Ubici potvrđena kazna od 20 godina zatvora

Prošle su tri godine od kada je u selima Dubona i Malo Orašje tada dvadesetogodišnji Uroš Blažić ubio devetoro i ranio 12 mladih ljudi. Krajem 2024. godine prvostepenom presudom osuđen je na 20 godina robije, 20. juna 2025. godine pravosnažno ga je „sačekala” ista kazna. Dve decenije iza rešetaka provešće i njegov otac Radiša Blažić, zbog nezakonitog držanja oružja kojim je zločin počinjen.

Pošto u trenutku masovnog ubistva nije imao navršenu 21. godinu, Blažić nije mogao da bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora.

Advokat Stefan Stefanović, punomoćnik porodica žrtava, rekao je za „Politiku” da su bili svesni da zbog Blažićevih godina nema reči o doživotnoj robiji i da je tu bolnu činjenicu odmah preneo roditeljima ubijene dece.

„To smo znali od početka i o tome sam otvoreno razgovarao sa porodicom čiji sam bio punomoćnik. Uroš Blažić ne može da dobije više od 20 godina, to sam im rekao pri prvom susretu. Najgore je da se daje lažna nada. Uroš Blažić je rođen u oktobru, da je samo nekoliko meseci stariji, verujem da bi bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora”, istakao je Stefanović.

Ipak, takva činjenica koja je jasno definisana u Krivičnom zakoniku naše zemlje nije sprečila porodice žrtava i njihove punomoćnike da nastave pravnu borbu.

„Osim samog počinioca, roditeljima je bilo važno da odgovara i njegov otac, tako da je nama najveći cilj u samom postupku bio da i Radiša Blažić odgovara. Obojica su kasnije osuđena na maksimalnu kaznu zatvora, to su bila naša očekivanja, znali smo kakva je situacija kada je reč o počiniocu, ali je želja bila da otac bude najstrože kažnjen s obzirom na njegovu ulogu u masakru, činjenicu da je to bilo njegovo naoružanje, ali i da je Uroš Blažić njegovo dete, odnosno da je to ponašanje odraz njegovog vaspitanja, odnosno nevaspitanja”, kazao je advokat.

Prisećajući se samog postupka, ali i apela roditelja žrtava da Radiša Blažić kao vojno lice nije sam mogao da ponese čitav arsenal takvog naoružanja, Stefanović je rekao da su se veoma bavili tom temom.

„Mi smo u postupku istraživali i ispitivali sve okolnosti koje su u vezi sa poreklom naoružanja, za ’karijeru’ Radiše Blažića, prosto za njegovu aktivnost u vezi sa naoružanjem i vojnim poslovima. Sve što smo pribavili od dokaza, dostavili smo nadležnim organima”, rekao je on.

Stefanović je dodao da je otkriveno poreklo oružja.

„U međuvremenu su saslušavana određena vojna lica koja su dala svoja saznanja da je tačno da se Radiša Blažić bavio krijumčarenjem naoružanja, da je slične aktivnosti praktikovao tokom rata u Hrvatskoj, za vreme bombardovanja, kao i da se protiv njega vodio postupak o nestalim bombama pred vojnim sudom. Bilo je dosta afera”, ispričao je advokat Stefanović.

Ipak, kako je rekao, ostalo je mnogo nedoumica.

„Mi i dalje nismo uspeli da utvrdimo da li je on imao saučesnike, pomagače, koja je to organizovana grupa. S druge strane, uradili smo sve što je do nas, ako govorimo o predmetu ovog postupka, što je bilo ključno da se dokaže – da je masakr počinjen tim oružjem, da je oružje pripadalo ocu počinioca i da je on nedozvoljeno posedovao veću količinu oružja. U njihovoj kući je pronađen arsenal oružja, ali mi smatramo da je dosta toga i skriveno, da je tu bilo mnogo više naoružanja, ali da su uspeli, nakon svega što se desilo, da jedan deo sklone”, objasnio je advokat.

Na pitanje da li postoji strah da Uroš Blažić iz zatvora izađe ranije nego što je predviđeno, odnosno da uslovno bude otpušten, Stefanović je rekao sledeće: „Uslovni otpust ima svoja pravila, nije to ni tako jednostavno, ne može svako lice steći pravo na uslovni otpust. Naime, lice koje se ne ponaša dolično prilikom izdržavanja kazne zatvora, koje pravi određene probleme, tuče, krši disciplinu – nema pravo na uslovni otpust, a upravo to je slučaj kod Uroša Blažića. On je zvanično do sada već imao dve ili tri tuče pritom sa povredama, on je svakako izgubio to pravo, čak i teorijski.

