Zanimljiva ideja Ukrajine o saradnji kandidata za EU

Izuzetno je važno da Srbija bude prisutna na svim evropskim skupovima, na kraju krajeva, evropske integracije su naš strateški cilj, a ovo je prilika da čujemo o čemu se priča, posebno zato što je prva sesija uglavnom bila posvećena proširenju, rekla je juče predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u Kopenhagenu, gde učestvuje na Konferenciji predsednika parlamenata Evropske unije i zemalja kandidata. Istakla je da je, na marginama skupa, imala niz bilateralnih susreta, koje je iskoristila za razgovor o evropskom putu Srbije.

Brnabićeva je novinarima rekla da izvršna vlast radi svoj posao, a da je prisustvo na ovom skupu nešto što ona kao predsednica Skupštine može da uradi i dodala: „Dakle, jako je važno da prisustvujemo, da čujemo šta se priča, važno je i trudiću se da imam što više zvaničnih i nezvaničnih razgovora, da ponovo govorim o tome šta se to dešava u Srbiji, šta smo sve uradili na našem reformskom putu i da ponovo tražim otvaranje dodatnih klastera, jer mislim da je to Srbija više nego zaslužila.”

Upitana za komentar poruke albanskog predstavnika da je EU bez zapadnog Balkana nedovršen posao i da li misli da su predstavnici drugih zemalja koje o tome odlučuju, svesni toga, Brnabićeva je rekla: „Mislim da većina jeste, ali postoje i dalje države članice EU koje su generalno skeptične prema proširenju. Dakle, primanje bilo kog novog člana u okviru EU, i to smo danas čuli od određenih govornika, može, u ovakvim geopolitičkim okolnostima, predstavljati opasnost po EU, a ne njeno osnaživanje. Tako da je zanimljivo čuti te poruke.”

Ona je novinarima, kako je rekla, prenela zanimljivu inicijativu Ukrajine: „Važno je za naše građane da razumeju da je Ukrajina pokrenula, za sada, potpuno nezvanično jednu inicijativu, po kojoj bi svi mi koji smo kandidati za članstvo u EU sarađivali mnogo bliže i bolje, kako bismo koordinisali naše aktivnosti i samim tim podržavali jedni druge na evropskom putu. Čak su predložili da u kasnim popodnevnim satima ili sutra, pre zatvaranja konferencije, imamo sastanak kandidata. Meni je to izuzetno zanimljivo, ali ono što mi je posebno značajno je to šta će ta inicijativa da pokaže većini država članica EU, zato što u toj inicijativi ne bi učestvovala Priština, pošto Ukrajina ne priznaje lažnu državu Kosovo, već teritorijalni integritet Republike Srbije. Tako da je to zanimljivo, zato što će i taj signal ponovo pokazati većini članica EU da poštovanje teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država jeste princip međunarodnog prava, jedan od najvažnijih, koji niko ne sme da krši, bez obzira na okolnosti i na to što neko kaže – e, pa dobro, u slučaju Srbije može da se krši, a u slučaju Ukrajine ne može. Tako da velika zahvalnost našim partnerima iz Ukrajine na principijelnom stavu i ja ću tom sastanku sa zadovoljstvom da prisustvujem.”

Konferenciju predsednika parlamenta EU i zemalja kandidata otvorio je član danskog parlamenta Soren Gejt, koji je rekao da ona predstavlja i poslednji veliki parlamentarni skup organizovan u vezi sa danskim predsedavanjem EU. Naveo je da će se razgovarati o ulozi Evrope u svetu obeleženom geopolitičkom neizvesnošću. Istakao je da proširenje EU nije samo politički izbor, već da sve više postaje geopolitička nužnost. Istakao je: „Kao parlamenti imamo ključnu ulogu u obezbeđivanju da ovaj proces ostane demokratski, transparentan i zasnovan na poverenju javnosti. Konferencija se održava u vremenu duboke međunarodne neizvesnosti, u takvim okolnostima okupljanje Evropljana je od presudne važnosti. Kada su demokratske institucije na udaru, dijalog, saradnja i jedinstvo, važniji su nego ikada.” Izrazio je zahvalnost evropskim zemljama za snažnu podršku pruženu Grenlandu i Kraljevini Danskoj, kao i za jasnu poruku međunarodne zajednice da Grenland pripada narodu Grenlanda.

