog autsajdera, iznad korupcionih skandala i sitnih svađa u vladajućoj klasi. Problem Bugarske je što se stalno nalazi na političko-ideološkoj podeli između Istoka i Zapada, i zato se nikako ne može da umiri klatno, jer je pozicija otprilike pola-pola.

Radev se protivi vojnoj pomoći Ukrajini jer, kako kaže, „to samo produžava rat“. Istovremeno, Radev je za „razgovore“ o uvozu ruskih energenata i smanjenju zavisnosti od „diktata iz Brisela“, iako ne dovodi u pitanje članstvo Bugarske ni u EU ni u NATO-u, posebno zato što se Bugarska, zajedno sa Rumunijom, smatra jednom od najvažnijih karika u jugoistočnom krilu NATO-a, jer je na Crnom moru, a ruski uticaj je značajan. Radev kaže da je Bugarska jedina slovenska i pravoslavna zemlja u EU i da stoga ima potencijal i potrebu za dijalogom sa Rusijom.

Radevov glavni rival je „večiti Bojko Borisov “, lider proevropske stranke GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), koja ima oko 20 odsto podrške, ali bi mogao da ostane u opoziciji. Naime, stranka Kirila Petkova, iako „radikalno“ proevropska i sa 12-13 odsto podrške, uopšte ne želi da uđe u koaliciju sa Borisovim, već bi, prema bugarskim medijima, mogla biti čak i glavni koalicioni partner Radeva, sa kojim su se našli po pitanju „neophodnih reformi“ i „borbe protiv korupcije“, ali je pitanje kako će koordinisati spoljnopolitičke prioritete, jer je Petkov potpuno na strani politike Brisela kada je u pitanju Ukrajina.

Ali Petkov i Borisov su u sukobu, iako dele slične stavove. Kada je Petkov bio premijer, čak ga je uhapsio zbog sumnje na zloupotrebu položaja i korupciju, ali ga je odmah pustio na slobodu.

Pitanje je kako će se pozicionirati stranka Pokreta bugarskih Turaka za prava i slobodu (Hak ve Özgürlükler Hareketi), inače članica Liberalne internacionale i Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE), koja uvek može da računa na osam do devet odsto glasova, pa i više, ali su bliski Borisovu i teško je očekivati da će sarađivati ili podržati Radeva. Prema anketama, prag bi i dalje mogle da pređu Socijalistička partija - bivši komunisti koji dele Radevove stavove o evru, nacionalnom suverenitetu i Ukrajini - i ultranacionalistička Preporod (Vzraždanje), čiji lider Kostadin Kostadinov često leti u Moskvu na razgovore i čija je retorika slična onoj bivših komunista.

Iako neupadljiva figura, bivši predsednik je jedini političar van kruga krajnje desničarskih nacionalista koji kritikuje pravac u kojem se zemlja kreće. Iako ograničeno, ovo neslaganje se ističe u političkom prostoru kojim dominira poslušnost Briselu i neoliberalni konsenzus. Na konferenciji za novinare gde je predstavio svoj novi politički projekat, uz potvrđivanje mesta Bugarske u EU i NATO-u, Radev je naglasio važnost zaštite nacionalnih interesa, pozivajući na „kritičko razmišljanje i trezvene procene“ prilikom određivanja spoljne politike zemlje. Ipak, pored ovog retoričkog okretanja ka suverenitetu, ostaje nejasno šta će njegova Napredna Bugarska ponuditi u smislu stvarnog napretka. Izborni program stranke sadrži mnoge neoliberalne opšte stavove koji su već dobro poznati biračima: fiskalna stabilnost, ograničeno mešanje države u ekonomiju, smanjenje birokratije i administrativnih opterećenja i uvođenje veštačke inteligencije u sve oblasti javne uprave, od sudova do socijalnih usluga. Socijalna pravda je ovde predstavljena kao sporedni efekat suzbijanja korupcije i jačanja poverenja investitora, što bi navodno trebalo postići kroz opsežnu digitalizaciju. Njegova platforma takođe predviđa povećanje vojne potrošnje i integraciju sa NATO snagama. Mnoge tačke njegovog programa kao da su prepisane iz nekog briselskog dokumenta – ističe Nikolova.

Bugarska se suočava sa napetim izborima, koje nestrpljivo iščekuju i u Briselu, ali i ovog puta sudbina nove vlade je neizvesna i ne treba isključiti mogućnost da do kraja godine Bugari ponovo izađu na glasanje. Iznenađenja i više nisu iznenađenja.