Pokušaj atentata neće spasiti Trampov rejting

Predsednik SAD Donald Tramp nije povređen u pucnjavi koja se dogodila tokom godišnje večere Udruženja dopisnika Bele kuće u hotelu „Vašington Hilton”, ali je incident ponovo otvorio pitanje političkog nasilja u Americi i bezbednosti najviših državnih zvaničnika.

Prema navodima američkih zvaničnika, osumnjičeni je 31-godišnji Kol Tomas Alen iz Torensa u Kaliforniji. On je uhapšen na licu mesta, nakon što je, kako je saopšteno, pokušao da probije bezbednosni punkt u hotelu u kojem su se nalazili Tramp, prva dama Melanija Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i više članova administracije. Jedan agent Tajne službe je pogođen, ali je izbegao teže povrede zahvaljujući zaštitnom prsluku.

Američke službe zasad polaze od procene da je osumnjičeni delovao sam, dok se njegovi motivi još ispituju. Istražitelji su, prema američkim medijima, pronašli njegove zapise i elektronske uređaje, a vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš izjavio je da su Tramp i visoki članovi njegove administracije najverovatnije bili mete napada.

Tramp se posle incidenta oglasio i ocenio da je reč o „veoma bolesnom čoveku”, zahvalivši pripadnicima obezbeđenja na brzoj reakciji. Američki predsednik je, istovremeno, nastojao da napad poveže sa pitanjem bezbednosti velikih političkih skupova, dok istraga za sada nije utvrdila potvrđenu vezu sa ratom u Iranu.

Napad su osudili brojni svetski lideri. Indijski premijer Narendra Modi poručio je da je olakšanje što su Tramp, prva dama i potpredsednik bezbedni, naglasivši da „nasilje nema mesta u demokratiji”. Slične poruke uputili su i drugi zapadni i saveznički lideri.

Iako će ovaj incident nesumnjivo proizvesti snažan medijski efekat, njegove političke posledice ne moraju biti iste kao posle pucnjave u Batleru 2024. godine, kada je napad na Trampa doprineo jačanju njegovog imidža čoveka koji se suprotstavlja sistemu. Tada je Tramp bio kandidat koji je nastupao protiv demokratskog establišmenta, vodećih medija i liberalne javnosti. Danas je on predsednik, čovek vlasti i nosilac odgovornosti za odluke koje izazivaju sve veće nezadovoljstvo dela američke javnosti.

Upravo zato je prostor za političku kapitalizaciju ovog događaja ograničen. Tramp više ne može lako da gradi sliku usamljenog borca protiv sistema, jer je sistem sada u velikoj meri u njegovim rukama. Napad može privremeno da zaustavi pad podrške ili mobiliše najvernije pristalice, ali teško da može da izbriše nezadovoljstvo zbog rata u Iranu, rasta cena energenata i šireg utiska da administracija ne kontroliše sve krize koje je otvorila.

Na to ukazuju i najnovija istraživanja. Prema anketi „Rojtersa” i „Ipsosa”, Trampov rejting odobravanja je 36 odsto, dok 62 odsto ispitanika ne odobrava njegov rad. Istraživanje je pokazalo i da je rat sa Iranom postao ozbiljno političko opterećenje za Belu kuću.

Zato ova pucnjava, koliko god dramatična bila, verovatno neće stvoriti novi „efekat Batlera”. Trampova baza će u njoj videti još jedan dokaz da je predsednik izložen pretnjama, ali za neopredeljene i razočarane birače presudniji će biti ekonomija, rat, cene i osećaj bezbednosti u zemlji.

Politički osetljivije pitanje moglo bi da bude ono što se dešava unutar same administracije. Snimci evakuacije i reakcija službi već su pokrenuli raspravu o tome da li je bezbednosni protokol bio dovoljno dobar i da li je okupljanje tolikog broja najviših zvaničnika na jednom mestu bilo adekvatno obezbeđeno. Prema pisanju američkih medija, događaj nije imao najviši formalni nivo federalne bezbednosne zaštite, iako su na njemu bili predsednik, potpredsednik i članovi kabineta.

U širem smislu, napad u Vašingtonu potvrđuje da američka politička scena ulazi u period sve dublje nervoze. Posle više incidenata političkog nasilja poslednjih godina, ovaj slučaj pokazuje da podele u SAD više nisu samo izborne, medijske ili ideološke, već sve češće dobijaju i bezbednosnu dimenziju.

Za Trampa, međutim, to ne mora biti politički dobitak. Amerika je već videla napad na njega, već je videla scenu preživljavanja i prkosa, i taj simbolički kapital je u velikoj meri potrošen. Ovoga puta, umesto novog političkog uspona, pucnjava bi mogla da pojača utisak haosa oko Bele kuće i da dodatno otvori pitanje koliko administracija, u trenutku spoljnopolitičkih i unutrašnjih pritisaka, zaista drži situaciju pod kontrolom.