Za Radišu ne želim da komentarišem, ali načelno kažem da uslovni otpust ima svoja pravila, potrebno je i da sudsko veće odluči o tome i ne primenjuje se automatski”, zaključio je Stefanović.

Svoja iskustva tokom višemesečnog suđenja u ovom procesu za „Politiku” je podelio i Nebojša Perović, takođe punomoćnik oštećenih.

„Mi, advokati, imamo kodeks kojeg se ja strogo pridržavam. Nikada se nisam bavio očekivanjima, ja dam sve od sebe kao advokat – a odluka o tome kakva će biti kazna ne zavisi od mene ili od drugih kolega advokata”, rekao je Perović.

Analizirajući period suđenja, on je istakao da je poštovao, na samom početku, pretpostavku nevinosti, ali i da se izuzetno protivio odluci da se Urošu Blažiću sudi kao mlađem punoletniku. Perović ističe da poslednju deceniju zagovara ideju da se promeni krivično-pravna politika i da se za teška krivična dela, bez obzira na starosnu dob reč – briše svaka granica.

„Bez obzira na godine, da li počinilac ima sedam, deset, 16 ili 20 godina, u ovakvim slučajevima zalažem se da može da se izrekne najstroža kazna što je u Srbiji doživotna robija”, zaključio je Perović.

U presudi se navodi da je naoružani Uroš Blažić 4. maja 2023. godine oko 22 sata i 20 minuta došao do Spomenika palim borcima u selu Malo Orašje i na grupu mladih koja je uživala u druženju zapucao iz automatske puške. Zatim se uputio ka selu Dubona i na samom ulazu u mesto pucao na ljude koji su radili na ogradi jednog dvorišta, kao i na jednu osobu koja je bila u neposrednoj blizini. Potom se odvezao do Osnovne škole „Momčilo Živojinović” u Duboni, parkirao vozilo, ušao u dvorište i pucao iz automatske puške. U presudi je istaknuto da je, pošto su ranjeni ljudi ležali na zemlji, prilazio i u njih pucao iz neposredne blizine. Najmlađa žrtva ovog masovnog ubistva imala je 15, a najstarija 25 godina. U novembru 2024. godine, u završnici suđenja, govorio je i ubica.

„Moja sudbina je u vašim rukama, želim najstrožu kaznu” i „Molim vas da me ne pitate za motiv, jer motiva nema”, samo su neke od Blažićevih izjava. Obrazlažući presudu, sutkinja je navela da je Blažić ispoljio naročitu brutalnost i odsustvo empatije, da je svestan postupaka, žrtve ostavio bez pomoći, a u neke je pucao i dok su ga, ležeći na zemlji, molili da prestane. Blažić je priznao krivicu, ali je sudiji rekao da ga ne pita za motiv. Kasnije su punomoćnici oštećenih i porodice žrtava konstatovale da se okrivljeni nije ni pokajao, kao što se nije kajao ni u večeri zločina.

Uroš Blažić je tokom suđenja tvrdio da njegov otac nije kriv. Ipak, sutkinja je rekla da je Radiša Blažić kao vojno lice bio svestan da je neovlašćeno držanje oružja nezakonito, kao i da je znao za sklonosti svog sina i da mu je ipak omogućio da dođe u posed oružja.

Početkom maja prošle godine Apelacioni sud potvrdio je prvostepenu presudu i pravnosnažno oslobodio Gorana Gavrilovića, ujaka okrivljenog, od optužbe za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, dok je njegovog sina, Blažićevog brata, Borisa Gavrilovića (20) pravnosnažno osudio za ovo krivično delo na kaznu zatvora od godinu i po dana.

U masakru 4. maja 2023. godine živote su izgubili Marko Mitrović, koji je tek zakoračio u „svet odraslih”, napunivši 18 godina, godinu dana stariji Lazar Milovanović i Aleksandar Milovanović, kao i dvadesetogodišnji Nemanja Stefanović. Najmlađa žrtva ovog zločina je Nikola Milić, koji je imao samo 15 godina. Blažićev krvavi put bio je dug nekoliko kilometara, a u dvorištu Osnovne škole „Momčilo Živojinović” živote su izgubili dvadesetčetvorogodišnji Dalibor Todorović, brat i sestra Milan i Kristina Panić starosti 22 i 18 godina. Posle 50 dana borbe povredama je podlegao Petar Mitrović.

Dvanaestoro mladih je ranjeno te noći, oni se i danas bore sa posledicama ranjavanja, kako fizičkim tako i psihičkim.