Savo Manojlović na meti kritičara zbog prisvajanja studentskih metoda

Ono što je počelo kao navodno jedinstvo ekoloških i građanskih aktivista, pretvorilo se u otvoreni sukob za politički primat i medijski prostor. Najnovije objave na društvenoj mreži „Iks” razotkrivaju pravo lice odnosa unutar blokaderovskih krugova, gde se lider pokreta „Kreni-promeni” Savo Manojlović našao na meti teških optužbi za plagijarizam i političko grebatorstvo.

Povod za oštar sukob je Manojlovićeva najava pešačenja do Batajnice, koju on medijima predstavlja kao početak novog koncepta borbe sa ciljem da se obiđe svako mesto u Srbiji. Međutim, učesnici protesta i njegovi kritičari tvrde da je reč o već viđenoj metodi koju su prvobitno primenili studenti, a koju Manojlović sada pokušava da prepakuje i proda kao svoju originalnu ideju.

Nemanja Milošević, jedan od glasnijih kritičara na pomenutoj mreži, direktno je optužio Manojlovića za nedoslednost i manipulaciju.

„Kad Savo vodi političku kampanju, radi isto što i studenti, a prodaje to kao nov koncept borbe, studenti ćute, klimaju glavom i smeškaju se. Studentski svedoci odobravaju”, navodi se u objavi koja je izazvalo lavinu komentara.

Ono što posebno bode oči javnosti jeste očigledno licemerje unutar opozicionih redova. Dok se Manojloviću toleriše kopiranje tuđih akcija, prema drugim političkim akterima nema milosti. U objavama se podseća na to kako je Marinika Tepić prošla kroz „topli zec” istih ovih krugova, koji su o njoj pravili spotove nazivajući je kontrolisanom opozicijom.

„I ljudi ne vide nedoslednost?”, pita se Milošević, ukazujući na to da je Manojlović zapravo politički grebator koji vešto koristi energiju mladih ljudi kako bi sebi izgradio poziciju, dok istovremeno ne trpi nikakvu kritiku za istu stvar zbog koje su drugi medijski „razapinjani”.

Dok Manojlović uz podršku određenih medija pokušava da se nametne kao novi vođa koji će stići do svakog sela u Srbiji, realnost na terenu i na društvenim mrežama pokazuje da je reč o pažljivo montiranom PR-u. Komentatori ističu da je iza slogana „Savo u svakom selu” zapravo želja za apsolutnom dominacijom na desnom i građanskom spektru opozicije, pri čemu se ne biraju sredstva, pa ni prisvajanje tuđih zasluga.

Ovaj unutrašnji rat samo potvrđuje tezu da među „blokaderima” ne postoji nikakva zajednička ideologija, već samo borba za to ko će biti glavni „glasnik” nezadovoljstva, čak i ako to znači otvoreni plagijarizam i političko profiterstvo na račun onih kojima se navodno pomaže.