Proizvodnja motornih vozila ključna poluga srpske ekonomije

Proizvodnja motornih vozila, prikolica i delova za motorna vozila čini 4,7 odsto ukupne industrije Srbije, što pokazuje važnost ovog sektora za ekonomiju zemlje i ova proizvodna grana je, za sada, ključna poluga za privredni rast, posebno u segmentu robnog izvoza, istakao je za „Politiku” ekonomista Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT).

– U martu je robni izvoz porastao za 7,1 odsto u odnosu na mart 2025. godine. Za prva tri meseca ove godine, od 580 miliona evra koliki je bio prirast robnog izvoza, čak 504 miliona evra, odnosno 87 odsto, potiče od proizvodnje motornih vozila, prikolica i delova za motorna vozila. To znači da taj iznos potiče od novog izvoza motornih vozila – ističe Nikolić.

Zbog ovih rezultata, važno je naglasiti da je ovaj sektor ne samo ključni izvor rasta robnog izvoza bitan za srpsku privredu već i značajan za prerađivačku industriju u celini. Na primer, taj sektor je u martu zabeležio međugodišnji porast od 8,4 odsto, a od tog procenta, 3,1 odsto je bilo zasluga proizvodnje motornih vozila, što čini čak oko 40 odsto tog porasta.

– Ovo nije zanemarljivo. Nadamo se da će se ova proizvodnja nastaviti iako imamo problema sa drugim delovima industrije, kao što su proizvodnja koksa i derivata nafte, a i „Rafinerija Pančevo” je u stalnom režimu „kreni–stani” – napominje Nikolić.

Posledice ovih problema odražavaju se na hemijsku i druge prateće industrije, ali proizvodnja motornih vozila pokazuje stabilnost, i u ovoj kao u prošloj godini, a i sada nastavlja da raste. Zato je za srpsku industriju veoma važno održavanje ovog rasta i u toku 2026. godine, možda čak i od presudne važnosti, smatra Nikolić.

Govoreći o prognozama za ovu godinu, Nikolić ističe da se očekuje rast BDP-a u svim segmentima, ali sama industrija neće biti glavni faktor rasta.

– Prognoze pokazuju da bi Srbija mogla da ima realni rast BDP-a od oko tri odsto, i to bez industrijske proizvodnje, čak i ako ona bude stagnirala. Ipak, ako industrija zabeleži rast, Srbija bi mogla da ostvari dinamiku koju je najavljivao predsednik Srbije krajem prošle godine – dodaje Nikolić i podvlači da su optimistični scenario rasta pokvarili rat u Zalivu i globalne tenzije koje su se negativno odrazile na našu industriju. S druge strane, Nikolić naglašava da su ostali izvori rasta, poput poljoprivrede, prometa u trgovini, finansijskih i ostalih usluga veoma snažni i stabilni.

– Sve to raste, posmatrano s te proizvodne strane, a s ove uslužne, imamo porast domaće tražnje koja je opet podstaknuta realnim rastom zarada i primanja, odnosno potrošnjom. Takođe, interesantno je i da se spoljnotrgovinska razmena značajno popravila, jer je deficit značajno niži nego u prošloj godini. I robni i tekući bilans sada bolje stoje – dodaje Nikolić, uveren da je situacija, zasad, dobra.

– Iako ne možemo da budemo sigurni da će tako ostati u narednim mesecima, prognoza stope rasta BDP-a ostaje oko tri odsto. To je i dalje održiv procenat za 2026. godinu – zaključuje Nikolić.