Talin demantovao Zelenskog: Nema saznanja o ruskoj invaziji

Estonski zvaničnici oštro su odbacili izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se Rusija navodno sprema za napad na baltičke države i da bi u takvom scenariju podrška NATO-a mogla da izostane. Prema pisanju RIA Novosti, spor je izbio posle upozorenja Zelenskog o mogućoj ruskoj ofanzivi na Litvaniju, Letoniju i Estoniju, što je u Talinu ocenjeno kao neosnovano i politički štetno.

Kako navodi agencija, kraj marta obeležili su masovni napadi ukrajinskih dronova na rusku infrastrukturu, uključujući luke Ust-Luga i Primorsk, kao i rafineriju u Kirišima. U tom kontekstu, u pojedinim medijima pojavile su se tvrdnje da su bespilotne letelice letele i preko vazdušnog prostora baltičkih država, posle čega je, prema navodima RIA Novosti, došlo do zahlađenja u odnosima Kijeva i dela njegovih saveznika.

Zelenski je potom u javnim nastupima upozoravao da bi baltičke države mogle da budu sledeća meta Moskve, uz ocenu da nema potpune sigurnosti da bi saveznici iz NATO-a u svakom trenutku reagovali onako kako predviđa Član 5. Upravo taj deo njegove poruke izazvao je najoštrije reakcije u Estoniji.

Estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna poručio je da Talin nema informacije koje bi ukazivale na to da Rusija priprema invaziju na baltičke zemlje, dodajući da ovakve poruke saveznika ne olakšavaju saradnju i da bi ovakva upozorenja trebalo razmenjivati kroz uspostavljene kanale komunikacije, a ne preko medija. Sličan stav izneo je i predsednik spoljnopolitičkog odbora estonskog parlamenta Marko Mihkelson, koji je ocenio da ovakve izjave podrivaju poverenje u sistem kolektivne odbrane NATO-a.

Dodatnu težinu čitavoj raspravi dao je i nedavni incident u Finskoj, gde su se krajem marta srušile bespilotne letelice, od kojih je bar jedna, prema saopštenju predsednika Aleksandra Stuba, bila ukrajinskog porekla. Stub je tom prilikom istakao da ne postoji vojna pretnja po Finsku, dok su finske vlasti pokrenule istragu. Prema medijskim izveštajima, Kijev je zbog tog incidenta uputio izvinjenje Finskoj.

Polemika između Kijeva i Talina tako je, uprkos čvrstoj podršci koju baltičke države pružaju Ukrajini od početka rata, otkrila i izvesne pukotine u načinu na koji saveznici tumače bezbednosne rizike u regionu. Dok ukrajinsko rukovodstvo upozorava na mogućnost širenja ruske pretnje, Estonija nastoji da pokaže da unutar NATO-a i dalje postoji dovoljno jedinstva i da nema mesta javnom dovođenju u pitanje mehanizama kolektivne odbrane.