Kako je kraljeva kasarna postala velika sudnica

Niš – Razmenom materijalnih dobara između Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na jednoj i Ministarstva pravde na drugoj strani, kasarna ispod brda Bubanj, preko puta glavne železničke stanice u Nišu, jedan od najinteresantnijih i najlepših vojnih objekata u našoj zemlji, dobila je potpuno novu namenu.

Nekada Inžinjerijska kasarna, koja je u narodu do kraja Drugog svetskog rata bila poznata kao „Kraljeva” ili „Kasarna 365 dana”, posle 1945. godine zvanično je preimenovana u kasarnu „Narodni heroj Filip Kljajić”, a danas je postala najveći pravosudni centar juga i jugoistoka Srbije.

Sve vreme ovu zgradu, koja predstavlja monumentalni objekat, srpska vojska je koristila do pre jedne decenije za smeštaj svog sastava i redovne delatnosti.

Veliki kompleks objekata sa više jedinstvenih i u istom stilu podignutih zgrada sagrađen je na prelasku iz 19. u 20. vek. Početak gradnje bio je u junu 1899. godine, kada su kamen temeljac položili kralj Aleksandar Obrenović i njegov otac kralj Milan, oslobodilac Niša od Turaka. Prva faza izgradnje završena je u novembru 1900. godine.

Ovaj objekat bio je potpuna novina u građevinarstvu tadašnje Srbije jer je zidan i sagrađen u duhu romantičarske arhitekture. Realizovan je po zamisli i projektu beogradskog arhitekte Danila Vladisavljevića, koji je u periodu od 1898. do 1921. godine bio arhitekta Ministarstva vojske Srbije.

Nazvan je „Inžinjerijskom kasarnom” i predstavlja najznačajnije ostvarenje ovog poznatog beogradskog stručnjaka, čija su samostalna autorska dela bila i beogradska Vojna bolnica, objekat Izvozne banke na Terazijama i zgrada Prometne banke u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Prepoznatljiv je bio i do današnjih dana i ovaj vojni objekat – pravi zamak, sa ugaonim, poligonalnim kulama, zupcima na vrhu i vencima u potkrovlju.

„Inžinjerijska” je bila zbog toga što je u njoj oduvek bila tehnička služba Srpske vojske, a „Kraljeva” jer se u vreme izgradnje govorilo da su kralj Aleksandar Obrenović i njegov otac kralj Milan darovali Nišu ovaj objekat. Naziv „Kasarna 365 dana” objekat je poneo jer je u kompleksu vojnih zgrada ukupno 365 otvora – vrata i prozora, isto koliko i dana u godini, a „Filip Kljajić” po narodnom heroju u Drugom svetskom ratu.

Ovaj kompleks, jedinstveni dragulj među srpskim kasarnama, nalazi se pod zaštitom države više od četiri decenije, od 1983. godine proglašen je istorijskim spomenikom od značaja za srpsku baštinu.

Nakon razmene imovine između srpskih državnih organa na dobitku je i grad na Nišavi, kaže u razgovoru za naš list niški gradonačelnik Dragoslav Pavlović.

Prema njegovim rečima, ovaj rekonstruisani objekat je još jedan od dokaza da je Niš u pravom smislu reči najveći i najrazvijeniji ne samo privredno-industrijski, univerzitetski i kulturni već i pravosudni centar ovog dela Srbije.

Adaptacija i rekonstrukcija sadržaja u nekadašnjoj kasarni, za potrebe Ministarstva pravde Republike Srbije, koje je planiralo i finansira izgradnju velikog centra pravosuđa u Nišu, privodi se kraju. Osim renoviranja objekata u kompleksu, sređen je i kompletan parterni prostor Zgrade pravosudnih organa, kako se sada zvanično zove. Dobila je i dva moderna ulaza za motorna vozila i pešake. Bio je to obiman, ali i zahtevan posao, kaže za „Politiku” Tomislav Trajković, predsednik Višeg suda u Nišu, jer se tokom rekonstrukcije vodilo računa o svakom i najmanjem detalju budući da je reč o jedinstvenoj i građevini od nacionalnog značaja.

Od radnika u pravosuđu Niša prvi „stanari” bili su zaposleni u niškom Prekršajnom sudu, potom su deo prostora za svoj rad dobili Viši sud, odnosno Posebno odeljenje ovog suda za suzbijanje organizovanog kriminala i korupcije, Privredni sud, Odeljenje Upravnog suda i Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva za suzbijanje korupcije, ističe aktuelni predsednik niškog Višeg suda Trajković.

Kako se u Ulici Vojvode Putnika i preko puta Trga vazduhoplovaca nalazi i objekat Apelacionog suda Niš, jednog od najvećih u našoj zemlji, jasno je da su vizija i planovi ostvareni – da Niš zaista dobije najveću sudnicu u Srbiji.

Sa „apelacijom”, koja „pokriva” sve sudove u celoj južnoj i jugoistočnoj Srbiji, Timočkoj Krajini i više upravnih okruga – u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom i Borskom, u ovom delu Niša od kasarne – vojnog dragulja – postao je moderan i savremeni centar za pravosuđe.

A prepoznatljivi objekat Palate pravde, gde su sedišta Višeg i Osnovnog suda, kao i Višeg i Osnovnog tužilaštva, ostaje na starom mestu, u centru Niša.