Diskusije tokom dva dana konferencije će se fokusirati na to kako nacionalni parlamenti i Evropski parlament mogu podržati zemlje kandidate i doprineti jačanju demokratskog legitimiteta EU u većoj i složenijoj Uniji.

Predsednica naše skupštine Ana Brnabić je u okviru posete Danskoj bila gošća na prijemu koji je preksinoć priredio kralj Danske Frederik Deseti, a juče ujutro je na marginama konferencije razgovarala sa predsednikom Državnog zbora Slovenije Zoranom Stevanovićem o jačanju parlamentarne saradnje uz obostranu spremnost za dalje unapređenje odnosa. Ona je na „Instagramu” napisala: „Srdačan razgovor sa novoizabranim predsednikom Državnog zbora Republike Slovenije. Razmenili smo mišljenja o jačanju parlamentarne saradnje uz obostranu spremnost za dalje unapređenje odnosa. Uputila sam mu poziv za zvaničnu posetu Srbiji. Stevanović je sa zadovoljstvom prihvatio. Radujem se toj poseti koju ćemo realizovati u bliskoj budućnosti.”

Sa Blondelom o Vladanu Đokiću

Brnabićeva je juče razgovarala sa predsednikom Senata Belgije Vinsentom Blondelom o napretku Srbije na evropskom putu, a, kako je prenela novinarima, bilo joj je zanimljivo njegovo pitanje o rektoru Univerziteta u Beogradu Vladanu Đokiću, budući da je on do prošle godine bio rektor Univerziteta u Luvenu, a tu funkciju je napustio kad je rešio da se bavi politikom.

Navela je: „Imala sam zanimljiv sastanak sa Vinsentom Blondelom, koji je tek 2025. godine postao predsednik parlamenta. Jedna od tema koju je on pokrenuo bila je šta se dešava sa Univerzitetom u Beogradu i sa rektorom Vladanom Đokićem, zato što je gospodin Blondel do 2024. godine bio rektor Univerziteta u Luvenu. Pitao je šta se dešava, pošto je čovek iz univerzitetske zajednice. Rekla sam mu: ’Vidite, gospodine Blondel, kakva je značajna razlika između gospodina Đokića i vas, vi ste bili rektor do trenutka kada ste poželeli da se bavite politikom, a onda više niste bili rektor, već ste postali političar. A gospodin Đokić je i kao političar želeo da i dalje zauzima mesto rektora Univerziteta u Beogradu, što je u suprotnosti i sa zakonom i sa principima visokog školstva, kako u Srbiji, tako i u Belgiji. ’Imate čoveka koji je bio rektor do trenutka kada je želeo da postane političar, od tog trenutka više nije bio rektor. A mi ovde imamo lidera blokaderskog pokreta, koji je, pored toga što je rektor, poželeo da bude političar, ali kao političar nije napustio funkciju rektora. Dobro je objašnjavati takve stvari.”

Transparent DS-a skinut sa Skupštine na moju inicijativu

Transparent koji su poslanici DS-a okačili na prozor Doma Narodne skupštine sklonjen je na moju inicijativu, zato što je zgrada transparenta zgrada svih građana, koja ima institucionalnu, kulturnu i umetničku vrednost, rekla je Brnabićeva, upitana za komentar navoda DS-a da je sklonila i ukrala transparente iz prostorije njihovog poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini na kojem piše „Studenti pobeđuju”.

Istakla je: „Sklonila jesam, ukrala nisam, jer mi ni za šta ne treba ta prljava krpa, nikom ni za šta ne treba. Tako da mogu da je pokupe u prostorijama Tehničke službe Narodne skupštine. Biće uklonjen svaki put zato što je zgrada Narodne skupštine zgrada svih građana Srbije, ali i takođe, zgrada koja je kulturno dobro pod posebnim stepenom zaštite, tako da Narodna skupština nije zaslužila da prljave krpe vise po prozorima. DS ima svoje stranačke prostorije po kojima mogu da kače šta god žele. Tu im se ne mešam, ali zamislite kako bi izgledao parlament Srbije ukoliko bi svako odlučio da svoj prljav veš kači po prozorima te prelepe zgrade, tog prelepog zdanja koji ima vanrednu, kulturnu, institucionalnu i umetničku vrednost. Tako da jesam i svaki put ću.”

DS je saopštio da je tokom prvomajskih praznika iz prostorija njihovog poslaničkog kluba u Narodnoj skupštini odnet transparent „Studenti pobeđuju” tvrdeći da je Brnabićeva to organizovala i sprovela.