Hrvatska nervoza zbog Srbije: EU ne može da se usaglasi oko Vučića

Evropska komisija nije donela odluku o zamrzavanju finansijskih sredstava namenjenih Srbiji, već samo procenjuje da li su ispunjeni uslovi za isplate iz evropskih fondova, izjavio je portparol Komisije Markus Lamert, čime je praktično relativizovana ranija medijska tvrdnja da je Beogradu već blokirano 1,5 milijardi evra. 

 

Ta poruka iz Brisela izazvala je pažnju i u hrvatskim medijima, koji sada konstatuju da je, po svemu sudeći, prethodno stvorena pogrešna slika o „zamrzavanju” novca Srbiji. Umesto formalne kaznene mere, reč je o redovnoj proceduri u kojoj Evropska komisija proverava da li zemlje korisnice ispunjavaju uslove za isplatu sredstava, uključujući i sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan. 

 

Ranije je evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila da su isplate Srbiji zaustavljene zbog nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i slobode medija. Ona je u Evropskom parlamentu upozorila da Srbija rizikuje pristup iznosu od oko 1,5 milijardi evra ako ne ispuni uslove, ali iz najnovijeg objašnjenja Komisije proizlazi da formalna odluka o zamrzavanju tog novca ipak nije doneta. 

 

Lamert je naglasio da Evropska komisija „kontinuirano procenjuje” ispunjenost uslova za podršku iz finansijskih instrumenata EU i da je to uobičajeni deo primene tih instrumenata. On je, međutim, ponovio da Brisel očekuje od Srbije da u potpunosti primeni mišljenje Venecijanske komisije u vezi sa spornim pravosudnim zakonima, što će biti jedan od uslova za nastavak isplata iz Plana rasta. 

 

Upravo u tome hrvatski analitičari vide širi politički problem za Brisel. Evropska unija, kako ocenjuju, nije jedinstvena u odnosu prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Iako u delu evropske administracije raste nezadovoljstvo zbog politike Beograda, unutar EU i dalje postoje krugovi koji Srbiju vide kao važnog partnera i ne žele da se protiv nje primene oštrije mere. 

 

Hrvatski mediji posebno ukazuju na uticaj Evropske narodne partije, u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član, kao i na činjenicu da raniji pozivi na oštriji odnos prema Beogradu nisu dobili snažnu podršku u Evropskoj komisiji. U Briselu se, prema tim ocenama, vodi tiha borba između onih koji traže sankcionisanje Srbije i onih koji smatraju da bi takva politika bila kontraproduktivna. 

 

Tako se, umesto najavljivanog „teškog udarca” Srbiji, za sada došlo do birokratske formulacije: nema odluke o zamrzavanju, ali će isplate zavisiti od ispunjavanja uslova. Drugim rečima, Brisel šalje političku poruku, ali izbegava formalni potez koji bi označio otvoreni sukob sa Beogradom. 

 

Za Srbiju je ključno pitanje da li će, nakon mišljenja Venecijanske komisije, sporni pravosudni zakoni biti izmenjeni i da li će biti otklonjene posledice njihove primene. Za Evropsku uniju, međutim, ovo je i test njene unutrašnje kohezije: da li će prema Srbiji voditi jedinstvenu politiku ili će se nastaviti praksa u kojoj jedan deo Brisela najavljuje pritisak, a drugi ga ublažava pre nego što postane stvarna mera. 

 

Upravo taj raskorak sada izaziva nervozu u Zagrebu. Hrvatski mediji praktično priznaju da se narativ o već zamrznutih 1,5 milijardi evra pokazao kao preuranjen, dok istovremeno ukazuju da Vučić u Evropskoj uniji i dalje ima dovoljno uticajnih sagovornika da Brisel ne povuče potez koji bi mnogi njegovi kritičari želeli.